понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ДЕСЕТ НЕЗАБОРАВНИХ ОЛИМПИЈСКИХ ТРЕНУТАКА НАШЕГ СПОРТА

Од „Тито против Стаљина” до Миличиног злата

У историји дужој од века наш спорт је имао много блиставих момената на највећој смотри спорта, а овде су само неки...
Аутор: Александар Милетићпонедељак, 01.08.2016. у 22:00
Наши кошаркаши прослављају пласман у финале у Мексико Ситију 1968. (Фото Радиша Младеновић)

У историји дужој од века наши олимпијци су освојили 102 медаље на највећој смотри спорта, рачунајући традицију Југославије, а неки од тих успеха су ушли у легенду. Овде представљамо само десет „незаборавних тренутака”, које смо одабрали са жељом да вас у пар корака проведемо кроз све епохе нашег олимпијског спорта, а не да вам ову листу наметнемо као нешто обавезујуће. Многи од вас ће сигурно имати другачијих „десет нај, нај”...

ХЕЛСИНКИ 1952 (Фудбал: Југославија – СССР 5:5, 3:1)

Агенција Ројтерс је меч Југославија – СССР, 20. јула 1952, назвала „утакмицом века”. На овај дуел се гледало као на судар двојице вођа својих земаља – Тита и Стаљина. Због резолуције Информбироа, Југославија је била под „санкцијама” источног блока, а совјетски спортисти су се први пут појавили на Играма.

Уместо једне, одиграле су се две незаборавне битке у Тампереу (домаћин Игара био је Хелсинки). Када је прва почела, изгледало је да ће Југословени згромити противника. Међутим, упркос вођству од 5:1, 15 минута пре краја, Совјети се нису предавали. Изједначили су на 5:5 а прославио се троструки стрелац Всеволод Бобров. Пошто у продужецима није било погодака, заказан је нови сусрет, кроз два дана.

Совјетски Савез је повео с 1:0, али су Југословени ипак победили с 3:1. Док су се совјетски фудбалери одмах вратили возом за Лењинград, југословенски су наставили пут ка сребрној медаљи: у финалу су изгубили са 2:0 од најславнијег мађарског тима. Московски клуб ЦДСА, (раније ЦДКА, сада ЦСКА), вероватно зато што је био војни, расформиран је, а доста репрезентативаца је кажњено, мада није било хапшења. Све југословенске играче, па и селектора Тирнанића и тренера Погачника, по повратку у земљу Тито је наградио са по 100 долара.

Наши фудбалери уочи утакмице са Совјетским Савезом у Тампереу 1952.  
Фото приватна својина

РИМ 1960 (Фудбал: Југославија – Данска 3:1)

Фудбалери су освојили своје једино злато до ког су стигли захваљујући свом умећу али и срећи. У финале су ушли преко жреба, пошто је у полуфиналу било нерешено и после продужетака – против Италије 1:1 (0:0, 0:0). Срећни шешир из којег је председник Фифе Стенли Раус извукао цедуљу с именом „Југославија” припадао је др Михаилу Андрејевићу, члану Фифе. У финалу је савладано највеће изненађење турнира Данска (нешто пре турнира у авионској несрећи су јој погинули неки играчи), са 3:1 (2:0). Стрелци су били Галић у 2, Матуш у 13. и Костић у 70. за „плаве”, а Ф. Нилсен у 90. минуту за Данце. Југословени су од 37. минута играли без Галића кога је италијански судија Ло Бело искључио због тога што га је, наводно, опсовао.

МЕКСИКО СИТИ 1968 (Ватерполо: Југославија – СССР 13:11)

После три друга места, у Хелсинкију 1952, Мелбурну 1956. и Токију 1964, ватерполисти су најзад постали олимпијски шампиони и то у великом стилу. На путу до финала Зоран Јанковић је против Јапана (17:2) постао једини ватерполиста који је у једном олимпијском ватерполо мечу дао 10 голова. У незаборавном сусрету за прво место, после продужетка побеђен је Совјетски Савез с 13:11 (11:11) који је захваљујући белгијском судији Фуксу постигао све голове из четвераца. У продужецима се прославио Урош Маровић са два гола.

МЕКСИКО СИТИ 1968 (Кошарка: Југославија – СССР 63:62)

Кошаркаши први пут играју у финалу које је историјско уопште за олимпијски кошаркашки турнир, јер репрезентације САД и СССР први пут нису одлучивале о шампиону од појаве СССР на светској сцени. У полуфиналу, седам секунди пре краја, Владимир Цветковић је погодио оба слободна бацања (63:60), за победу 63:62 пред 25.000 људи у мексичкој дворани. „Тајмс” је написао за Цветковића: „Човек челичних живаца”. Играч који је у детињству имао тешку повреду руке (само пуким случајем избегао ампутацију) постаје стрелац кошева који су задивили свет. Југословенски кошаркаши освајају своје прво олимпијско одличје, сребрно, после пораза од САД у финалу (65:50).

МИНХЕН 1972 (Рукомет: Југославија – ЧССР 21:16)

Историјски догађај за наш рукомет али и рукомет уопште пошто се овај спорт први пут појавио на Олимпијским играма, не рачунајући велики рукомет који се играо у Берлину 1936. Шампион је фактички одлучен у полуфиналу у којем су „плави” савладали светске прваке Румуне са 14:13, а финале с Чехословацима претворило се у егзибицију – 21:16. Тај наш састав, који је водио савезни капитен Владо Штенцл, касније је незванично проглашен за најбољи југословенски државни тим свих времена, рачунајући све спортове, мада по броју медаља није био у врху. Тај назив је заслужио захваљујући свом начину игре, борбености, другарству, стручном вођењу...

ЛОС АНЂЕЛЕС 1984 („боинг 747”)

Југославија је освојила 18 медаља, дупло више од свог претходног рекорда из Москве 1980. (оба пута Игре су биле некомплетне због бојкота, први су водиле САД а други СССР). Седам златних одличја освојили су ватерполисти, рукометаши, рукометашице, боксер Антон Јосиповић, рвачи Владо Лисјак (грчко-римски стил) и Шабан Трстена (слободан стил) и кану двоклек Матија Љубек, Мирко Нишовић који се окитио и сребром, а оно је припало и боксеру Реџепу Реџеповском, кајакашу Милану Јанићу и рвачу Рефику Мемишевићу. За бронзе су се изборили фудбалери, кошаркаши, боксери Мирко Пузовић и Азис Салиху, рвачи Јожеф Тертеи (грчко-римски) и Шабан Сеиди (слободан) и веслачки дубл-скул Милорад Станулов, Зоран Панчић.

Збир од 18 медаља (7, 4, 7) многи у нашој делегацији су у шали доводили у везу с „боингом 747” којим се југословенски олимпијски тим вратио у земљу. Уједно је забележен и најбољи пласман свих времена, девето место, у конкуренцији 141 земље. Иза су остале Јужна Кореја, Велика Британија, Француска, Холандија, Аустралија...

СЕУЛ 1988 (Јасна Шекарић)

Јасна Шекарић је освојила злато и бронзу у стрељаштву на свом првом учешћу. Касније је ушла у историју као једини олимпијац на свету који се такмичио испод пет различитих застава: Сеул 1988 (СФРЈ), Барселона 1992 (ИОП – бела застава са олимпијским круговима, изум премијера Велике Британије Џона Мејџора, пошто је Југославија била под сакнцијама), Атланта 1996 (СРЈ), Сиднеј 2000 (СРЈ), Атина 2004 (СЦГ), Пекинг 2008 (Србија), Лондон 2012 (Србија). Она је наш рекордер са седам учешћа. На свом дебију исти подвиг као и она, у истом спорту, остварила је и Александра Ивошев која је у Атланти 1996. била наш јунак, освојивши злато и бронзу (два од четири наша одличја).

СИДНЕЈ 2000 (Одбојка: Југославија – Русија 3:0)

Историјски успех југословенске одбојке остварен је у Сиднеју. Генерација која је од Европског првенства 1995. у Атини редовно освајала одличја на највећим такмичењима, у великом стилу је постала шампион. Тако је тадашњи председник ОС Југославије Александар Боричић испунио обећање дато у Атланти после прве олимпијске медаље, бронзе („У Сиднеју ћемо ићи на злато”).

Југословени су од четвртфинала савладали редом три светске силе у одбојци, а опет су били кобни за шампионе: у Атланти су избацили Бразил, а сада Холандију са 3:2 (25:21, 18:25, 25:18, 30:32, 17:15). У полуфиналу је у једном даху збрисана Италија, са 3:0 а за 73 минута селектор Зоран Гајић је на терену држао једну исту поставу: Владимир и Никола Грбић, Вујевић, Мештер, Герић, Миљковић и Мијић. Финале је трајало пет минута краће: Југославија – Русија 3:0 (25:22, 25:22, 25:20).

ПЕКИНГ 2008 (Пливање: Чавић – Фелпс)

Милорад Чавић је освојио сребро у трци на 100 м делфин. Изгубио је за једну стотинку од Мајкла Фелпса (САД) у најконтроверзнијој пливачкој трци на Олимпијским играма свих времена. Публика је била у шоку, сви су били убеђени да је Чавић први дотакао зид, али се на екрану прво појавило име пливача чији спонзор „Омега” је био официјални мерач времена... Неки сматрају да је Фелпс „једноставно морао да уђе у историју” (свих осам златних одличја на истим Играма). Прошле године Марк Спиц (седам златних медаља у Минхену 1972) изјавио је да је добио поруку од „Омеге” да је Чавић стигао на циљ пре Фелпса...

ЛОНДОН 2012 (Милица Мандић)

Милица Мандић је освојила прву златну медаљу за Србију на Олимпијским играма. Теквондо постаје национални спорт у нашој земљи. Темељ овог сензационалног успеха јесте тренер Драган Јовић који је продао стан и прешао у подстанаре да би дошао до „средстава” за прављење шампиона у спорту чије име до скора многи код нас нису знали правилно да изговоре...


Коментари0
36018
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља