уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:41
МУЗЕЈИ НА СРПСКИ НАЧИН

​Панонско благо свима на увид

Три римска парадна шлема из 4. века, опточена златом, јединствени су примерци у Европи и деценијама су неформални заштитни знак Музеја Војводине
Аутор: понедељак, 08.08.2016. у 09:05
Златни римски шлемови (Фото: М. Мијушковић)

Посетиоци Музеја Војводине у Новом Саду, а њих је више од 60.000 годишње, могу да разгледају праисторијске играчке, о чему сведоче дечји отисци прстију на глиненим предметима, наоружање и опрему келтских ратника из млађег гвозденог доба, бројна сведочанства о римском присуству у Панонској равници, али и икону епископа вршачког Теодора Несторовића, који је 1594. подигао устанак Срба у Банату, после којег је Синан-паша спалио кости Светог Саве на Врачару.

Међу вредним експонатима је и комплетно рестаурирана кочија с грбом Карловачке митрополије, која би данас била сигурно у рангу једног аутомобила марке „ролс-ројс”, ремек-дело столарства – секретер бидермајер с тајним преградама, рад Шандора Колоњића из Суботице (1827), одежда и сребрнина српског патријарха Јосифа Рајачића, одежде католичког бискупа и протестантског свештеника, предмети из синагоге...

Три римска парадна шлема (4. век), опточена златом, јединствени су примерци у Европи и деценијама су неформални заштитни знак Музеја Војводине. Два, потпуно очувана, пронађена су 1955. године у Беркасову код Шида, а златни и сребрни делови трећег, били су умотани у свитке и похрањени у керамички ћуп, који је угледао светлост дана у августу 2006. на потесу између села Јарак и Хртковци, такође у Срему.

Шлемове из Беркасова открила је старица, када је, обрађујући башту, закачила мотиком метални предмет под земљом и најпре помислила да је реч о бомби заосталој из Другог светског рата. Гвоздена основа шлемова била је позлаћеним сребрним лимом, украшеним умецима од стаклене пасте који имитирају полудраго камење и искуценим орнаментом, а једино унутрашњи делови, обложени кожом, нису одолели зубу времена.

Делове шлема из Јарка, с већим бројем сребрних закивака и нитни, као и две сребрне копче, пронашао је пољопривредник Живко Рајаковић приликом дубоког орања своје њиве, а стручњацима Музеја Војводине и Народног музеја у Београду пошло је за руком да га у потпуности реконструишу.

Слађана Велендечић
(Фото: М. Мијушковић)

Касноантички луксузни шлемови део су сталне поставке, изабране из богатог фонда од око 400.000 предмета Музеја Војводине, који следеће године обележава 170-годишњицу постојања (баштини традицију Матице Српске која је 1847. донела одлуку о оснивању Српске народне збирке), каже за „Политику” кустос Слађана Велендечић, руководилац Одељења за педагошки рад и односе с јавношћу.

На простору од 3.000 квадрата (Дунавска 35) представљено је преко 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије, који се такође налазе и у дигиталној форми на услузи посетиоцима.

„Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Избором највреднијих археолошких експоната, допуњених реконструкцијама појединих објеката, мапама и легендама, приказан је период од палеолита до касног средњег века. Историјски део поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века, а етнолошки вишевековна преплитања словенских, угрофинских и германских народа”, објашњава наша саговорница.

У оквиру сталне поставке Музеја Војводине представљена је и једна војвођанска градска улица у првим деценијама 20. века, с аутентичним излозима фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модискиње, апотеке, трговине играчака и порцулана, кроз коју нас је такође провела Слађана Велендечић.

У новијој згради Музеја Војводине (Дунавска 37) постављена је стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. У саставу музеја налазе се депаданси – Етнопарк „Брвнара” у Бачком Јарку и комплекс у Кулпину код Бачког Петровца (имање Дунђерских), с Великим и Малим дворцем и Пољопривредним музејом.


Коментари9
28e32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

!?
Сремска Митровица(Сирмиум) је у 3. веку била престоница римског царства.Тако да ће још много тога драгоценог бити ископано.Илири су наши преци,али наши историчари у страху од ватикана дозволише албанцима да нам краду историју.А кад су словени дошли у ове области ?Било је више сеоба а кад је била прва ...У сваком случају пре 7. века пошто су у нападу на Констатинопољ били морнарица. Требало је доћи,овладати техникама,занатима да би се на Јадрану у 7. веку створила морнарица.Дакле германско- латинска теорија пада у воду.
blago nama!
Evo jos jednog hobi istoricara!
Препоручујем 2
срба којић
Будући да су сви редом осим САНУ утврдили да је велика сеоба Словена фалсификат, да су од 1 века Илири тј. Срби грађани Рима, да су Келти ратнички сталеж, а не народ, овде је реч о предметима нашег народа из прошлих времена.
срба којић
@Срба Србић, сеоба тзв. Словена се заснива само на једном „доказу“, преписци документа која је „пронађена“ ако се сећам у 16. веку, а порекло треба да јој буде 10. век. Немци, учитељи наших академских квазиситоричара су се одрекли свог учења о лажној сеоби још деведесетих година, притиснути доказима. Њихови ученици нису, јер би одрицање од светог Порфирогенита поништило њихове дипломе. Са друге стране имате тзв. романтичаре на чијим предавањима нема „дораслих стручњака“ да им се супротставе. Ја бих затворио квазиисторичаре и романтичаре у једну просторију док се не договоре ко је већи лажов и обмањивач. Док се то не деси, имамо Михаљчиће који нам обмањују децу о државном трошку, и Деретиће који продају књиге занесењацима.
Препоручујем 3
Срба Србић
Само је сеоба Словена измишљена, а сеобе Германа, од којих су настали, по нашим квази историчарима, "мали народи" Французи, Енглези, Шпанци и други, нису измишљене већ стварне. Не разумем како смо само ми дошли до закључка да смо староседеоци на овим просторима, пре постанка ватре смо овде постојали, а видимо да су сеобе перманентна ствар која обележава историју цивилизације. Не постоје аутохтони народи, то је бесмислица. Не разликујемо се ни по чему од било ког народа у Европи, што је сасвим нормално. Шта су Ирачани Сумерци? Иранци су Персијанци? Зашто су Французи понели име по народу који се ту доселио? Да ли су Гали исто што и Франци? Мистерија...
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Milica
Muzej Vojvodine je jedan od muzeja u Novom Sadu koji su stalno otvoreni za građanstvo sa kojim komuniciraju između ostalog i čestim izložbama i radionicama, što je za svaku pohvalu.
Dusan
Muzej i postavka su zaista lepi i interesantni za videti!, sve pohvale !
Vesna
Sjajno je čuti i videti da se rad i napor Muzeja Vojvodine poštuje. Stalna postavka ovog našeg muzeja otvorena je 12. juna 1990. U tom vremenu je predstavljala budućnost muzeologije i jedan broj tadašnjih posetilaca i stručnjaka pokazivao je uzdržanost a eto dogurala je do druge decenije 21. veka. Kad se dobro stručno i posvećeno uradi i čuva rezultati su vidljivi i trajni.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља