среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ИСТОРИЈА СРБИЈЕ У СУЛТАНОВОМ АРХИВУ (1)

Путовање аутомобилом кроз турске депое

Истанбулски архив, међу десетинама милиона докумената, крије и више стотина хиљада страница значајних за историју српског народа, које наша држава сада преузима у дигиталном облику
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 07.08.2016. у 12:00
Фото Архива Србије

Нова модерна зграда Османског архива у Истанбулу простире се на 122.000 квадратних метара. Поседује савремену лабораторију за конзервацију и рестаурацију, центар за дигитализацију и импресивни музеј у чијим витринама су изложена најзначајнија документа из историје Османског царства. Огромна галерија за повремене изложбене поставке опремљена је видео-бимовима широким по неколико десетина метара. Ту су и многобројни кабинети, читаонице са више стотина места за истраживаче, али и депои толиких размера – да се по њима посетиоци крећу електричним аутомобилима на батерије.

Усред овог архивског царства турских султана, међу десетинама милиона докумената, налази се и велики део наше историје током векова проведених у саставу ове некадашње империје. Реч је о више стотина хиљада страница докумената значајних за историју српског народа, за период под турском влашћу.

Своје утиске о једном од највећих архива на свету, ка коме се прошле године запутио како би договорио пројекат века за српску културу, науку и државу, за „Политику“ преноси историчар др Мирослав Перишић, директор Архива Србије. Наш саговорник подсећа да се Османско царство простирало на деловима трију континената, да је вековима одређивало судбину више народа, култура, држава и територија и да је имало веома педантну државну администрацију која је иза себе оставила документа. Захваљујући томе, за истанбулски архив деценијама владају научноистраживачка интересовања историчара из целог света.

Мирослав Перишић истиче немерљив значај турских архива за изучавање историје Балкана, а у том и ширем контексту посебно за изучавање историје српског народа. Због тога је иницирао, уз свесрдну подршку Министарства културе, и у најужи круг стратешких пројеката националне установе којом руководи поставио, амбициозан план истраживања историје српског народа у турским архивима, посебно у за нас најзначајнијем Османском архиву у Истанбулу.

– Претходне генерације историчара обављале су, такође, истраживања у Османском архиву. Њихови истраживачки и научни резултати заслужују велико поштовање, али да су се до сада могућности за боравак и архивска истраживања у Истанбулу углавном заснивали на појединачним напорима, без битније подршке државе – наглашава др Мирослав Перишић.

Захваљујући протоколу о сарадњи који су прошле јесени у Београду у име двеју институција потписали директор Архива Србије и директор Генералне дирекције турских државних архива др Угур Унал, отворен је пут међуинституционалној сарадњи која омогућава размену истраживача, лакши увид у документа и обострано бржи приступ архивској грађи.

– Први импресиван резултат је уследио убрзо: 14.893 странице докумената у дигиталној форми из Османског архива, које се односе на историју српског народа за период од 1450. до 1700, већ су похрањене у Архиву Србије и у току је рад на њиховој архивистичкој обради – каже наш саговорник.

У питању су документа османске државне администрације, путем којих се обављала службена кореспонденција на разним нивоима државне управе. У највећем броју сачињавају их дефтери (званичне књиге администрације и рачуноводства), затим документа која су издавана на највишем државном нивоу – фермани (султанова уредба, указ), разни хукуми (пропис, указ, потврда) и берати (султанова повеља). Многобројна су и документа, која су после султанских, основни управни акти: бујурулдије садразама (писмене наредбе великих везира), дефтердара и казаскера (високе војне судије), запечаћена писма. Поред наведених управних аката, међу документима из Османског архива који се сада налазе у Архиву Србије јесу и разне молбе, жалбе, петиције, предлози, извештаји државних службеника нижег ранга упућивани врху државне структуре. Такође су бројне потврде, признанице и докази, односно хуџети, тескере и темесук документи.

Све званичне књиге османско-турске администрације и рачуноводства, сви записници и протоколи као и сви појединачни акти који имају карактер неког пописа, како нам објашњава архивист у Архиву Србије Ениса Аломеровић која ради на обради докумената, називају се дефтери. Поред ширег значења речи дефтер, зависно од разноврсности турских уреда и органа власти који су водили званичне књиге, они имају и уже значење па су самим тим веома разноврсни. Зато су поједине врсте дефтера, појашњава Ениса Аломеровић, ближе означаване додавањем других речи које су одређивале њихову врсту и карактер.

Посебно су значајни дефтери за градове: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање и друга насеља која су постојала под другим називима. Из до сада обрађених докумената, наша саговорница као документа старијег датума издваја пописе зеамета односно већих феудалних поседа у Београду из 1481, затим детаљне пописе пореских прихода, вакуфа и детаљни попис хасова, зеамета и тимара (феуда) за нишки кадилук из 1498, појединачни детаљни попис Смедеревског санџака из 1528. и детаљни попис хасова, зеамета и тимара за Смедерево из 1560. године.

Осим наведених, пажњу привлаче и сумарни попис Сремског санџака из 1569, детаљни пописи становништва и хасова за Срем из 1573, попис сакупљених прихода путем давања државних добара у једногодишњи закуп за области Зворника, Крушевца и Смедерева из 1589. Такође, пописи регрутоване војске Смедерева и регрутоване војске Босне, Никопоља, Смедерева и Сегедина из 1607, попис џизије, главарине, за Смедеревски санџак из 1638, попис столара и тесара из Босне, Зворника и Смедерева, као и врста дрвета потребна за изградњу амбара у Београду из 1675. Занимљиви су и пописи регрутоване војске Нишке тврђаве и војске Беле Паланке из 1690, попис џизије Крушевачког санџака, попис топова, топовских зрна и војне опреме у Смедеревској тврђави из 1690, детаљан попис џизије раје Смедеревског санџака из 1691, попис главарине за Ниш из 1692. Ту су и дефтер главне канцеларије за закуп скела и солана у Нишу из 1694, књига пописане војске упућене на извршење специјалног задатка предаје преостале муниције београдском складишту 1697. На основу овог, мањег броја поменутих пописа, уочава се разноврсност дефтера.

(Сутра: Шеснаест турских назива за Београд)


Коментари9
41dd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мимача Живановић из Шопића
Путовање аутомобилом кроз турске депое. Сваког дана кад год читам политику само описујете о турцима и турској. Зашто? Србија је била под турским Осмајлијама 600 година и још увек није подпуно ослободила све своје поједине крајеве Србије као што је"санџак" РАШКА Република одкле почиње да се рађа Србија. А ви са задовољством све више описивате и објашњавате турску, стичем утисак као да бих желели да поново будемо под турском влашћу. Заборавили сте да су турски војни бомбардери бомбардовали и дан и ноћ наше војнике 1998 то сте се заборавили. Заборавили сте да је турска међу првима признала косово државу, заборавилисте да је труска држава у том времену 1998 године и увек до дана данашњег тежи да успостави поново осмајлиско царство што је то очивидно код нас у Србији а посебно у Новом Пазару. Можели Србија као Држава да измени назив Града Нови Паза и да убаци неко Српско Име града? Треба изменути "Санџак Републику само звану где Ердоган полаже високо значење те области"!Погледајте Европу.
Jasmina - Böttcher
Dokumenti su uvek bili dostupni, za vecinu nije bilo vazno znanje jezika, jer su mnogi vec prevedeni na moderan turski ili engleski, vec sta u njima stoji. Samo bice slaba vajda od toga, jer ce morati da se ispravljaju neke istorijske cinjenice, a to u Srbiji vecina ne zeli. Zbog toga su ti arhivi do danas neistrazeni, ili neke cinjenice nisu objavljivane. Ima tu dosta interesa mnogih institucija koje zive od legendi, gde ce opet da se obrcu cinjenice, dok se ne namesti tako kako treba. Najbolji primer je prevod nekih teftera, ako se uporedi nas prevod, sa prevodom na moderan turski koji su 60% razliciti, sto se odrdjenih podataka tice. Da bi se taj arhiv adekvatno koristio mora da se pronemi prvo svest naroda.
stari doktor
Moja je struka sasvim "deseta" (medicina), ali me to nije sprečavalo celoga moga razumnog veka da se interesujem i proučavam istoriju moga, pa i drugih naroda. Znam za turske deftedare već davno i šta se sve u njima nalazi, od mojih prijatelja Goranaca sam saznao šta su sve neki od njih tamo nalazili tražeći podatke o svojim pretcima. Zato zbilja sa radošću i, na neki način, naučničkoim uzbuđenjem, čekam neka nova sasznanja o skrivenoj prošlosti, jer nije sve bilo samo rat, silovanja, pljačke, bilo je i misrnih vremena, istina u jednoj teokratskoj državi par exellance, gde je šerijat bio sve. Ali se živelo i preživelo uz mnogo seoba, žrtava, preveravanja... Iz ličnog iskustva znam da jedna lasta ne čini proleće, za arhivski rad nije dovoljan jedan čovek, tu je potreban plan i tim, tek onda će moći sistematski da se sagleda to tamno vreme od 1389, preko 1359, do 1804 i t.d. Naročito će biti značajno da se vidi proces gubljenja KiM tokom vekova i pokaže Šiptarima da nisu tamo autohtoni.
У спомен на Радмилу Тричковић
Свака част на изванредном чланку! И све похвале за Архив Србије на прибављеној грађи. Али, једну ствар струка памти: све је ово могло да се уради и пре 30 година да није било Радована Самарџића који је на добро познати начин и са трагичним последицама саботирао Радмилу Тричковић. Читава стручна јавност је три деценије чекала на објављивање њеног изванредног доктората о Београдском пашалуку, који су у међувремену многи користили, а понеки и злоупотребили. А био је написан управо на основу необјављене турске грађе. На крају је приређен за објављивање тек након њене смрти! То је наша горка и сурова стварност. Да се не заборави ... и да се не понови!
Šuma Striborova
Izgleda da se istorija ipak ponavlja. Stari Samardžić je godinama sabotirao Radu Tričković, a nedavno je njegov sin Nikola kao "gubernator" Odeljenja za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu na sve moguće načine pokušao da sabotira izbor profesora Aleksandra Fotića, vrsnog stručnjaka za period turske vlasti i pisca najbolje srpske monografije o Hilandaru. Čitavo Odeljenje za istoriju je u previranju zbog tog slučaja, a o reakcijama među studentima da i ne govorim. Eto, da se ni to ne zaboravi, pošto se ta bruka i sramota događa sada i ovde među svima nama i pred licem čitave stručne javnosti.
Препоручујем 64
Stevan
Sve je ovo dobro i lepo, ali kažite nam kakav je projekat predviđen za izučavanje ,prevod i objavu za nas interesantnih podataka? Ko je uključen u takav projekat, koji su vremenski termini i (na pr.) zašto do sada od 1830 ,kada je Srbija hatišerifom postala nasledna kneževina nije korišćena ova turska arhiva? Konkretno nam kažite kada se očekuju rezultati arhivskog istraživanja. Ako nema dovoljno osoblja sa znanjem (arapskog) jezika onda jasno kažite, mada sumnjam da nema takvog osoblja.
Shpend
To je staroturski jezik i pismo
Препоручујем 3
Anabela Ana
Izvinite@Turci su pisali arapskim pismom (pogledaj turbe na Kalemegdanu, sve je napisano na Arapskom), moderni Turski jezik sa sopstvenim pismom r4azvija se u poslednjih stotinjak godina (mozda ovda gresim, ali stare arhive su svakako pisane na Arapskom i to je ranije bila velika prepreka za nase istoricare, kada su putovali u Istambul da pogledaju neku arhivski gradju, jezik je bio problem. Sada kada se kopije tih arhiva nalaze kod nas, stvar je laksa jer dokument mogu da pogledaju i strucni prevodioci za Arapski u saradnji sa istoricarima.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља