На веслачком такмичењу од 6. до 13. августа у лагуни Родриго де Фреитас, у самом центру Рија, нашу земљу представљаће двојац без кормилара (Милош Васић, Ненад Беђик) и дубл скул (Марко Марјановић, Андрија Шљукић). Члан Селекторске комисије Веслачког савеза Србије (ВСС) и тренер двојца без кормилара Небојша Илић пред одлазак је рекао:

– Одлично су одрадили завршне припреме прво на Власинском језеру, а потом и на Гружанском. Имали смо идеалне услове за рад и овом приликом се на томе захваљујем Министарству омладине и спорта и Олимпијском комитету Србије. Одлазимо у Рио максимално мотивисани да српски спорт и веслање прикажемо у најлепшем светлу. Милошу Васићу је пре четири године у Лондону у четверцу без кормилара заузео 10. место:

– Форму смо подигли на највиши ниво, што је и било планирано на почетку сезоне. У односу на последњу проверу – Светски куп у Познању средином јуна, где смо освојили пето место – напредовали смо у брзини и техници, а верујем да ћемо у Рију извеслати своје најбоље трке у каријери. У протекле две године показали смо да припадамо врху светског веслања. Лане смо освојили три бронзана одличја на највећим међународним такмичењима, укључујући и Светско првенство у Ожибелеу на којем су махом веслале посаде које нас очекују и у Рију. Иако се ове године, и због стицаја одређених околности, нисмо домогли постоља, прво на Европском првенству у Бранденбургу, а потом и на Светском купу у Познању, нисмо изгубили самопоуздање. Напротив. Ова такмичења су нам, уосталом, служила само као припрема за Олимпијске игре, а и на њима смо били на високом нивоу,

Штрокер Ненад Беђик је у Лондону 2012. у двојцу без кормилара стигао у Б финале у којем није веслао због повреде Николе Стојића.

– За разлику од Лондона у Рио путујем с много већим амбицијама. Тим пре што је овај двојац званично трећи на свету. Међутим, без обзира на то не осећамо никакав притисак и имамо само једну жељу – да сваку трку извесламо на максималном нивоу. На лицу места ћемо видети за који ће то пласман бити довољно, а много тога ће бити јасније после самих квалификација. Васић и ја смо и по годинама релативно млади, а поредећи се са неким ривалима имамо много мање искуства. Сматрам да наше време тек долази, а и после Олимпијских игара у Рију још дуго ћемо бити актери највећих светских такмичења – напомиње Беђик – Добро смо се информисали и припремили за све што ће нас очекивати у Рију. Првих 1.000 метара стаза је на најширем делу језера и има доста бочног ветра. Друга „хиљадарка” је у каквој-таквој заветрини. С тим у вези и неке тренинге на Власинском и Гружанском језеру смо прилагодили тим условима. У Рију имамо чак седам дана да „окусимо“ стазу пре почетка регате. Посебно сам срећан што смо први спортисти из Србије у Олимпијском селу.

Тренеру дубл скула и репрезентације Србије Александру Ивковићу Игре у Рију биће прве на којима води неку екипу:

– План и програм завршних припрема одрађен је до танчина, захваљујући и подршци Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије који су нам обезбедили све услове за тренинге. Гарантујем да ће се овај чамац у свакој трци фанатично борити.

Марко Марјановић је осетио дах олимпијских игара у Лондону 2012, али само као посматрач будући да је био резерва за двојац без кормилара и четверац без кормилара:

– За ово такмичење смо се припремали од краја Игара у Лондону. На њима сам био посматрач тако да отприлике знам шта могу да очекујем и у Рију. Битно је и да седам дана које имамо на располагању пред почетак такмичења максимално искористимо да добро наштелујемо чамац и још мало дотерамо форму. Ову регату доживљавамо као и сваку другу, тј. прилику да наставимо да се крећемо узлазном линијом.

Штрокер дубл скула Андрија Шљукић биће један од најмлађих учесника веслачког такмичења у Рију, уједно и једини наш веслач без икаквог олимпијског искуства.

– Једва чекам да почне. Самопоуздање нам подгрева чињеница да смо на тренинзима постигли своје најбоље време на свим деоницама на којима смо радили тестове. Радили смо и по ветру и по киши тако да нас у Рију ништа не може изненадити. – Конкуренција ће бити изузетно јака, а велики број чамаца су у веома уском кругу кандидата за финале.

На олимпијску медаљу чекамо од 1984.

Српско веслање чека на олимпијску медаљу 32 године. У Лос Анђелесу 1984. Зоран Панчић и Миле Станулов су у дубл скулу с тренером Србољубом Саратлићем освојили бронзану медаљу. Четири године раније, у Москви, исти чамац са истим тренером постао је олимпијски вицешампион.