уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.08.2016. у 10:05 Тања Вујић
ДОСИЈЕ: ВИШАК ДЕРИВАТА – НОВИ ФАКТОР ГЛОБАЛНЕ ПЕТРОКРИЗЕ

Сада и бензин обара цену барела

Растуће залихе сирове нафте од 2014. сустиже историјски скок залиха деривата за које се осиромашени купци не јагме ни усред лета
Гибралтар: крцати танкери бесциљно лутају дуж атлантских обала Европе (Фото Т. Вујић)

Во­де­ћи свет­ски по­тро­шач бен­зи­на, Аме­ри­ка, да­нас се су­о­ча­ва са нај­ве­ћим ре­зер­ва­ма тог мо­тор­ног го­ри­ва од 1984. го­ди­не. Тај по­да­так обо­рио је кра­јем про­шле сед­ми­це це­ну ба­ре­ла за чи­та­ва два до­ла­ра. Бер­зе слу­те да ће це­на по­кре­тач­ке си­ро­ви­не гло­бал­не ин­ду­стри­је на­ста­ви­ти да па­да и због но­вог уви­да ра­фи­не­ри­ја да све ма­ње за­ра­ђу­ју на пре­ра­ди наф­те и због осет­ног сма­ње­не тра­жње де­ри­ва­та ши­ром све­та. У ме­ђу­вре­ме­ну, не­сло­жни ОПЕК на­ста­вља да бе­со­муч­но пум­па наф­ту, док во­де­ће за­пад­не ме­га­пе­тро­ком­па­ни­је бе­ле­же ка­та­стро­фал­ни пад про­фи­та, осеку инвестиција и масовна отпуштања.

 

Америка је усред сезоне летњих одмора и великих путних сеоба затрпана рекордним резервама не само сирове нафте, већ и бензина и других скупоцених деривата. Ово суморно откриће званичне америчке агенције за енергију (УСЕИА) изазвало је крајем прошле седмице нову панику на светском тржишту стратешке сировине.

За само неколико минута након објаве УСЕИА, цена барела северноатлантске нафте (типа „брент”) пала је са 44,90 долара по мерном бурету, на 43,68 долара, да би у петак пала на 42,95 долара, пренела је агенција Блумберг.

Најновију пометњу петротрговаца изазива чињеница да су берзе –супротно објави УСЕИА – увелико очекивале да ће резерве и нафте и њених деривата на тржишту водеће светске економије у овом периоду осетно пасти због најава опоравка економије САД.

Авај, резерве сирове нафте САД порасле су претходне седмице за 1,7 милиона барела (на око 521,1 милион барела), док су истовремено залихе бензина на тржишту највећег светског потрошача тог горива порасле за 911.000 барела.

Колико у овом тренутку, укупне америчке резерве бензина износе око 241 милион барела (12 одсто више него лане), односно највише од 1984. године.

Американци су иначе конзументи сваког деветог барела нафте која се произведе на свету.

Откуд оволике резерве, и зашто Американци, али ни потрошачи бензина у другим регионима света, не хрле данас да танкују резервоаре, и то у ери поприлично снижене цене моторног горива у последње две године? Иначе, резерве бензина у свим региона света данас су више од петогодишњих просека, упозоравају петроексперти у лондонском Ситију.

Објашњење осеке тражње бензина и других деривата у коначној ставци добрим делом лежи у новом „посткризном” менталитету осиромашених потрошача широм света, који у очигледном периоду неизвесности, троше далеко мање него претходних деценија.

У међувремену, између нафтоносних бушотина и обичних потрошача стоје рафинерије, чијe су марже- управо због скромнијих навика крајњих купаца, и снижених потреба анемичне привреде ( амерички раст у првој половини 2016. износио је само 1,2 одсто)- данас далеко ниже него пре „петро-краха” 2014. године.

„Рафинерије су катализатор предстојеће фазе корекција цена нафте”, процењује Адам Лонгсон, аналитичар америчке банке Морган Стенли. Америчка банка указује при томе на осетно смањење тражње бензина у Кини (у мају је пала 1,8 одсто на годишњем нивоу, док је лане тамо расла 12–15 одсто), многим државама у економском развоју (Саудијској Арабији и Бразилу), као и САД и Индији.

Мањак апетита рафинерија широм света да прерађују сирову нафту у деривате, за којима влада опипљиво нижа тражња, најновији је фактор разбуктавања глобалне петрокризе која је избила средином 2014. године.

Тада су водеће чланице ОПЕК-а, предвођене Саудијском Арабијом, одлучиле да – упркос јасном слабљењу глобалне привреде – наставе са бесомучном производњом, да би сачувале свој удео на тржишту бруталном елиминацијом новопридошле америчке конкуренције. Та одлука ОПЕК-а покретач је текућих, незабележених поремећаја у глобалном петробизнису.

Најпре, пумпањем нафте до изнемоглости, ОПЕК је подстакао оштар пад њене цене (са 114 долара у јуну 2014) и раст резерви црног злата на копну и на мору.

Колико у јеку глобалне финансијске кризе, у новембру 2009, танкери накрцани са око 50 милиона непродатих барела бесциљно су пловили морима. У априлу ове године више од 200 милиона барела складиштених на танкерима плутало је океанима- посебно дуж атлантских обала западне Европе, чекајући купце.

Све то време – од јуна 2014. рафинерије широм света листом су настављале са интензивном прерадом сирове нафте, све очекујући да ће тражња деривата ипак почети да расте. Рафинерије су истовремено зидале све веће залихе непродатих деривата, њихова маржа постајала је све тања.

У првом кварталу 2016. десет водећих независних рафинерија збирно су зарадиле 944 милиона долара, што је 74 одсто мање него лане, наводи британска агенција. Водећи прерађивачи нафте ових дана упозоравају своје акционаре да ће пословни резултати 2016. бити најгори од 2011.

Такав очекивани пад зараде изискује озбиљну промену пословног понашања.

Наиме, водеће рафинерије сада су врло свесне да купаца нема за све што су у стању да прераде, па ће, према анализама на Волстриту, ускоро највероватнији смањити тражњу сирове нафте, што може

допринети да глобалне резерве црног злата наставе да расту, и тиме даље обарају цену петролеја. Наравно, под условом да се не деси неко „глобално геополитичко чудо”.

У међувремену, има ли шансе (и потребе) да барел нафте достигне 50, 60, 70, 80, 90 или 114 долара као у јуну 2014, јавност не зна поуздано.

Неки водич у даља кретања цене покретачке сировине глобалне индустрије до краја године јесу скорашње процене Светске банке

(очекује 43 долара за барел, дакле ниже од садашње), америчке бонитетне агенције Фич (42 долара), инвестиционе мегабанке Голдман Сакс (45–50 долара до средине 2017). Постоје и другачија мишљења о даљој судбини цене барела.

Цена нафте можда се више никада неће опоравити, због судбоносних последица глобалне финансијске кризе: колапса монетарних политика, раста ненаплативих дугова, изнурености глобалне економије...”, преноси тексаски петропортал „Оил прајс”.

Аномалије на светском тржишту нафте можда исправља „глобално геополитичко чудо”?

Коментари2
a3c93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ucviljeni Ceda
Sve ovo sa posebnim akcentom na "globalno geopoliticko cudo". Sta to u stvari znaci? Rat?
ZARIJE BULATOVIC
A niko ne sme da pomene uticaj nezajažljivih državnih uprava širom sveta koje su svojim neumerenim zahtevim podigle cene na tržištu do granice neprihvatljivosti. Posebna priča su podivljale banke, oslobodjene svake kontrole i odgovornosti, koje su svojim manipulacijama smanjile svačiji profit do minimuma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља