уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
​ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ У СУЛТАНОВОМ АРХИВУ (2)

Шеснаест турских назива за Београд

Администрација Османског царства била је много педантнија него што би се на основу стереотипа о оријенталној запуштености могло закључити, каже директор Архива Србије др Мирослав Перишић
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 07.08.2016. у 20:05
Читаоница архива у Истанбулу (Фото Архив Србије)

У истанбулском архиву, међу десетинама милиона докумената, налази се и више стотина хиљада страница значајних за историју српског народа. Директор Архива Србије др Мирослав Перишић, који руководи „пројектом века“ и преузимањем ове драгоцене грађе, наглашава за „Политику“ да је у појединачним детаљним турским пописима садржано поименично становништво. Исто тако, и сви појединачни извори феудалних прихода пописане области.

На основу ових пописа могуће је утврдити приближну статистику становништва сваког пописаног места, као и његову социјалну, етничку и верску структуру. Из такозваних Јоклама дефтера (Yoklama defteri) могуће је утврдити колики број Срба је служио у османској војсци и колико су важно место у њој имали хришћански војници. Поред наведених, постоје и дефтери који садрже економске карактеристике насеља, који садржајем представљају прворазредне изворе за изучавање економске структуре пописаних насеља.

Архивист у Архиву Србије Ениса Аломеровић, која ради на обради докумената, истиче да су не мање важни пописи опорезованих производа сеоске привреде, на основу чијих износа и новчане вредности појединих натуралних давања се може израчунати висина продуктивности свих грана сеоске привреде у сваком пописаном месту. – Детаљне катастарске књиге, пак, садрже богате податке за изучавање историјске географије и топонимије – каже Ениса Аломеровић.

Она наводи пример како се кроз документа може видети да се за Београд користило најмање 16 назива: Begrad-ı Dârü’l-Cihâd, Dârü’l-Cihad, Medine-i Belgrad, Belgrad, Belgrat, Belgırad, Bellegrad, Beligrad, Belgrad-ı Tuna, Belgrad-ı Ungurus, Belgrat-ı Üngürüs, Belgrad-ı Engürüs, Dunayi Belgrad, Belgrat-ı Bûnyâd, Yunusakhisar, Yunusbelgrat.

Постојање моста у Београду којим се вршио извоз робе, потврђује документ из 1526. о његовој поправци од стране Заима Али Ћелебије. О извозу робе налазе се подаци и у документу из 1560,  у којем се наводи велика количина брашна која је из Софије пребачена у Ниш.

Ферманом (султанова уредба, указ) Сулејмана Законодавца из 1560, спречава се сакупљање пореза мимо закона у Смедереву. У ферману се наводи да се сваки починилац има казнити, чак и ако је то санџак-бег. Бројни су берати (султанова повеља) којима се унапређују мутесарифи (управници једног санџака). Затим документи на основу којих могу да се сагледају материјално стање и начин живљења у одређеном периоду, као на пример на основу рузнама, односно дневника заоставштине једног покојника без наследника у Пироту из 1526, због чега је његова имовина припала државној каси. Обрачун прихода од руде бакра у близини Пећи може се видети у документу из 1569, који је писан од стране Балија, београдског кадије. Занимљиви су и документи из 1689. о куповини жита на одмаралиштима од Истанбула до Ниша, потребног за султанов рат (Sefer-i hümayun) и из 1691. о обнови капије на смедеревској тврђави.

У плану Архива Србије је упоредни посао на архивистичкој обради преузетих докумената и на новим истраживањима у Истанбулу.

– Очекујемо нове десетине хиљада страница из Османског архива, њихову обраду у Архиву Србије и приређивање и објављивање серије зборника докумената. Рад на овом пројекту за сада обавља тек једно лице, а с обзиром на тежину рашчитавања докумената и њихову обраду, овај посао изискује већи број сарадника са знањем језика и добрим познавањем историје времена на које се документи односе. Државна администрација Османског царства била је много педантнија него што би се то на основу стереотипних размишљања о оријенталној запуштености могло закључити. Рад на овом пројекту несумњиво ће битно померити границу наших знања о прошлости, која нам изгледа далека и сазнајно тешко докучива. Како када је реч о положају и судбини српског народа у том времену, тако и о историји градова и породичним историјама – открива директор Архива Србије др Мирослав Перишић.


Коментари35
a5a07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Zgrozeni
Re: Radomir Istoricar i Geograf Vi ste veoma ogranicen covek. Bugarski pa bugarski. U srednjem veku nisu postojale nacionalne drzave niti je postojalo osecanje pripadanja naciji. Besmisleno je prepirati se oko toga da li istorijske licnosti pripadaju ovom ili onom MODERNOM narodu. Pripadaju i Bugarima i Srbima. Dacu vam primer. Kraljevic Marko iz Prilepa se pominje u folkloru Rumunije, Bugarske, Srbije, Crne Gore, BiH pa i na jadranskim ostrvima. Zasto? Zato sto su sve te oblasti cinile JEDINSVEN KULTURNI I JEZICKI PROSTOR. Da su u to vreme postojale nacije koristio bih pojam "jedinstvena nacija". Jedna nacija koja se tokom devetnaestog i dvadesetog veka izdelila na manje grupice koje su formirale nacije sa ZAJEDNICKOM SREDNJEVEKOVNOM ISTORIJOM. Zasto se radi o istom kulturnom i jezickom prostoru? U srednjem veku je 99% ljudi bilo nepismeno. Kultura (price, poezija, bajke, basne) su se prenosile usmenim putem. To je bilo moguce jer se govorio jedan jezik (njegovi dijalekti).
Ivan Zgrozeni
Moram da dopunim moje jucerasnje javljanje. Ulogu srednjevekovnih pripovedaca i guslara danas su preuzeli Zdravko Colic, Goran Bregovic, Svetlana Raznatovic (ma sta mislili o njoj)... koji su popularni na istom prostoru na kojem je popularan i Kraljevic Marko od sredjeg veka do danas. Nadam se da ste sposobni da shvatite poruku.
Препоручујем 5
Историк
Не треба стрепети од истине, каква год даје. Турци су превратом у Калифату усвојили арапско устројство државе, а када су се домогли Ромеје (Византије), преузели су њено устројство које је било најразвијеније. Свуда, где су били надмоћни нудили су аутономију (блистав пример је Деспотовина Стефана Лазаревића – у свакој цивилизацијској области у врху: уметност, техника, философија,). Донекле и Стари Влах. У турској управи је било мноштво нетурских слжбеника, па и Срба. Када се прекрши уговор, онда се пусте крвололоци, којих има у сваком народу и који направе репресалије. У време враћене Патријаршије, Срби су били најутицајнији на широком простору од Трста до Словачке Украјине и Солуна, а српски је био други дипломатски језик Царевине. Но, Турска је почела у развоју заостајати за Западом, па се превелика територија сама од себе распадала у новим технолошким условима – то Срби нису најбољи начин успели да искористе јер су хушкани од Аустрије упадали у сукобе и потом остављани на цедилу.
ralence
Srbski Knezovi I Kraljevi su trgovali i izvozili robu preko Dubrovnika i Soluna stotinama godina.Kao Sultanovi,I Vatikanski,Becki I Pestanski Arhivi poseduji ogromnu arhivsku gradju koja se odnosi na Srbske Zemlje.SANU I njeni sluzbenici bi trebalo vise da se potrude I ispitaju te Arhive za dobrobit Srbske Nacije.Ucinak njihovog Rada za koji su placeni do sada je vrlo mali I nezamerljiv za Srbsku Drzavu i Narod
Др
Има ли у тим архивама записанo које српске породице прешле у ислам, са датумима и именима? Ако тако нешто постоји, а сигурно постоји, ред би било да се објави, па да браћа бивши Срби (данашњи Бошњаци) лако пронађу своје рођаке православце.
Nebitan
Vi prvo naucite da je serbstvo nacionalna pripadnost, a Islam verska pripadnost. Mada, tada su nacionalne pripadnosti bile nevazna stvar. I nikog to bilo briga nije. Medjutim, srbi koji su nekad presli na islam uvek su bili i bice po nacionalnosti srbi, a po veri muslimani, a bosanski krstjani (bosnjaci) su bili bosnjaci tad, presli na islam i idalje ostali bosnjaci, samo sad nisu krstjani, vec samo bosnjaci. Npr, nakon pokolja od strane Karadjordja u oblasti pesterske vispravni, osmanlije su je naselile raznim plemenima. Tako npr, moja porodica potice od plemena Klimenti iz Albanije koji su bili katolici, cak je bio i jedan papa iz tog plemena. Znaci, u vreme osmanlija su se naselili kao katolici na pesterskoj visoravni i sagradili svoju crkvu gde i danas postoje ostaci. Godinama kasnije su mladje generacije prihvatale islam i menjala se struktura stanovnosta.
Препоручујем 6
@ "Јоца дописник"
Пишем само и искључиво на основу релевантних историјских извора, којих има јако пуно у којима се Дукља (10 век) назива српском*, или њени владари српским* владарима, од византијских на челу са Деадминистрандо империо , франачких - Анналес регни Францорум, католичких - Хисториа Салонитате итд, док је краљ Михаило Војислављевић владар једне од, по византијском* цару Константину Порфирогениту, српских* кнежевина (Раска, Дукља,Босна, Травунија, Захумље и Паганија), који се уздигао до ранга краља захваљујуци жељи католичке цркве да се што више ослаби Византија у том тренутку, због чега су ангажовани чак и Нормани...! "Од непријатеља нас бране војска и полиција а од глупака на жалост, нема ко да нас брани"! пок.Драгош Калајић
Boban
Ti nikada nijesi čitao DAI jer bi znao da u DAI Konstantin Porfirogenit ne pominje niđe da je Duklja srpska država. Čak nabraja da je Iraklit naselio bijelim Srbima područja Travunije, Huma, ... a ne pominje Duklju. Posebno poglavlje koje je posvetio Duklji u njemu navodi da su stanovnici Duklje Dukljani. Ne pominje Vojisavljeviće, njih pominje pop Dukljanin u Ljetopisu, a ti nemaš pojma o istoriji čim miješaš Paganiju i Duklju, Rašku, Bosnu, ... I Duklja nije imala veze sa srpstvom dok je nije mačem osvojio Stefan Nemanja i popalio sve dukljnaske gradove sem Kotora. Tada je Vukan postavljen za namjesnika koji je tražio od Pape nasljedstvo krune Vojisavljevića. I Duklja/Zeta je bilka skoro do XV stoljeća preovlađujuće katolička.
Препоручујем 5
Radomir Istoricar i Geograf
Citali ste plagijat istoriju koja pripada Bugarskoj Imperiji jer vas je crkva pogresno obavestila. Ne citajte nasu istoriju jer ona nije nasa istorija. Svi vladari koji su u "nasoj" istoriji navedeni su bugarski vladari. Car Dusan, Nemanjici i istali od 6 do 19 veka su bugarski vladari, jer Srbija u to doba nije postojala. Slagala vas je crkva i crnogorski istoricari koji su celu bugarsku istoriju prepisali. Verovatno ce Bugari jednoga dana da nas tuze za plagijat medjunarodnom sudu pravde. Srbija je dans stara samo 138 godina. To je raspon srpske istorije. A pre toga su bili Keltski narod na Balkanu.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља