субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Зашто нема комеморације жртвама Олује?

среда, 03.08.2016. у 13:15
(Фото Танјуг)

ЗАГРЕБ - Поводом предстојећег обележавања 21. годишњице од војно-полицијске акције Олуја као Дана победе у Хрватској, али и сећања на страдање, патњу и егзодус српских цивила, више невладиних организација у Загребу је позвало грађане да изразе солидарност са жртвама рата и данашњих друштвених подела.

Они постављају и питање зашто уз обележавање Олује не постоји и одавање почасти жртвама ове војно-полицијске акције којем би присуствовао и хрватски државни врх.

Иначе, током злочиначке војно-полицијске акције из Хрватске је протерано 250.000 Срба, а више хиљада њих је погинуло или се и даље води као нестало.

На конференцији за новинаре у организацији НВО Документа представљен је преглед чињеница у вези процесуирања ратних злочина почињених у току и непосредно након војно-полицијске акције Олуја, с освртом на 2016.

На конференцији за новинаре, у Кући људских права Загреб говорили су Весна Тершелич, шефица Документе - Центра за суочавање с прошлошћу, Славен Рашковић, координатор документирања Људских губитака у Хрватској 1991. - 1995. и Беатрице Ле Бон Вујановић из Француске, која је јавности представила делове истраживања у вези повратка хрватских грађана српске националности у периоду након 1995.

Представници Документе су, како преносе хрватски медији, позвали све грађане и грађанке на изражавање солидарности са жртвама „с друге стране рата и друге стране данашњих друштвених подела”.

Део усмрћених цивила током и након Олује страдао је у оружаним сукобима а део убијених и несталих страдали су због почињених ратних злочина, истакнуто је.

Истакли су и да желе да се о жртвама Олује говори утемељено, без манипулације бројкама.

На конференцији је представљен биланс кривичног прогона за злочине почињене током и непосредно након Олује, која је, како су оценили, веома „мршава”.

Према том билансу током и непосредно након Олује покренуто је пет кривичних поступака. Два су окончана правоснажним пресудама у односу на четворицу оптуженика, два поступка, против тројице осумњиченика, још увек су у току. Један у жалбеној фази (Злочин у Груборима, опт. Ф. Дрљо и Б. Крајина) и један у фази подизања оптужнице (Злочин у Кијанима, опт. Р. К.) док је један поступак обустављен услед преквалификације кривичног дела (Злочин у Рамљанима против Ж. Сачића и Ф. Дрље).

Међу непроцесуираним злочинима на конференцији за новинаре издвојен је и злочин у Двору на Уни. Како истраге и суђења нису завршена до данас није јасно ни ко стоји иза покоља деветеро психијатријских болесника и инвалида у Двору, 8. августа, посљедњег дана акције Олуја, иако постоје сведоци и снимци.

Колике су још увек нелагоде у хрватском друштву о злочинима током и након Олује било је видљиво и у полемикама око документарног филма „15 минута - Масакр у Двору” у режији данских аутора Георга Ларсена и Каспера Ведсманда, прошле године приказаном на Сарајево филм фестивалу.

Полемика је започета у Хрватској након кривичне пријаве у којој се, како се наводи, неосновано тврди да да су хрватски војници починили злочин мада то у филму није нигде директно наведено.

Иначе, ова конференција за новинаре била је и прилика да се јавности по први пут представе конкретни подаци и околности у вези броја страдалих а везано за поједине локације на којима су се догодили злочини током и након Олује.

Споменуте податке Документирани истраживачи/це прикупљају унутар активности на документовању Људских губитака у Хрватској 1991. - 1995, с циљем стварања поименичног пописа свих жртава, уз околности њихова страдања, током рата у РХ, без обзира на то којој су етничкој или верској групи припадале, коју су политичку или идеолошку идеју браниле.

Потом је уследио поименични попис имена жртава према којем је: 6.08.1995. у селу Голубић крај Книна убијено је 10 цивила: Јека Опачић, Зорка Каблар, Васо Васић, Николу Панића, Бранко Радиновић, Маша Радујко, Никола Радујко, Тоде Марић, Милка Грубић и Милица Шљивар.

Истог дана у селу Уздоље код Книна убијено је 8 цивила, од чега су Ђурђија Берић, Јања Берић, Стеван Берић, Милош Ћосић, Јандрија Шаре, Крстан Шаре и Милица Шаре постројени и стрељани док је Сава Шаре убијена у својој кући.

За време Олује, па до краја септембра 1995. у селу Кијани (Грачац), убијено је 14 особа, међу којима девет жена: Дане Болта, Сава Болта, Бранко Јелача, Марија Јелача, Милица Јелача, Ана Јелача, Смиља Јелача, Душан Кесић, Милева Колунџић, Даница Совиљ, Мара Совиљ, Мира Совиљ,; Раде Совиљ и Владо Совиљ.

У селу Моко Поље убијено је најмање 6 цивила.: Ружица Бабић, Стана Поповић, Мирко Поповић, Стеван Сучевић, Јека Каназир и Сава Бабић.

Наведено је да бројни извори говоре о 15 убијених цивила, али да истраживање Документе још није потврдило остале жртве, преноси Танјуг.


Коментари7
4aee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

crocar
Nema ni u Srbiji komemoracije ubijenim albanskim civilima,potopljenim u hladnjačama, u Dunavu ili Perućkom jezeru,tajno pokopanim u okolini Batajnice...
Dragan Ličanin
Sve je odrađeno po dogovoru Zagreba i Beograda,tačnije tadašnjih zločinaca na vlasti koji su uništili Jugoslaviju uz pomoć stranaca...Ko šta pita male ljude.
Milica
Oluja, koja se slavi kao Dan pobede u Hrvatskoj, predstavlja način ostvarenja tisućljetnjeg sna i zato nema komemoracije i odavanja počasti žtrvama. Cilj opravdava sredstvo.
crocar
@Milica***Ni san o velikoj Srbiji nije birao sredstva.Samo što se nije ostvario.Problem je što je taj "san" malo smanjio Srbiju umesto da je poveća.Sredstvo se okrenulo protiv cilja.
Препоручујем 4
Tomislav K
Zašto nema ? Isto kao što nema posebnih komemoracija poginulim civilima Berlinčanima 1945. , kojih je bilo preko 100.000. Proslava je što je uništen jedan zločinački režim, koliko god većina civila, osobno, s tim nije imala veze.
Douglas Bader
Tomislave, nema dodirnih tacaka Srba i Srbije sa hitlerovom Nemackom. NDH ima veze i te kako. Ovde se govori o zrtvama gradjanskog rata i civilima koji su bili na pobunjenickoj strani, na otcepljenoj teritoriji. Ja znam da Vi to odlicno znate, ali zbog ostalih citaoca moram spomenuti. Vrtite se u zacaranom krugu izjednacavajuci Zloboleskua i Hitlera...bezuspesno.
Препоручујем 5
Svetozar Milicic, NS
g.Vucicu i svi "srpski" odgovorni, SRAM da vas je sto IGNORISETE nase zrtve i CUTITE pred EU i - savetom UN-a i time pokazujete da svoj sopstveni narod NE POSTUJETE!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља