среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31
КАКО СЕ У ГРАДОВИМА ЗБРИЊАВАЈУ ПОВРЕЂЕНЕ ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ

Грађани зову због птица, змија и слепих мишева

Стручњаци Завода за заштиту природе Србије смештају животињеу зоо-вртове у Београду и на Палићу или их одмах враћају у природу
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 04.08.2016. у 22:10
У прихватилишту је често потребно нахранити животиње (Фото: Никола Даниловић)
Орао мишар који је јуче пронађен у Лесковцу и збринут(Фото: Завод за заштиту природе Србије)

„Добар дан! Молим вас, помозите ми! Обраћала сам се толиким службама и удружењима и нико није могао да ми помогне. У мом дворишту је птица, не може да лети...”

Овакви позиви део су уобичајеног радног дана за запослене у Покрајинском заводу за заштиту природе. У августу још увек траје гнежђење птица, па се дешава да се неспретни млади птићи нађу на тлу, а током летњих месеци многе препадну и изненадни сусрети са змијама чак и у становима. Успаничени грађани, неки из жеље да помогну залуталој животињи или у страху за своју породицу, најчешће зову због птица, слепих мишева и смукова.

Марко Туцаков из Покрајинског завода за заштиту природе каже да су такве ситуације најчешће када се пронађе угрожено гнездо или птица која је испала из гнезда и не може сама у њега да се врати, кад се нађу болесне или физички повређене птице или сисари, али и у периоду размножавања.

– Практично свим животињским врстама са којима се срећемо, међу њима најчешће птицама, сисарима и гмизавцима, потребна је или ће можда бити потребна наша помоћ. Код три поменуте групе кичмењака често се дешава да се нађу у непознатој или неочекиваној средини, у нашим двориштима или објектима – прича Туцаков.

По Закону о заштити природе, стручњаци Завода су дужни да ове животиње збрину, али је проблем у томе што ова установа нема регистровану ветеринарску делатност, нити било какав објекат за трајнији смештај и држање угрожених животиња.

– У највећем броју случајева збрињавање се састоји од давања усмених упутстава налазачима дивљих животиња и преузимања саме животиње. Она се, након процене стања, брзог пушта у природно станиште или смешта у Прихватилиште за дивље животиње у Зоо-врту на Палићу. У прихватилишту животиње добијају професионалну ветеринарску негу, те се, након лечења, оспособљавају за самосталан живот у природи и на крају пусте. Често је, поред транспорта, потребно животиње нахранити, или само опоравити од шока који изазивају стања у којима се нађу – објашњава овај стручњак.

Он упозорава да самовољно узимање младих и одраслих заштићених дивљих животиња из природе, уклањање њихових гнезда или јаја – није дозвољено и за ове преступе починиоци могу да се нађу пред судом.

Када су у питању птице, најчешћи „пацијенти”, међу 55 врста које су у Заводу спасавали, јесу бела рода, сова утина, ветрушка и црна чиопа. Међу сисарима су то најчешће слепи мишеви, а међу гмизавцима смукови. Нови Сад и околина су најчешће локације на којима се интервенише.

Наташа Панић из Завода за заштиту природе Србије каже да је њихов посао на збрињавању животиња у Београду и Нишу веома сличан оном који обављају колеге у Новом Саду.

– Једино је више интервенција, јер је и веће подручје. Највише се пријављују птице и змије. Управо се налазимо у регионалној канцеларији, у Нишу, где је једна екипа отишла по три повређене роде у Пирот и једног орла мишара у Лесковац. Ове животиње ће бити збринуте у београдском зоолошком врту – каже Наташа Панић.

Она додаје да се због недостатка простора животиње збрињавају у зоо-вртовима у Београду и на Палићу, а ускоро ће се укључити и онај у Јагодини.

Осим због птица, слепих мишева и змија, Београђани су позивали да се реши проблем рањених срна у Барајеву или Реснику. На Новом Београду је у неколико наврата примећена куна златица, која је становник густих шума, изузетно неповерљива животиња и која се обично клони људи. Ипак, слепи мишеви су апсолутни шампиони међу дивљим животињама који становницима Београда праве највише незгода, судећи по броју захтева грађана који траже да се они уклоне. Они се или населе на мансардама или улећу у станове на вишим спратовима.

Најбројније и најразноврсније заштићене врсте у читавој Србији „становници” су Ниша и околине, напомиње мр Данко Јовић, руководилац канцеларије Завода за заштиту природе у овом граду.

– Овде је један од центара биодиверзитета Србије, тако да имамо велики број интервенција. Збрињавали смо и лисице и вукове, а имали смо чак и интервенције са царинском службом и полицијом на граничним прелазима ка Македонији и Бугарској. У питању је био шверц животиња и тада смо збринули неколико кобри и егзотичне врсте змија, чак и једног кајмана. У два наврата је спречен и шверц барских корњача из Македоније, са по 1.000 јединки – каже мр Данко Јовић, иначе херпетолог.

Наташа Панић додаје да Завод за заштиту природе Србије обучава и запослене у општинским зоохигијенама како да збрину змије неотровнице. У случају да грађани пријаве змију отровницу, на терен излазе екипе Завода, односно херпетолози, који животињу уклањају на безбедан начин и враћају у природу. Змије се најчешће завлаче у моторе аутомобила, улазе у станове, банке, школе, паркове… Уколико је у питању повређена животиња, она се прво лечи, а потом враћа у природно станиште.

Како збринути дивљу птицу

У периоду гнежђења дешава се да младунци који још нису савладали вештину лета и довољно се осамосталили у потрази за храном испадну из гнезда. Оно што се у овом случају саветује, јесте да се младунац, уколико није повређен, врати својим родитељима који ће се најбоље побринути за њега.

Дакле, потребно је птицу, након што се поврати од шока, подићи на што вишу грану дрвета, по могућности најближе локацији где је пронађена или је оставити на неком другом месту које је узвишено и најближе гранама дрвећа: на симс, спољни део клима-уређаја, кров зграде… Како бисте се заштитили од њихових оштрих канџи могу се употребити рукавице.

Птице грабљивице као што су ветрушка или неке врсте сова, док не буду враћене на своје гнездилиште, могу се нахранити свежом пилећом џигерицом и појити свежом водом, а совама су, поред парчића свежег меса, потребне и ситне кости.

За помоћ птици за коју се процени да је повређена или исувише слаба да се сама врати у природу, могу се позвати орнитолози. Док се не обезбеди стручна помоћ, птица се може сместити у картонску кутију на којој су избушене рупе за ваздух, а власници кућних љубимаца могу искористити и транспортере, у које ће као подлогу ставити новине, меку крпу или стари пешкир.


Коментари0
c7ed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља