Једна од заиста историјских ствари у вези с другом владом Александра Вучића, а коју је он пропустио да тако означи, јесте његова одлука да за министарку државне управе и локалне самоуправе предложи Ану Брнабић, особу која не крије своју хомосексуалну оријентацију.

Чињеница да је Србија добила прву декларисану геј министарку није, међутим, промакла домаћој јавности, а ни светским и медијима у региону.

Геј-стрејт алијанса одмах је поздравила ту одлуку мандатара, наводећи да је ово „историјски тренутак у Србији и огроман корак у изградњи друштва једнаких шанси које препознаје и вреднује квалитет и стручност људи на високим положајима, без обзира на њихову сексуалну оријентацију, родни идентитет или било које друго лично својство”.

Тај „историјски тренутак” апострофирале су и западне агенције, преноси Танјуг.

Министарка која је отворено геј први је такав случај у „конзервативној балканској земљи”, јавила је америчка агенција АП, а француски АФП наводи да је у Србији и другим балканским земљама раширена хомофобија и напомиње да је Београд „под притиском” да побољша заштиту мањина, укључујући ЛГБТ заједницу, откада је почела преговоре о приступању ЕУ. Италијанска агенција Анса наводи да је министар хомосексуалац „апсолутна новина и за Србију и за остатак Балкана”.  

Тако су у сенци остала друга кадровска решења до којих је Вучић дошао три и по месеца након избора и неколико пута одлаганих рокова за формирање владе. Да ли се сада може рећи да се чекање исплатило?

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да јесте и да нова влада доноси неке новине на унутрашњем политичком плану. Нова влада је у већој мери национална него претходна, каже он, уз оцену да се код ових промена у влади пре ради о томе да је Вучић желео повећање ефикасности. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету Београдског универзитета, и Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, не очекују пак промене курса у оним областима којима се они баве.

Анђелковић оцењује да је добро што је влада утврдила принципе да ће убудуће деловати много хомогеније, да ће се договарати, а не да ради свако за себе. Поред тога, озбиљна су побољшања у влади Владан Вукосављевић на месту министра културе и Младен Шарчевић на функцији министра просвете и науке.

„Влада без Тасовца и Вербића, са људима који су дошли на њихова места, а који су за разлику од њих врло национални, за мене је озбиљан напредак”, каже Анђелковић.

На челу ресора културе, како истиче, мора да буде неко ко је национално оријентисан, а Вукосављевић је „човек са великим националним реномеом, неко ко ће се стварно потрудити да постави српску културу на националне, српске основе, а не антинационалне, како је дуго функционисала”. Добро решење је и Шарчевић, „јер има велико искуство у руковођењу основним и средњим школама, где нам је заиста потребна реформа”. Највећи недостатак нове владе јесте, по Анђелковићу, то што нема ресора који би се бавио односима са Русијом.

Подсећања ради, спекулисало се да ће лидер проруски настројеног Српског народног покрета Ненад Поповић добити место у влади. Изгледа да се у овој странци ипак не љуте на мандатара. Генерални секретар СНП-а Јован Палалић каже да ће његова странка „као партнер СНС-а снажно подржати избор нове владе”.

Александра Јоксимовић оцењује да би се по новим персоналним решењима рекло да неће доћи ни до каквих померања у спољнополитичком курсу, то јест да ће Србија одржати континуитет спољне политике.

„Претпостављам да ће и она и даље гласити да ће стратешки спољнополитички циљ бити чланство у ЕУ, неутралност, сарадња са великим силама. Али, да бисмо донели озбиљнији, меродавнији закључак, треба сачекати и премијеров експозе”, указује она.

Оцењујући шта се може очекивати од нове владе с обзиром на нове кадрове, професор Савић каже да то ништа није ново и да није ни очекивао да ће нови састав довести до неке нове политике Владе Србије.

„Из претходног периода смо сасвим добро могли да видимо да је ту кључна фигура Александар Вучић и да министри нису баш потпуно самосталне личности, у смислу да они у потпуности самостално руководе својим министарствима. Они, наравно, треба да буду део тима и то је премијер увек говорио, али мислим да све кључне потезе вуче Вучић, а да министри функционишу више у оперативном смислу него што имају иницијативу. Дакле, ништа се битно неће променити све док је Вучић премијер – и ништа лоше не говорим када то кажем. Он је стожер власти, а мање је важно у целој тој причи, иако се он, наравно, неће с тим сложити, која су персонална решења”, истиче он. 

Љубодраг Савић, уз то, примећује да би се могла прихватити Вучићева оцена да је ово потврда стабилности земље. Наиме, имали смо изборе и мање-више није се ништа променило осим што су се појавила нека нова лица. Додуше, и ПУПС је опет у влади, па је и то нека промена, вероватно као као резултат подршке једног дела пензионера Вучићу.

„Сад верујем да ће ова влада изгурати пун мандат. Не би било добро да буду нови парламентарни избори са председничким. Нема никаквог разлога да сваке две године идемо на изборе. Видели смо и са овим изборима да се у суштини ништа битно није променило”, закључује Савић.