уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47

После „Олује” скућили се на бусијским лединама

У насељу између Батајнице и Угриноваца живи око 5.000 људи избеглих из Далмације, Крајине, Славоније, Босне... – Сутра увече у Бусијама биће обележен Дан сећања на страдале и прогнане из Хрватске, а мештани очекују долазак премијера
Аутор: Бранка Васиљевићсреда, 03.08.2016. у 21:05
Насеље у коме су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови живот, али многима мисли и данас одлутају у Хрватску (Фото:графије Драгослав Жарковић)
Нова црква посвећена је Ћирилу и Методију
Припреме за централно обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе
Бусије – највеће избегличко насеље на Балкану

Мирис свежег асфалта лебди у ваздуху. На сваких педесетак метара путари крпе рупе и уређују улице. Припремају се Бусије, једно од највећих избегличких насеља на Балкану, за Дан сећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја”. Ову ледину „уклештену” између Батајнице и Угриноваца пре двадесетак година населили су људи из Далмације, Славоније, Крајине... они који су у последњем моменту спасли главу пред налетом хрватске армаде.

Ту су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови живот, али многима од њих мисли и данас одлутају у Хрватску.

– Овдје ми је душа, а у Книну ми је тијело. Још мислим на мој родни крај. Идем сваке године, али и кад стигнем тамо дочека ме туга. Не можете да видите познанике, кумове, рођаке... Сада тамо живи нови свијет. Кућа у којој сам некад живио напуштена је. Није уништена, али пропада од самоће. Биле су у њој некад хрватске избјеглице, али су и они отишли. Ни за њих изгледа у Книну нема живота, тамо сада ништа не ради. Недавно сам прочитао податак да се из книнске општине у последње двије године иселило 4.148 људи. Одлазе сви за бољим животом. Ми смо отишли због рата, а они због немаштине – прича Јован Вученовић, из Удружења грађана насеља Бусије, који каже никад није ни помислио да прода остављену имовину.

Нема куће без троје деце
Насеље Бусије настало је 1997. године. Окосницу места чини 1.300 плацева распоређених на 42 хектара земљишта ПИК „Напредак” из Старе Пазове. Ту земљу је општина Земун испарцелисала и продала по цени од 400 немачких марака по ару. У насељу постоји вода, струја, расвета, стална градска аутобуска линија 702.  Врло је активна мала привреда – отворене су пекаре, продавнице, аутомеханичарске, браварске и столарске радње.

На бусијским лединама пре 17 година подигао је свој нови дом и сада ту живи са породицом.

– Када смо се доселили, овде није било скоро ничег. Од комшије Живка из Кистања, који је био један од првих досељеника у Бусије, вукао сам струју и воду. Продавнице није било, па је Живко из Батајнице довозио хлеб у гајбама и снабдевао све нас који смо овде почињали нови живот. Али ето успели смо трудом и залагањем да изградимо насеље достојно људи. Сада нас има око 5.000 јер су нам се прикључиле избјеглице из Босне – напомиње Вученовић.

И његов комшија Кистањац Живко Николић из Далмације сећа се Бусија с почетка 1997. године.

– Ни тица, мачака, паса овде није било када сам дошао. Јели смо само конзервирану храну, није било струје. Први трафо изграђен је испред моје куће. Сећам се да ме, када сам у Масариковој дошао да пријавим прикључак, службеница зачуђено погледала и питала: „А  где су ти те Бусије?” Нису људи знали ни где се налазимо. Исто се поновило и у „Водоводу”, па чак и у општини Земун – присећа се уз осмех Николић.

Он сваке зиме и лета одлази у село Ивошевце у кистањској општини. Тамо му је деведесетогодишњи отац који је одлучио да напусти Бусије и врати се у родни крај.

– На почетку када се тата вратио било је мало проблема. Али сада је све у реду. Тамо живе католици, избеглице из Јање са Косова и Метохије. Чак је у последње време има и мјешовитих бракова. Ни ја немам проблема када дођем. Са онима са којима сам некад заједно пио ракију и јео јагњетину то радим и сада. И поздрављамо се исто, љубимо се по три пута – каже Николић.

Најновија дешавања у Хрватској – обарање пресуде Алојзију Степинцу, подизање споменика Миру Баришићу, атентатору на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, укидање пресуде Бранимиру Главашу због злочина почињених над српским живљем – поново су узнемирила и житеље Бусија.

Нова црква посвећена је Ћирилу и Методију.
– Све смо финансирали сами, али ни дан-данас нико од нас не може добити власнички лист због тога што су куће зидане на земљишту ПИК „Напредак”, који је пре неколико година купио приватник. Највише нам недостају вртић и школа јер је ово најмлађе насеље у престоници. Годишње се роди педесетак беба, па нема куће без троје дјеце. Али у последње време одавде и одлази све више младих – крајње дестинације су Немачка, Шведска, Норвешка... – каже Јован Вученовић.

– Ко није живио у Хрватској и ко не зна шта се тамо дешавало и у Другом светском рату, а и пред овај последњи рат, може се чудити овим одлукама. Али ми не. Чини нам се да се усташтво поново повампирило, али и да Хрватска има зелено свјетло од некога да ово ради. Као да неки желе да рехабилитују фашизам, па на „малим” случајевима тестирају јавност. Ово што се сада дешава тамо ми смо предосјетили још деведесетих – каже један од Бусијана, власник једне од око две хиљаде кућа.

Због претрпљеног бола из претходног рата, али и неких одлука хрватске државе и даље многи из овог земунског насеља не иду у родни крај. Има и оних који никада нису ни отишли. Њихова деца и не знају како изгледају места где су им очеви и дедови рођени.

– Како да идем кад никад нисам сигуран хоће ли ме „ухитити”. Одете десет пута тамо, а једанаести вас приведу јер сте на неком њиховом списку због, наводно, почињених злочина. Уосталом, у последњих 20 година нико из хрватског државног врха нас није позвао да се вратимо. Нису нас се додуше сјећали ни ови наши политичари. Премијер Вучић ће бити једини. Како сам чуо, он ће учествовати сутра на комеморацији посвећеној страдалима али и прогнанима у рату у Хрватској. Очекујемо да ће сутра овде код нас бити око 50.000 људи – каже четрдесетшестогодишњи Мишо.


Коментари39
bc101
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ante
Sutra Hrvatska slavi povratak vise od 100.000 Hrvata svojim domovima. Slavi dan kad je sjever i jug Hrvatske napokon povezan. Slavi dan kad je rat gotov. Slave dan kad je stalo granatiranje nasih gradova, nema vise smrti civila u skolama, bolnicama, cestama. Slave dan kad se vojnici vracaju kucama i obiteljima. Slave dan kad se u Dalmaciju vraca turizam, najveci resurs nase drzave. Ali nije gotovo. Treba jos koji dan i prekinuti opsadu Bihaća, spriječiti još goru Srebrenicu, treba još koji dan i dovesti tenkove pred Banja Luku. Ginuli smo i u tuđoj državi, ali znali smo da rat nije gotov dok ne stane i u BiH. I uspjeli smo, ugasili smo svjetlo u Banja Luci. Razbijena obrana oko grada. Stiže zapovijed - STOP. Srbi su pristali otići u Dayton i zaustaviti rat. Sad je stvarno gotovo. Još samo mirna reintegracija našeg simbola, Vukovara. Mirna, s dogovorom i kompromisom. Onako kako je trebalo riješiti sve, odpočetka. Je li nam žao žrtava, pa i srpskih? Jeste. Ali puno više razloga za slavl
Anabela Ana
To bi bilo razumljivo i neko u svetubi poverovao u to. Naravno da ljudi pocev od istog tog Vasingtona ili Berlina, znaju da je to manje od poluistine jer da je tacno onda ne bi bilo potrebno da se protera preko 200 ooo ljudi, da se cinicno tvrdi da su sami otisli i slicno. Uz to proglasiti taj dan, kada su ljudi proterani za drzavni praznik, pa to je jedinstveno. Slucajno je proteran narod koji je izbacen iz ustava pocetkom devedesetih, pa je bio u prethodnim ratovima predvidjen za iseljavanje, pokatolicavanje i ubijanje po principu trecine. Taj narod koji nije optuzio Hrvatsku za genocid (ocigledan) u IISR i koji je trebao Hrvatskoj da dodje do nezavisnosti , zasto to nije postala 1919. ili 1945.? Znam da u Hrvatskoj ima mnogo dobrih ljudi i da nisu svi argumenti na strani Srba, ali je Hrvatima ponudjena netacna vizija identiteta i istorije, a slobodan covek od integriteta ne bi slavio kao praznik, dan kada je neko proteran.
Препоручујем 2
црв
A зар простори Републике Српске Крајине нису махом пусти сада? Насељени римокатолици су отишли даље, према Загребу и иностранству. Хрватска уместо здравог меса, млека, сира и других производа, купује пластику из иностранства, је ли то добит? Хотеле поседују Немци и у њима летују, а Хрвати раде као конобари и чистачице. Добит је за римокатоличку цркву, она је све планирала и извела, наставила геноцид из Другог св. рата. Хрвати су остали без својих православних грађана истог, српског језика, од којих су многи конвертитством настали. Анте, питај за сваки случај да твог ћаћу случајно није Дијана Будисављевић спасла од усташког ножа и дала у католичку породицу ... Никада нећете бити сигурни у то, на стотине хиљада вас загрижених ...
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Danilo Obradovic
Unesreceni ljudi koji su 90ih verovali i zaklinjali se politici .Tako to biva narod je uvek bio kolateralna steta sto politicari prirede .Svakako je bolno ,mogli su postovat Hrvatsku drzavu u kojoj su trebali ostati i ziveti poput ostalih dvesta pedeset hiljada Srba koji prihvataju HR kao svoju domovinu i postivaju njihove zakone ,rata i stradanja nebi bilo .
Ucviljeni Ceda
Prica je dirljiva, danasnji datum jos vise. Medjutim, ono sto mi je izazvalo osmjeh je cinjenica da je ovaj nesrecni narod ovde smjesten zahvaljujuci Seselju i radikalima. 21 godinu kasnije, evo ih opet i to bas u Busijama. Lijep gest, divna inicijativa. Jednom radikal, uvijek radikal.
Milan
Zahvaljujuci Seseljevoj i Slobinoj megalomaniji oni su tu gde jesu.Tragicno je sto iz toga pouku nisu izvukli a ni ponasanje promenili.
Препоручујем 8
Krsto
Koji izljevi nepoznavanja činjenica, uputno pročitati današnji intervju Mate Granića (vrlo razumnog Hrvata). Druga stvar, deseci tisuća Srba ljetuje na plavom Jadranu, a ovi srpski političari "udarili po svim Hrvatima" i "fašiziraju" cijelu Hrvatsku (to mije malo blesavo i nadrealno) radi istupa marginalnih političara i ekcesa primitivaca, istina, kojima ne treba pridavati pažnju, ali istina je i da nisu pravovremeno i na pravi način "osuđeni" od onih koji trebaju smirivati situaciju, govorimo o vlasti.
Димитрије
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољимa родним, бранећи их часно Китио си цвећем сваког освајача. Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. Слободу си вечно, закржљала расо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мрети. Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце, Где је Карађорђe твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце. С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звеrи, погане хијенe, Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у недрима скриваш, Са вешала стaрих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш. Бранио си земљу од нејачи наше, Из колевке пио крв невине деце, Под знамењем срама уз име усташе, Ставио си Христа, Слободу и Свеце. У безумљу гледаш ко ће нове каме, Оштрије и љуће опет да ти скује, Чију ли ћеш пушку обесит о раме, Ко најбоље уме да ти командује. - Јован Дучић
Јован I Јовановић - Змај
Димитрије, који је наслов песме, молим те?
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља