Кад год се говори о ширењу радикалног исламизма на интернету, увек су прве на удару друштвене мреже. Међутим, једно истраживање показало је да се до исламистичких садржаја још лакше долази путем интернет претраживача. Ова студија утврдила је да сваког месеца резултати 484.000 претрага на „Гуглу”, по кључним речима, одведу корисника до претежно екстремистичких садржаја. Истраживање које се бавило онлајн џихадизмом установило је да је 44 одсто резултата претраге по кључним речима повезаним с исламизмом експлицитно насилно, 36 одсто ненасилно, док је 20 одсто ненасилна пропаганда познатих исламистичких група с политичким амбицијама.

Анализиране су по прве две стране резултата претраживања за 287 појмова (пола на енглеском, пола на арапском). Међу најчешће траженим речима су крсташ, мученик, неверник, калифат, отпадник. Како се показало на примеру речи калифат, однос екстремистичког садржаја и њему супротстављеног учења био је девет према један. Један од разлога за такво стање лежи у томе што се због лоших техничких карактеристика сајтови који не шире насилне поруке појављују ниже у резултатима претраге.

Ово истраживање спровела је једна приватна фирма за анализу интернета и Центар за религију и геополитику, оснивача Тонија Блера, бившег британског премијера. Према писању „Гардијана”, студија је једна од првих која говори о улози интернет претраживача, а не друштвених мрежа, у ширењу оваквих порука. Насловљена је „Рат кључним речима: како екстремисти користе интернет и шта чинити” и наводи да чак и на бројним исламским академским сајтовима има џихадистичког садржаја. Упозорава се и на то да неки од најпосећенијих муслиманских сајтова упоредо с традиционалним садржајем, нуде и екстремистички материјал чиме, како се наводи, свесно или несвесно злоупотребљавају поверење посетилаца.

Након недавних терористичких напада на тлу Европе, дошло се до сазнања да су нападачи на интернету тражили исламистичке садржаје и да су преко овог медија потхрањивали своју опседнутост насиљем. И бројни страни ратници у Сирији, који се боре под заставама терористичке Исламске државе, радикализовани су путем глобалне мреже где су прикупљали информације на основу којих су градили своја уверења.

Аутори студије саветују компанијама претраживача да користе технологију која онемогућава приступ оваквим садржајима и да промене редослед у резултатима претраге тако што ће међу првим резултатима бити они који нису насилни и екстремистички. „Гугл”, преко којег се дневно обави 2,5 милијарди претрага, пре око пола године најавио је пробни програм где ће корисницима, који у претраживач укуцају појмове повезане с екстремизмом, бити понуђени линкови ка антирадикалним садржајима.