среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:49

Колевка хришћанства пред нестанком

Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто
Аутор: Јелена Чалијасреда, 03.08.2016. у 22:00
Божић 2014. у Багдаду (Фото Ројтерс)

Да ли ће свет мирно гледати на то што ће хришћанство бити у потпуности уништено у крајевима у којима је најприје почело да се шири по свету и где се у континуитету очувало током две хиљаде година? Ово питање, које се односи на стварност Блиског истока, поставили су недавно, у саопштењу после одржаног међухришћанског састанка у Љубљани, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) и љубљански надбискуп Станислав Зоре.

Ниједан од најзначајнијих овогодишњих скупова или сусрета у хришћанском свету није прошао без постављања сличног питања и указивања на размере страдања народа у блискоисточним земљама и угрожености тамошње хришћанске заједнице. Та горућа тема део је званичне поруке Светог и великог сабора православне цркве који је одржан крајем јуна на Криту, она је садржана и у заједничком саопштењу васељенског патријарха Вартоломеја и римског папе после сусрета на Лезбосу, уврштена је и у заједничку изјаву са историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила и папе Фрање у фебруару на Куби. У свима њима позива се на хитан прекид сукоба на Блиском истоку и упозорава на драматичну угроженост тамошњих хришћана.

О томе сведочи и последњи извештај Европског парламента о стању верске слободе у свету. У Ираку хришћанској заједници прети нестанак. У древном сиријском Алепу, где се ових дана воде жестоке борбе, остало је свега 60.000 хришћана од некадашњих 400.000. У Либији су стална мета припадника Исламске државе. Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто. Томе нису кумовали само сукоби и грађански ратови, револуције арапског пролећа, већ и ниска стопа рађања, економска криза, непријатељско политичко окружење.

Црква нема други начин да утиче на овакве догађаје осим молитвом и апеловањем на одговорне личности које могу утицати да страдања престану, каже за „Политику“ владика бачки Иринеј.

– Наша црква то и чини – формално, упућујући апеле одговорнима, али још више у честим неформалним контактима на свим нивоима, међуцрквеним, међуверским, дипломатским и другим. То је наша обавеза и због тога што су поједини српски епископи вишедеценијски пријатељи многим личностима из Антиохијске патријаршије, чији су верници највеће жртве терора који тамо влада. И друге помесне православне цркве чине сличне напоре. Цариградска патријаршија је, на пример, активна на дипломатском плану и у организовању међуверских конференција, у сарадњи са различитим исламским организацијама. Највише је учинила и чини Московска патријаршија, чији представници су свакодневно на угроженим подручјима, где свима деле хуманитарну помоћ и молитвено теше и храбре хришћане на Блиском истоку – наводи владика бачки Иринеј.

Антиохијска патријаршија, једна од пет древних патријаршија, упркос сложеним и тешким условима и даље наставља мисију и проповедање вере и у Сирији из које ових дана долазе вести о најжешћим окршајима од почетка сукоба. Архимандрит Прокопије, клирик Антиохијске патријаршије, који је на докторским студијама на Православном богословском факултету у Београду, каже да се богослужбена сабрања несметано обављају у бројним парохијским црквама и манастирима, па чак и у оним насељима која су у непосредној близини ратних сукоба.

– Наша помесна црква нарочито се ангажује на пољу различитих харитативних делатности. Хришћани су највећи део своје историје на Блиском истоку провели живећи као мањина, углавном маргинализована, а неретко угњетaвана и потлачена од стране различитих (исламских) империја које су се постепено смењивале на историјској сцени. Упркос свему, треба истаћи да миран суживот људи различитих вера ипак најверодостојније представља стање током највећег дела историје овог дела света на ком донедавно никада није било доведено у питање сâмо постојање хришћанства – каже архимандрит Прокопије.

Он, међутим, истиче да на људе у Европи чињеница да живе у времену када најстарије хришћанске цркве трпе прогоне и бивају уништаване оставља занемарљив утицај.

– Поред изолованих израза забринутости који потичу пре свега од црквених великодостојника, стиче се утисак да у јавности проблем судбине хришћана на Блиском истоку и ове области није нашао значајнијег одјека све до почетка мигрантске кризе. Разлози за то су бројни и могли би делимично бити приписани општој неинформисаности грађана развијених европских земаља о дешавањима у сукобима у које су укључене и њихове војне снаге, генералној незаинтересованости савременог човека за страдање људи у удаљеним и сиромашним крајевима света, још израженијој равнодушности на коју наилази било која вест о трагедијама са трусног и политички нестабилног простора Блиског истока – наводи архимандрит Прокопије.

Псеудоисламски масовни терор

Владика бачки Иринеј подсећа да је „масовни терор са псеудоисламским предзнаком” први на својој кожи у Босни и Херцеговини осетио српски православни народ. Он се сећа апела  патријарха Павла 2001. године поводом терористичких напада на манастире Матејче и Лешак, када је патријарх упозорио да се тероризам може проширити и даље, ван граница Балкана.

– Тада је Сличне апеле на исте адресе Српска православна црква је упућивала и после стравичног погрома на Косову и Метохији 2004. године. Али, нажалост, са тих адреса терор није обесхрабриван. Ставове најодговорнијих личности Запада није, штавише, променио ни снимак ломљења крстова на подујевској цркви. Макар тада је свакоме ко има очи да види и уши да чује било јасно да се не ради о сукобу хришћанства и ислама него о геополитичким захватима који путем терора, изазивања ратова и такозваних обојених револуција уништавају међународни правни поредак и суверенитет држава, ради сировина, контроле над територијама и слично. Људске жртве су унапред укалкулисане, а можда и пожељне, јер је празним територијама, после сеобе народа библијских размера, лакше владати. Очигледно је и то да су жртве и хришћани и муслимани, подједнако – каже владика бачки Иринеј.

И Свети Сава је походио Антиохију

Блиски исток је  колевка хришћанства: ту је Господ Исус Христос благоизволео да се роди, живи, проповеда, страда и васкрсне, подсећа архимандрит Прокопије.

– Антиохија је место где су следбеници Исуса Назарећанина први пут названи хришћанима и, као таква, црква у Антиохији је пресудно утицала на формирање и развој древног хришћанства. Свети Сава, први архиепископ и просветитељ српских и приморских земаља, приликом својих похођења светих места на Блиском истоку, посетио је између осталог и Антиохијску патријаршију, показујући тадашњим и будућим генерацијама на овим просторима својим личним примером где се заправо налазе корени богослужбеног и хришћанског идентитета свих оних који су заједничари Христови. Управо овим коренима дужни смо се стално враћати, напредујући у њиховом спознавању – истиче архимандрит Прокопије.


Коментари38
663d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravedni Aristid
Religija , vera i verske zajednice i organizacije nikada nista nisu doprinele za poboljsanje politickog kivaliteta zivota. Naprotiv mnogi sukobi i ratovi su se zapoceli na verskoj osnovi, ali niti jedan se nije zvtsio na toj, verskoj osnovi ili da se nekada neki rat ili sukob zavrsio iz verskih razloga. Pripadnost religiji, verskoj zajednici i organizeciji je samo otezavalo pomirenje i remetilo mirnog zivota na celoj planeti. Pripadnost i postojanje verskog zivota je uvek bilo povod za sukobe i eskaliranje tih sukoba u sirim razmerima i dovodilo do ratova sa nesagledivim posledicama. Verski vodje su uvek zapocinjali sukobe , ali nikada nisu smirivale te sukobe . Njih mikada niko ih nije poslusao da se sukob zaustavi i da prestane ubujanje i progon inovernika . Inovernici su svi za sve iz razlicitih konfesija .
Demetrio Braulio Plexo
@ProPolitikin Hrvat @Stevanović @Mustafa Aga Надам се да нисте дошли на ову озбиљну тему да вређате верујуће људе са его/етноцентризмом (Mustafa Aga-''Dozvolite da ja to jos vise uopstim''...вера у Господа не треба да се уопшти) комунизмом/безбожништвом-неолиберализмом. Свако може бити пагански настројен или муслиман у Османском царству,а за Православље је ипак потребан висок интелект,машта,стрпљење.храброст и равнодушност на материјално ''блаженство'' буржоазије . Поздрав од бивше дијаспоре веома цивилизоване и уједно верујуће Северне и Јужне Америке.
Милош Лазић
Ајатолах Џелал Салир ми је 2004. године открио истину рекавши: "Бог је један, а три су његова пророка - Муса, Иса и Мохамед", мислећи притом на Мојсија, Исуса и веровесника ислама. Он ми је, између осталог, открио и да у тада (а нажалост и данас) окупираном Ираку живи око осам одсто аутохтоних хришћана, махом припадника старосиријанске цркве. Али, иако су поникли на самом извору хришћанства, ни Вартоломеј, ни тадашњи свети отац папа (ваљда Јован Павле Други?), нису их признавали за равноправне. Сличан статус имали су и копти, али они бар нису признавали ни римског папу, нити истамбулског патријарха, већ смо за њих сви ми православни имали статус секти, а католици - отпадника. У такозваним екуменским преговорима и забринутим саопштењима њих нико не спомиње, а морао би, макар то био и новинар "Политике", бар колико да се зна да пише за једну од најугледнијих новина у свету... Тако је, некако, било у моје време.
laza
hteo bih da dodam samo ovo,ta borba nije od juce ili od pre dva dana.ona traje vec dve hiljade godina.
Dragan Todorovic-Pik-Lon
Kad smo dotle stigli, dragi moji filozofi sa obe strane Drine,dozvolte mi da kazem-Bog(ma kako se zvao) ima tri elementa:Logiku,Ljubav i Rad!Kod svih mislecih ljudi je isto,samo je razliciti redosled.Covek moze da bude misleci,vernik,radnik, iljubavnik ili ocajnik.Zavisi sa koje grane je pao i na koju je nogu(posle toga) ustao!!!
мењота
Tо је комунистичко размишљање!
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља