уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

(Не)моралност глобализације

Аутор: Владимир Круљ*недеља, 07.08.2016. у 08:15
(Илустрација Пиксабеј)

Стварајући све већу поделу између богатих и сиромашних и успостављајући систем у којем све веће мултинационалне корпорације контролишу свет и дешавања у њему, глобализација је неке од основних тековина ,,друштва благостања” потиснула у други план.

Таква ситуација је изнедрила политички и финансијски естаблишмент у кључним светским силама, наслоњен на корпорацијску подршку и уљуљкан у своје финансијске и политичке бонусе. Не водећи рачуна о интересима већине, тај естаблишмент је довео свет у читав низ контрадикторности – а пре свега у глобалну финансијску кризу коју не може да реши. У свету је створен читав низ неуралгичних тачака сукоба које су продуковале велики мигрантски вал који озбиљно угрожава пре свега ЕУ, али и талас глобалног тероризма који се такође тешко контролише. Једна од последица је и заоштравање односа с Русијом, уз отварање нове ере ,,хладног рата”.

Такво понашање актуелне елите, политичке и финансијске, малобројне, али непојмљиво богате и моћне, почело је да ствара језгро отпора, оличено пре свега у екстремно левим или десним политичким покретима и организацијама, које почињу да стичу снагу довољну да учествују у процесу политичког одлучивања чак и у највећим земљама ЕУ. Ови покрети рачунају на подршку оних који су највише погођени кризом и неспособношћу (или неспремношћу) елите да њихове проблеме (незапосленост, мање плате, општа несигурност итд) решава.

Зато не чуди популарност председничког кандидата Доналда Трампа у Америци, који позива на повратак принципима ,,америчког сна”, или Националног фронта у Француској, Подемоса у Шпанији, Сиризе у Грчкој, који се позивају на повратак кључних социјалних права грађана који су некада били главни добитници капиталистичког система, а сада су постали главни губитници кризе коју је продуковао модерни облик ,,глобалистичког капитализма”.

Све је то супротстављено тежњи малог броја богатих да постану још богатији, тиме што ће наставити своју трку за све већим профитом, који ће са собом носити све веће ризике инвестирања и поново ,,пунити балон” неке нове глобалне финансијске кризе, сличне оној из 2008. године. Питање моралности се постављало и када су исти они који су изазвали кризу 2008. ту кризу покушали да реше, и то пре свега покушавајући да санирају своје губитке буџетским парама, како би спречили урушавање својих финансијских царстава у неким новим кризама, које ће кад-тад поново доћи.

Профит постаје ултимативни услов за инвестиције, док улагања која излазе изван оквира интереса елите постају мало ,,искупљење” великих финансијских играча. У околностима јурњаве за профитом тешко се може говорити о недоумицама моралности таквих улагања.

Када се узму у обзир прогнозе за 2016. да ће један одсто најбогатијих држати око 50 одсто светског богатства, питање расподеле богатства по принципу ,,да богати буду још богатији, а да остали живе лошије или раде још више да би задржали свој стил живота” није више питање моралности него одрживости садашњег економског система. Јер функционисање ,,пирамиде богатства”, где је на врху јако мали број људи, чини целокупни систем глобализације рањивим и подложним турбуленцијама, које у комбинацији с другим политичким, социјалним и верским елементима стварају неподношљиву потребу редефинисања односа и принципа расподеле. Остаје само питање на који начин ће се то догодити...

*Професор Универзитета у Лувену (Белгија)

 


Коментари40
8c9a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Цицка
Када ми изгледа нешто што је немогуће променити увек се сетим Маркса који је рекао "Ништа није заувек дато да не би могло бити промењено" у овом светском и глобалном случају само мало треба нешто променити не тако много захватити , што је добро и то треба одмах урадити , само поставити све на папир шта треба урадити , са леве стране колона па редослед најбогатијих на свету од појединаца до корпорација , у средини шта имају, са десне стране до колико смеју да имају крајње десно коме разделити добровољно предато од богатих , Руси да се припазе да их неко не оптужи ра рушење кућа тамо где делају , да им не наплате све то они који су изазавали срање свугде где год да га има по свету
Борислав
Србија има доста економских дијагностичара. Видимо и да има дијагностичара и што се тиче глобалне економске ситуације. Али је у озбиљном дефициту оних који прописују терапију или лечење. И они који се јаве по том питању се редовно маргинализују. Многи се и плаше да изнесу таква мишљења јер нису "на линији" официјелних економских политика. Тако је и са ставом професора Круља. А пре годину-две је имао прилично другачије мишљење што се тиче економске политике коју треба да спроводи Србија. И коју је она спроводила (СБ, ММФ...). Дакле, тачна оцена стања, али без употребне вредности.
ZARIJE BULATOVIC
Još jedan kvazi intelektualac koji u svom infantilnom antikomunizmu gubi iz vida suštinu. Od postanka čovečanstva je društvena konstrukcija podložna promenama i peeriodičnm krizama. Krize nisu posledica našeg delovanja, nego oružje za pljačkanje manje moćnih od strane moćnijih. Da se ne boji marksizma mogao je to da pročita u K.Manifestu, koji opet isčitavaju na demokratskom bogatom zapadu. Ma ako on savetuje vladu onda znamo kako nam je, zašto nam je i kako će nam tek biti.
Maganik
Kod nas se u Rovca uvijek čitao KAPITAL! Tako će i ostati.
Препоручујем 1
Gradjanin
Doticni je inace predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, trebalo bi da i to stavi u svoj potpis.
branislav popović
I savetnik u vladi. Klasično za Srbiju.
Препоручујем 8
popularnost donalda trampa
"Зато не чуди популарност председничког кандидата Доналда Трампа у Америци, који позива на повратак принципима ,,америчког сна”". Trampov proklamovani americki san je da najuri sve Meksikance i muslimane iz Amerike i da ne dozvoli nikakvu drugu imigraciju osim bele iz Evrope. Po tome je on popularan, a ne po nekim socijalnim idejama koje autor podmece citaocima. Gomila koja njega galamom podrzava je izrazito rasisticka a koja i doslovno ocekuje od njega da ogradi Ameriku zidom od Meksika, progna sve nepozeljne imigrante, sa americkim pasosem ili bez njega, i da "urazumi" americke afrikance. Rekao je on i mnoge druge cudne stvari ali mu popularnost potice zbog gore opisanog rasizma, a ne zbog njegovih ekonomskih prica i obecanja. To gomili koja ga podrzava je mnogo manje vazno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља