субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Тодорчево – затрпани бисер праисторијске цивилизације

Брајан Хенкс и Роџер Дунан, археолози са универзитета у Питсбургу и Шефилду, скенираће 13 хектара тла усред привредне зоне „Феникс” како би утврдили границе заборављеног археолошког налазишта
Аутор: Бране Карталовићсреда, 03.08.2016. у 09:05
Затрпано археолошко благо усред индустријске зоне „Феникс” (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Познати амерички и енглески археолози стижу данас у Крагујевац како би започели скенирање тла испод чије се површине налази културно благо које историју овог града сели далеко у прошлост, у доба старчевачке и винчанске културе из шестог миленијума пре нове ере. Брајан Хенкс и Роџер Дунан, професори са универзитета у Питсбургу и Шефилду, према речима археолога из овдашњег Завода за заштиту споменика културе, долазе са задатком да утврде границе Тодорчева, археолошког налазишта које је 1991. године открио наш археолог Димитрије Мадас.

Истраживачко подручје се простире на чак 13 хектара земљишта, а куриозитет је да се оно налази на самом улазу у град из правца Баточине, усред новоформиране привредне зоне „Феникс”.

– Крагујевачки Завод за заштиту споменика културе на овај начин обнавља сарадњу са Универзитетом у Питсбургу која је започела још шездесетих година прошлог века, када је Драгослав Срејовић радио ископавања у оближњем Дивостину, једном од највећих праисторијских локалитета у Европи. Колеге Хенкса и Дунана интересује, наравно, и Тодорчево. Реч је о археолошком налазишту на коме су прва истраживања обављена пре четврт века, 1992. године. После тога је све затрпано, због чега је Тодорчево помало и заборављено – каже за „Политику” археолог Марија Каличанин-Крстић, откривајући да би, после нових ископавања, један део овог археолошког налазишта требало да буде претворен у презентациони центар праисторијског наслеђа Шумадије.

Нова ископавања на Тодорчеву, у зависности од обима радова, могу коштати и неколико милиона евра, али би читав посао могао да се исплати, не само кад је реч о културној димензији овог подухвата. Према речима археолога Славице Ђорђевић, такође запослене у градском Заводу за заштиту споменика културе, презентациони центар праисторијског наслеђа Шумадије могао би постати и значајан туристички потенцијал Крагујевца.

– Тешко је такве центре правити у Дивостину, у Гривцу или Кусовцу где су, такође, лоциране праисторијске насеобине које сведоче о старчевачкој и винчанској цивилизацији. То су села са приватним имањима, али зона „Феникс” је у власништву града и на одличној је локацији, на улазу у Крагујевац са ауто-пута Београд–Ниш, где се, уосталом, налази и градско сајмиште. Будући да је читава зона „Феникс” намењена изградњи привредних објеката, један део Тодорчева морао би да се издвоји и заштити – објашњава наша саговорница, наводећи да је ова област регулисана Законом о јавној својини Републике Србије.

Лепенски вир на обали Дунава крај Доњег Милановца мами истраживаче и туристе из целог света, али археолошка налазишта у околини Крагујевца која, такође, сведоче о старчевачкој и винчанској цивилизацији, нису ништа мање значајна, каже Марија Каличанин-Крстић.

– Источна Србија је позната по римском наслеђу, Рашка област по средњовековном, али Шумадија доминира по праисторијском наслеђу са којом шира јавност, нажалост, није упозната. Баш у околини Крагујевца налазе се неки од најзначајнијих локалитета који говоре о животу у старој ери, а Тодорчево је, бар према истраживачком подручју, свакако једно од највећих на Балкану – каже овај археолог крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.

На предлог археолога Димитрија Мадаса, Тодорчево је 1997. године проглашено за културно добро, а током ископавања која су под вођством овог стручњка обављена пет године раније, на том локалитету су пронађене основе праисторијских кућа-колиба, керамичко посуђе, камене и кремене алатке, али и опека. Тодорчево је, заправо, вишеслојно археолошко налазиште које премошћује дугачак период, од старијег каменог доба па све до римске цивилизације која се овде формира у трећем и четвртом веку старе ере. Тиме је, како је написао археолог Мадас, демантована прича по којој је прва насеобина у долини Лепенице, на територији данашњег Крагујевца, подигнута тек у 15. веку нове ере, како то сведочи „Смедеревски дефтер” – документ о попису становништва који су на овим просторима спровели Турци.


Коментари5
cda8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobrivoje Divjan
Pravo otkrice, jedno od onih koje potkopava nategnutu teoriju o dolasku Slovena na Balkan. Isto tako simbol ne smo naseg siromastva nego i nebrige.
miodrag misković
Šta li je sa naseobinom Crkvine u Stublinama kod Obrenovca. I tu je počelo sa iskopinama ali nešto traljavo. Priča se da je starije naselje od vinčanskog.
Marko Jovanovic
Fantasticno, Srecno vam bilo kao i mom narodu ako ovo uspe!
IZVOR EVROPSKE CIVILIZACIJE
Još jedan dokaz da je na području centralne Srbije nastala PRVA EVROPSKA civilizacija pre 10.000 godina , nazvana po mestu VinČa (pored Beograda), gde je otkiveno najveće arheološko nalazište , ali su ga komunisti zatrpali jer nije bilo sredstava za otkopavanje i ispitivanje ?! U Srbiji su pronađeni dokazi o najstarijim kaledarima na svetu, tako da je za kalendar koji računa vreme 5.508 godina pre Hrista (na svim crkvama koji su izgradili Nemanjići), pravilnije reći SRPSKI kalendar, nego Vizantijski, jer je Vizantijsko carstvo nastale na građenju Kostantinopolja posle IV veka nove ere..
Извинте
Све културне одлике тзв. Византије су српске, не воли то нико да чује али је тако. Стручњаци за кривотворење су све изокренули. Где су ти силни источно римски манастири и фреске? Где су да би их могли назвати византијским? Замислите ви један народ којем непријатељи пишу историју. У нашем случају Немци. И ми то са одушевљењем прихватамо. То је феномен али само у словенском свету. Сви Словени су потпуно поражени.
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља