Посланици српског парламента требало би, према најавама, идуће недеље да чују од мандатара Александра Вучића шта ће бити приоритети његове владе у другом мандату, али и шта ће све да уради у наредне четири године. Требало би да се наоружају стрпљењем, будући да ће Вучић, судећи по својим изјавама, оборити сопствени рекорд у дужини излагања експозеа, који је поставио 2014. године, када је говорио неколико минута дуже од три сата.
Вучић је одмах после избора обећао да ће поднети опширан експозе у којем ће бити обрађене све важне теме. Одмах је и почео да ради на овом тексту, а повремено је, одговарајући на новинарска питања, обавештавао и јавност колико је страница написао. Кад је рекао да је стигао до 200 страница и да још дописује, прве реакције из опозиционих редова биле су да он читањем оволиког броја страница има намеру да разводни расправу, тако што ће изморити опозицију. Напредњаци су, дабоме, подсећали на, како су истицали, „испразне експозее досових мандатара”, хвалећи темељност с којом њихов лидер приступа писању свог програма.
Мандатар је, пре неколико дана, чини се, баш изнервирао опозицију изјавом да је стигао до 450 страница експозеа. Ни изјава да размишља о томе да експозе ипак скрати, јер је немогуће да то прочита, није поправила расположење опозиционарима, који „прете” да ће напустити седницу ако читање потраје сатима. Иако је рекао да „можда и неће да скрати експозе”, то ће, сасвим сигурно, урадити. Не само зато што баш нико, па ни он, не може да издржи да дуже од десет сати стоји и чита, ни због тога што би опозиција напустила салу, већ зато што му је важно да оно што буде имао да каже чују и разумеју грађани.
Вучић, наравно, зна колико отприлике може да задржи пажњу грађана испред малих екрана, па ће и његов експозе толико потрајати.
Што се опозиције тиче, она би требало баш да се радује свакој новој страници експозеа, зато што ће добити неисцрпан извор тема за посланичка питања и критику Александра Вучића, јер је немогуће да се све што би детаљно било изложено на 450 страница и уради. Вучићев експозе из 2014. године, који је излагао „само” три сата, опозиционари су у претходном скупштинском сазиву готово сваке недеље користили за постављање посланичких питања, а увек је имало нешто што је било зацртано да се уради у неком року, али није урађено. Према томе, што више страница, више и тема за опозицију.
Ниједан мандатар пре Вучића није био тако детаљан у експозеу, углавном су наводили неке опште правце и приоритете своје владе. После Вучићевог, најдетаљнији је био експозе Војислава Коштунице 2007. године, на почетку мандата његове друге владе, која није потрајала ни годину дана. Коштуница је тада говорио око сат и по, а и експозе му је био знатно обимнији, будући да је ситуација у земљи била прилично компликована, јер су Албанци на Косову и Метохији спремали проглашење независности.
На трећем месту по дужини експозеа, после петооктобарских промена, јесте Ивица Дачић, који је посланицима 2012. године сат времена објашњавао шта ће бити приоритети његове владе. На четвртом месту је Зоран Ђинђић, који је 2001. године свој експозе образлагао око 45 минута. На петом месту је Војислав Коштуница, који је 2004. године око 40 минута излагао план шта ће његова мањинска влада урадити. На шестом месту је Мирко Цветковић, који је свој експозе 2008. године представљао око 35 минута. Најкраћи експозе представио је Зоран Живковић 2003. године и он је трајао двадесетак минута, што је и разумљиво, будући да је он на место председника владе дошао после убиства премијера Ђинђића, а и његов кабинет је био практично исти као Ђинђићев.
