уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:00
БЕОГРАДСКИ МОСТОВИ

Најстаријим возови једва иду, а најмлађи мета лопова

Аутор: Дејан Алексићчетвртак, 04.08.2016. у 12:44
Стари железнички – саобраћајница преко реке овог месеца ући ће у 133. годину (Фото Р. Крстинић)

Откада је пре 1884. изградњом Старог железничког моста почела да се исписује историја београдских саобраћајница преко Саве и Дунава, реке наше престонице премостило је још седам колоса. У ратовима су једни рушени, а други грађени. Симбол престонице тридесетих прошлог века био је висећи Мост краља Александра. Данас титулу најлепшег носи Мост на Ади. Он још нема употребну дозволу, али са најмлађим – Пупиновим мостом спада у најмодерније. За разлику од њих за обновом вапе „Панчевац”, Стари железнички и Бранков мост.

Железнички – Стари и Нови  

Главну улогу од Старог требало би да преузме Нови са завршетком Београдског железничког чвора (Фото Р. Крстинић)

Стари железнички мост, најстарија саобраћајница преко реке, овог месеца ући ће у 133. годину. Прва железничка веза преко Саве две обале премостила је августа 1884, када је званично и отворена Главна железничка станица. Од његовог подизања до данас српска, а дуго и југословенска престоница, прошла је кроз неколико бурних периода, а те недаће „осетили” су и стубови овог моста.

У Првом светском рату капетан Михаило Алић са својим саборцима 29. јула 1914. срушио га је како би Аустроугарима пресекао прилаз Београду, а његови остаци пали су на брод са аустроугарским војницима. После рата мост је брзо обновљен.

На почетку Другог светског рата минирала га је војска Краљевине Југославије. Његова конструкција пала је опет на брод, али овога пута у њему је била југословенска посада која се повлачила ка Остружници.

Данашњи изглед мост је добио одмах после рата. До изградње Новог железничког, Стари је био једини те врсте у главном граду СФРЈ. Преко њега и данас иду композиције, па чак и оне најновије модерне „Штадлерове”, али ни ови брзи возови не развијају брзину већу од 9 до 10 километара на сат.

Нешто узводније, његов млађи „брат” једно је од првих чеда Београдског железничког чвора. Пројекат за овај чвор завршен је 1974. када је почела и градња тог двоколосечног висећег железничког моста. Он је завршен 1979, а главну улогу од Старог требало би да преузме са завршетком чвора. Последње најаве су крај 2018. године.

Стари савски  

Саграђен је у току Другог светског рата Фото Д. Мучибабић)

Стари савски мост, који је данас један од главних детаља вечерње панораме Београда, саграђен је у току Другог светског рата. Подигнут је 1942. и у то време био једини мост преко Саве. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Милутин Зарић. Шине су на мост постављене тачно четири деценије касније, у оквиру изградње трамвајске трасе до Блока 45. Последња већа реконструкција била је од октобра 2007. до марта 2008. године. Овај симбол града ускоро би ипак требало да почне да мења изглед – убудуће ће са обе стране имати коловоз са по две саобраћајне траке, пешачко-бициклистичком стазом и трамвајском баштицом укупне ширине 34 метра.
 

Бранков и „Газела” 

Коначно предстоји уређење пешачке стазе и дела моста (Фото Д. Јевремовић); Наранџаста лепотица реконструисана 2012. (Фото Р. Крстинић)

Бранков мост и „Газела” доскора су била два најмлађа моста у главном граду. Више то нису, али и даље спадају у најоптерећеније саобраћајнице преко Саве.

Бранков, који је пре 60 година изграђен на месту на коме се пре Другог светског рата налазио велелепни висећи Мост краља Александра, деценијама је једна од најважнијих веза старог језгра града и Новог Београда. О томе последње три године сведоче и све видљивија оштећења на овом мосту, који је данашњи изглед добио крајем седамдесетих прошлог века.

Почетком прошлог августа, на све то, са моста је на саобраћајницу испод њега пао и носач каблова. Тада је градоначелник најавио је да је пројекат реконструкције моста у завршној фази и да ће 2016. тај посао бити приоритет.

После готово 12 месеци, тек јуче је стигла најава да је новац и обезбеђен.

– Дирекција за грађевинско земљиште ће у наредне три недеље расписати јавну набавку за реконструкцију дела овог моста и пешачке стазе, чија је вредност 320 милиона динара. Испоставило се да није само проблем стаза, већ и неки делови моста испод стазе – рекао је градски менаџер Горан Весић.

„Газела”, која је крајем прошле године прославила 45 година, таквих проблема нема. Ова наранџаста речна лепотица реконструисана је од 2010. до 2012. године.

Мост на Ади

Како би се „трошио” у пуној мери неопходно је да се на њега поставе трамвајске шине и ураде приступне саобраћајнице (Фото Н. Тркља)

Управо те 2012. године у саобраћај је пуштен још један мост над Савом – Мост на Ади. Од тада се и преко њега одвија саобраћај, али и даље се он не користи довољно. Како би се Мост на Ади „трошио” у пуној мери, неопходно је да се на њега поставе и трамвајске шине и ураде све приступне саобраћајнице.

– За постављање шина урађен је идејни пројекат. До краја ове године планирано је покретање јавне набавке за избор извођача, а следећа година је предвиђена за уградњу шина – указали су у Дирекцији за грађевинско земљиште.

Пилон је требало да краси решеткасти врх, али по свему судећи од тога неће бити ништа.

– Он неће бити монтиран јер није обухваћен постојећом грађевинском дозволом. У септембру 2011. извођач је уклонио дизалицу која је служила за изградњу пилона, тако да више није било могућности да постави врх. За његово додавање требало би да се води нова процедура – навели су у дирекцији.

Пупинов и „Панчевац”

Најмлађи мост (Фото Р. Крстинић); И даље један од најоптерећенијих у граду због чега је и дотрајао (Фото Д. Јевремовић)

До пред крај 2014. само Панчевачки мост је у престоници премошћавао Дунав. Тада је свечано отворен и Пупинов. „Панчевац” је и даље један од најоптерећенијих у граду, због чега је и дотрајао. Али, један од главних проблема јесте што за његову обнову новац треба да буде издвојен из неколико каса –градских и републичких.

А за најмлађи – Пупинов мост доскора се спекулисало да нема употребну дозволу. У Дирекцији за грађевинско земљиште су то демантовали. Тај проблем, признају, још није решен када је реч о Мосту на Ади.

– Због измене закона, за Мост на Ади неопходно је поновно формирање комисије за технички преглед. Издавање употребне дозволе одлажу и крађе и оштећења, Н. Н. лица кваре лифтове чим се поправе, краду знакове за речну пловидбу, каблове за јавну расвету... – истакли су у дирекцији.


Коментари2
624e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rados
Otud autoru teksta ova misao "Данас титулу најлепшег носи Мост на Ади"? Pre bi odgovaralo najruzniji? Toliko zica i sajli kao na seoskom vasaru. "Most jos nije dobio upotrebnu dozvolu..." Dok dobije dozvolu morace da se remontuje...
sloba car
da li su oni koji brinu za bezbednost I inventor mostova takodje NN lica???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља