субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:05

Зашто је ПКБ скинут са берзе

Одлуком да уместо отвореног постане затворено акционарско друштво послат сигнал да се тражи дугорочно решење али и да се тако отвара могућност да не објављују неке битне догађаје као што је пренос власништва
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 02.08.2016. у 21:05
Следећи корак је прелазак ПКБ-а у власништво државе (Фото Танјуг)

Скупштина ПКБ пре неколико дана донела је одлуку да уместо отвореног постане затворено акционарско друштво. Како кажу стручњаци то је нови сигнал да се тражи дугорочно решење за овај београдски комбинат али да оно неће бити кроз продају акција тог предузећа на Берзи што би тој трансакцији ипак дало већу дозу транспарентности.

Ову одлуку надлежни су оправдали покушајем да се смање трошкови пословања. Како је речено када се компанија листира на Берзи законски рокови за сазивање седница органа друштва знатно су дужи, а постоје и додатни трошкови који су резултат овакве форме привредног друштва. То је за Танјуг потврдио и директор ПКБ-а Драгиша Петровић, истичући да је Скупштина акционара донела одлуку о делистирању искључиво да би се рационализовали трошкови.

За Ненада Гујаничића, из Вајс брокера, ово је прилично танко образложење будући да се ПКБ и до сада котирао на Берзи а није био листиран те су му и финансијске и сваке друге обавезе (па чак и транспарентност) биле мале. Како каже, свега осам компанија је листирано на Београдској берзи и оне су на основу уговора дужне да објављују кварталне финансијске извештаје и све друге који су битни за њихово пословање.

– ПКБ као и многе друге компаније имају мале захтеве у смислу транспарентности објављивања и своде се на објаву годишњег финансијског извештаја и најаву о одржавању редовне Скупштине акционара која мора да се одржи до краја јуна. То се да видети и из њихове досадашње корпоративне праксе – каже Гујаничић. Он сматра да је прави разлог овакве одлуке то што им се пружа могућност да не објављују неке битне догађаје као што је рецимо пренос власништва.  Најновија одлука ПКБ је истиче законом утемељена јер свако акционарско друштво, које има мање од 10.000 акционара, не мора да буде јавно акционарско друштво ако постоји већинска одлука скупштине. Једина њихова обавеза у том случају је да исплате мале акционаре који се са тим не слажу.

Поједини медији објавили су и да је у пакету са одлуком о делистирању одлучено и да акције у власништву Града Београда буду пренете на државу. Иако је из градске управе то убрзо демантовано, под образложењем да би томе морало да претходи одобрење Скупштине града и Владе Србије, незванично се може чути да би то могао да буде следећи корак у решавању судбине овог предузећа. Као и да би управо из статуса државног предузећа могао да потражи стратешког партнера заинтересованог за улагање у ту компанију.

До 2008. године ПКБ је био друштвено предузеће а потом је подржављен. Тадашња неплаћена дуговања од пореза и доприноса држава Србија је конвертовала у власништво у овом предузећу. Убрзо је, уговором о поклону, 99,7 одсто акција пренето на Град Београд који од тог тренутка од државе званично преузима управљање корпорацијом. Међутим да би се уопште започео процес приватизације држава је задржала део грађевинског земљишта око Пупиновог моста, док је преостало земљиште укњижено на ПКБ.

У Градској управи рекли су да је питање пребацивања ПКБ-а са Града Београда на Републику Србију свакако једна од опција које су начелно разматране јер, по закону, само држава може да склопи стратешко партнерство, а не и локална самоуправа.

– Дакле, ради се о разматрању могућности да се прошири избор модела приватизације – наводе они.

На одустајање од старог модела приватизације одлучило се јер претходни тендер и поред великих очекивања није успео. На првом јавном позиву по почетној цени од 156 милиона евра (што је половина процењене вредности сталне имовине) није се јавио ниједан понуђач што је изазвало полемике да ли ПКБ уопште и треба продавати.

Како кажу представници оба синдиката овог предузећа сада ће ПКБ вероватно по истом принципу поново бити враћен републици што је за запослене, истичу, позитиван помак али и шанса да нађу бољег социјалног партнера пред предстојећу приватизацију од које се не одустаје. По моделу који је био започет на продају није стављена фирма већ имовина предузећа док се запослени нигде нису помињали што је, како су упозоравали, значило неизвесност за око 2.000 радника запослених у ПКБ-у.

– Оно што сада знамо јесте да се дефинитивно одустало од тог модела приватизације који није био добар ни за кога и да ће се вероватно ићи на стратешко партнерство. Последње руководство Града није се показало као добар газда ПКБ-а, чак су и јавно говорили да их управљање корпорацијом не занима – каже Никола Лазић, председник Независног синдиката.

Професор Љубодраг Савић каже да не може са сигурношћу да протумачи шта држава даље планира овим потезом.

– По закону више не постоји друштвена својина. Мора да се приватизује или да иде у стечај и држава је притиснута роковима. ПКБ и поред губитака није за стечај. Делује ми као да не могу тако брзо да нађу доброг стратешког партнера и да би враћањем у државно власништва могли да га штите. То би било прихватљиво јер предузећа у државној својини, као и јавна предузећа попут ЕПС-а, немају рок до када морају да буду приватизована – објашњава наш саговорник. Он сматра да ПКБ има огроман потенцијал, уз напомену да држава може да буде власник али да не сме да буде управљач јер „не постоји довољно јака профитна мотивисаност као код приватних предузећа”.

Његово мишљење је да свакако овај комбинат не треба испуштати из руку. Дугорочно, за ПКБ би најбоље било да се кроз докапитализацију или уз помоћ мањинског стратешког партнера (једног или више) па чак и продајом мањинског пакета акција на Берзи обезбеде, осим примарне ратарске и сточарске производње, и прерађивачки капацитети као предуслов за опстанак. То би, убеђен је, ПКБ за неколико година могло да врати међу најбоља предузећа у Србији јер доноси велику домаћу додату вредност.

– Такође постоји могућност и постављања професионалног менаџмента. У свету то углавном добро функционише и поред неких мањкавости. Сматрам да би то могло да буде крајње решење у случају ПКБ-а – каже Љубодраг Савић.


Коментари3
19e88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Пре пар година,вратим се с пута ноћу касно.Не могу да спавам,пустим ТВ. Не сећам се који канал,није битно.Иде емисија о немачкој "Државној пољопривредној корпорацији",којој је директор Др тај и тај,кога поставља Бундестаг.Та ДРЖАВНА НЕМАЧКА корпорација обрађује 1,5 милиона хектара,од Баварске до Балтика и Данске.Основна намена је пуњење државних робних резерви,и на тај начин,држање цена основних животних намирница под контролом.Како.бре,у Немачкој може,а код нас не може. Како Немачка МОЖЕ да има такву корпорацију,а Србија мора све да приватизује по сваку цену.А питам се,одонда,зашто је та емисија ишла у пола 2 ноћу,кад нико не гледа.Што је не приказаше у неком ударном термину.Није то без врага,што би рекли комшије Хрвати.
Доријан
Краљевчанин ..тачно у центар, не видим како ћемо се са тиме изборити, нисмо више људи.
Препоручујем 5
Краљевчанин
На жалост ситуација је критична. Некада су се људи који овако воде и третирају Србију називали издајницима и могло им се судити за велеиздају. Сада је то више немогуће, јер је велеиздаја укинута. Све се ради смиљшено, и хируршки прецизно. За коју годину ће мо бити земљ која неће имати ништа своје. То раде страни плаћеници. И ако су ови термини превише пута коришћени и више немају ту тежину, нажалост је тако.
Препоручујем 22

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља