До унутарстраначких избора у ДС-у остало је месец и по дана, а трка за новог лидера демократа већ се увелико захуктала. Јуче се у борбу за страначки трон укључио и четврти претендент – Србољуб Антић, министар финансија владе у сенци ове партије. Иако се одавно знало да је и Драган Шутановац заинтересован за ово место, он је од јуче и званично кандидат. Актуелни страначки шеф Бојан Пајтић за „Политику” каже да ће он своју кандидатуру званично предати следеће недеље. Осим њега, подсетимо, жељу да се нађе на челу демократа изразио је и Зоран Лутовац.
Антић је јуче, уз слоган „Поверење”, представио основе свог програма, истакавши да жели да поведе странку „у правцу повратка поверења и озбиљних реформи” како би она постала „мотор модернизације Србије”. Антић је оценио и да би ДС требало и себи и јавности да покаже како је у стању да изнесе процес непосредних унутарстраначких избора.
„Иза нас је подужи период свађа, подела и разочарања свих гласача, чланова и симпатизера ДС-а. Верујем да то могу да променим и оснажим странку”, поручио је Антић и додао да је предност унутарпартијских избора заказаних за 24. септембар што ће чланство бирати и потпредседнике и што лидер неће моћи на та места да постави само себи блиске сараднике.
Пајтић је представљање новог кандидата прокоментарисао као потврду демократских начела те странке.
„У духу ДС-а је да се кандидује свако ко мисли да има потенцијал да буде председник”, поручује Пајтић.
Слична је и оцена Драгана Шутановца, који је уверен је да је то квалитет ДС-а „који досад у Србији није виђен”. Бивши министар одбране за себе каже да је већ прикупио око 2.500 потписа и да је први званично пријављени кандидат. На наше питање да ли верује да Антић може да помогне странци, Шутановац одговара да то остаје да се види, што, како додаје, важи и за све остале у трци.
Без обзира на то што се раније спекулисало да би у надметање за лидерску позицију могли да се укључе и Наташа Вучковић и Бранимир Кузмановић, засад још нема информација да ли ће се до 4. септембра, до када је рок за предају кандидатура, појавити још неко осим четири најављена конкурента.
Аналитичар Милан Николић каже да не зна детаље о унутарпартијским односима, али да је свакако препоручљиво да се појави већи број кандидата и да они имају различите особине и програме.
„Међутим, не би требало заборавити да се ДС последњих година баш и није прослављала по бирању лидера. После сваких републичких избора на којима су неповољно пролазили, бивало је још лошије. Драган Ђилас је можда добар бизнисмен, али питање је колико се снашао у политици. Бојан Пајтић је вероватно био превише везан за Војводину. Могло би да се каже да су сувише брзо сменили Бориса Тадића. Поврх свега у економској политици демократе нису биле спремне да промене свој тврди неолиберални приступ и то су платили мањом подршком”, оцењује Николић.
Бојан Пајтић је у свој програм уврстио ближу сарадњу са синдикатима, али је за многе ипак највише остао упамћен по томе што се заложио за улазак Србије у НАТО и правно регулисање истополних бракова. Шутановац је, с друге стране, предложио сарадњу са Северноатлантском алијансом по аустријском моделу, а у фокусу су му улазак земље у ЕУ и укључење младих у страначки врх. За Лутовца су најважније евроинтеграције, регионална сарадња и повратак власти у институције и њихово оснаживање.
Антић се пак од тројице противкандидата највише разликује по томе што је као доктор економских наука од 2001. до 2012. био виши саветник извршног директора Међународног монетарног фонда. Претходно је био министар енергетике и рударства у прелазној Влади Србије после 5. октобра 2000.
Да би демократе могле да буду у предности ако им се на челу нађе економиста, верује и Милан Николић, али би то, по њему, требало да буде неко ко ће се окренути социјалдемократској оријентацији.
„Код Антића би могао да буде проблем то што је сарађивао са светским институцијама које су стубови неолиберализма и што је питање колико је спреман да мења тај правац. Наиме, актуелни програм ДС-а прилично успешно су преузели напредњаци, а прича демократа како би они радили то исто само много боље више не пролази. Нови лидер ДС-а морао би да суштински отрезни странку и тргне је из ’опијености’ у којој се још налази, живећи у сећањима како је некад моћна била. То важи и за неке који више нису у ДС-у попут Тадића”, наводи Николић, који верује да би ДС имао више успеха ако би се на челу партије нашла жена.
Приликом избора лидера, каже он, могао би да буде одлучујући сваки детаљ, јер се та партија данас налази на ивици цензуса. Ако погреше, једног дана ће се сигурно наћи ван парламента и то је оно чега би чланови странке требало да буду свесни када буду бирали председника.