среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:08

Преко козје стазе до звезда

Телескоп „Милутин Миланковић“, вредан милион евра, смештен је на планини Видојевици, где је најчистије и најмрачније небо у Србији. – Од опсерваторије до каквог-таквог асфалта има више од два и по километра, а зими је готово немогуће пробити се до ње
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 11.08.2016. у 11:00
Опсерваторија на Видојевици (Фотографије С. Гуцијан)
Телескоп „Милутин Миланковић”

Видојевица код Прокупља – Астрономска опсерваторија, у којој је недавно монтиран најмоћнији телескоп у југоисточној Европи назван „Милутин Миланковић“, смештена је на самом врху планине Видојевица, на 1.155 метара надморске висине. Некада је ту био смештен радар Војске Југославије, па је за локацију била потребна и дозвола Генералштаба. Овде је најчистије и најмрачније небо у Србији. И место на којем се схвата право значење изреке „Не види се ни прст пред оком“. До прве кућне светиљке и каквог-таквог асфалта има више од два и по километра: тај пут може се прећи само теренским возилом или пешице.

Док вешто управља „ладом нивом“ у којој седимо, или боље речено поскакујемо, седамдесетједногодишњи Драгиша Гиле Радојевић објашњава нам да нико овај пут не одржава.

 – Наша општина је сиромашна – додаје он.

То парче друма којим се возимо до најмоћнијег телескопа у овом делу Европе пре се може назвати козјом стазом него путем. Током зимских месеци још је горе и до опсерваторије не може да крочи људска нога. Осим Секулине, који је „човек за све”... Миодраг Секуловић из Ниша званично је посматрач техничар у Астрономској опсерваторији на Видојевици, а незванично све остало – и возач и кувар и шеф обезбеђења.

– Ради се отприлике 15 дана месечно. Пратимо месечев циклус јер када је пун месец, то највише смета осматрањима. Зими је најтеже. Први је проблем како уопште стићи довде, буде и по метар снега који нико не чисти. При томе доносите са собом ствари, намирнице, конзерве, брашно. А по траговима у снегу можете да видите ко је „свраћао”. Има овде свега

осим медведа: вукова, лисица, дивљих свиња – прича Секуловић.

Он ради посао за који би требало ангажовати тим људи или би му добродошло да барем има колегу да га одмени. Секула је учествовао осамдесетих година прошлог века у испитивањима за најбољу локацију за ову опсерваторију. Он је астроном аматер и астрофотограф, а овде је дошао из једне ИТ компаније. Смештен је у кући недалеко од „Миланковића”. Ноћу ради, а дању чита, воли да кува.

– Ово није само управљање телескопом, већ и познавање електронике, решавање логистичких проблема, морате увек да будете на опрезу. Не можете да одете да спавате и све препустите компјутеру. Монотоно је када је облачно, а често нестаје струје. Ево, прекјуче нисмо имали струју више од 12 сати. Куполу не отварамо када је велика влажност, штети инструментима. Сада смо то урадили само због ваше посете – прича Секула.

Први снимци „Миланковића” из јуна ове године (Фото: Астрономска опсерваторија Београд)

А у посети је „домаћину” опсерваторије у понедељак по подне био министар просвете у техничкој влади др Срђан Вербић са сарадницима и стручњацима из Астрономске опсерваторије Београд. Секула им показује моћни апарат којим је омогућено не само да се види галаксија, већ и њена структура. Телескоп који носи име светски познатог српског научника, „Миланковић“ смештен је у новоизграђеном привременом павиљону са монтажним кровом који се спушта на дугме. Нешто ниже низ падину је „стари“, мањи телескоп. Обилазимо и један и други. Примарно огледало првог телескопа је пречника 60 центиметара, а другог, новог, чак 1,4 метра. Секула, попут капетана брода, прво ручно отвара врата на куполи на павиљону где је старији уређај, а потом притиском на дугме уз зелену ротирајућу светлост, спушта кров на другом. Сви посетиоци су импресионирани, чак и старим телескопом у који није уложено толико новца као за ново техничко чудо које је Србију лансирало на научно небо Европе и света. Јер снимци које са „Миланковића” добијамо могу да парирају онима са Хабловог свемирског телескопа.

– Ово је нешто са чиме треба да се дичимо, нешто што ће омогућити нашим научницима да постижу врхунске резултате и буду видљивији на међународној научној сцени – рекао је Срђан Вербић и додао да су за наредну фазу пројекта обезбеђена средства из републичког буџета.

Када погледате светлосну мапу Европе, видећете да је остало мало тамног неба – објаснио је министар новинарима, а једно парче се налази баш у Србији, изнад Видојевице.

– Тамно небо је наш природни ресурс о којем до сада многи нису размишљали – истакао је Вербић.

Стари телескоп на Видојевици почео је са радом у мају 2011. године, а постављен је захваљујући финансијској помоћи Министарства просвете, објашњава др Зорица Цветковић, заменик директора Астрономске опсерваторије Београд.

– Локација је изабрана јер је астроклима најбоља, а било је и струје и каквог-таквог пута. Овде је око 120 сунчаних дана годишње. У Београду више нема посматрачке астрономије због светлосног и загађења ваздуха. Ово је повратак посматрачке астрономије у Србији – истиче др Зорица Цветковић.

Финансијска средства за набавку телескопа вредног милион евра обезбеђена су делом од стране Европске комисије за истраживања кроз пројекат BELISSIMA, а делом уз учешће Републике Србије. Министарство просвете је финансирало и изградњу павиљона у којем је смештен „Миланковић”.

– И ми смо били изненађени квалитетом првих снимака које смо добили, у ноћи између 7. и 8. јуна. Видљивост неба је била јако добра, као у Чилеу где се налази једно од најбољих посматрачких места на планети. Међутим, да би све било аутоматизовано и роботизовано, потребно је још око 250.000 евра. Половина новца је потребна само за куполу– каже др Зорица Цветковић.

Неопходно је и да се изгради пут и стазе, побољша интернет веза, набраја даље, да се огради читав комплекс јер тренутно овде може да дошета било ко, да се уради видео-надзор, заштита од пожара. Како смо чули, у плану је и размена посматрачких сати са другим колегама из Европе, велико је и интересовање грађана који свакодневно зову и питају да ли могу да виде телескоп. Техничко чудо је већ ту, само фали добар пут који ће аутобусе са туристима моћи да доведе до њега.

Вербићева порука новом министру просвете

Срђан Вербић, који је пут Видојевице кренуо минут пошто је премијер Александар Вучић саопштио састав нове владе и име новог министра просвете, искористио је ову прилику да упути поруку свом наследнику, Младену Шарчевићу.

– Пошто нови министар пажљиво прати шта ради стари, док се не заврши примопредаја дужности, драго ми је што ће у новинама читати о Видојевици и „Миланковићу“. Овај пројекат мора да се заврши и мора да има подршку Министарства, то је прва порука новом министру – рекао је Вербић.


Коментари9
85943
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obivankanobi
Kao i obicno preuvelicavanja su omiljena stvar u Srba. Zar nije dovoljno reci najveci teleskop u Srbiji? Inace u Grckoj postoji telekop sa dijametrom primarnog ogledala od 230 cm i u Bugarskoj teleskop sa dijametrom primarnog ogledala od 200 cm. Oba su dakle mnogo veca od ovog na Vidojevici.
Miki
Ali je naajveci u ovom delu evrope, dakle misli se sigurno na planinu na kojoj je kao delu evrope, salu na stranu, to je problem, propagnd je i dalje unutrasnju upotrebu, trosi se novac da se narodu pokauju stvari koje us za naucnu zajednicu, jer zaprvo osim starleta i dogadjaja u estradi nema nista sto bi se pokazalo...
Препоручујем 4
Alek
Prvo grešite u vezi puta i opštine Prokuplje. Opština Prokuplje nema nikakav interes od opservatorije jer je Prokuplje grad koji nestaje, većina gimnazijalaca odlazi na studije i više se nikada ne vrati. Mnogo intelektualaca je započelo ovaj projekat ali se većina od njih više ne pominje. Da bi turizam funcionisao morate da imate bolju saradnju, ali i da opservatorija bude otvorena za javnost, ona je koliko znam zatvorenog tipa pa se svaki vid saradnje i potencijalnog razvoja turizma dovodi u pitanje. Još jedno krucijano pitanje je i koliko opštinsko sadašnje rukovodstvo ima znanja i elena da iskoristi geografski položaj ove opservatorije. Investicija od 3 km puta, od kote česme Beli Kamen do kote Bandera je previli zalogaj za tako malu opštinu kao što je Prokuplje.
Gaspar Von-Alapic
Nekad je sada pocivsa JNA gradila puteve sirom pokojne nam Jugoslavije.Mozda bi inzinjeriske jedinice Vojske Srbije mogle nesto da urade.
Препоручујем 9
nena
Ovo je izvanredna sansa za opstinu Prokuplje, do sada zapostavljenu, siromasnu! Poznajem jako dobro ovaj kraj i znam da je put do Belog Kamena dosta los. Malo truda i ulaganja u turizam bi imao dobre rezultate! Treba obogatiti malo vec postojece kamp naselje, njegove sadrzaje i srediti dobre staze do Opservatorije. Vazduh je divan, ruza vetrova, dosta sunca, dakle sansa je tu. Da li grad ima preduzimljive ljude za ovo ? Ako nema, neka odmah trazi pomoc!
Нена
Када сам пре неки дан прочитала вест, обрадовала сам се, али сам се питала шта би тамо радила једна таква опсерваторија када нема ни научних институција у близини (неки залутали научник из Бг, НС или Ни ће можда намерити неки пут), а о туристима који би могли да се "овајде" и да не говоримо. Зашто је ЕК дала новац? "Некада је ту био смештен радар Војске Југославије, па је за локацију била потребна и дозвола Генералштаба." Сада ми је све много јасније. Ни војске ни државе на тзв. административној линији са Косовом и Метохијом само "опсерваторија" коју је донирала ЕК. Докле?!
Gaspar Von-Alapic
Astronomske observatorije kao sto je vec napisano u ovom clanku moraju biti izvan gradova i naselja, opservatorija bi trebala da ima dobar pristup ali samo za zaposlene u opservatoriji, teleskop jeo snovna stvar svake opservatorije ali bez infrstrukture ne vrjedi mnogo.Mogu samo da se divim astronomu amateru,jer za takv poduhvat je potrebna podrska drzave kao i donatora.Ako su zaista uslovi takvi kakvi su navedeni onda to treba iskoristiti i povratiti slavu i tradiciju srpske astronomije.Napominjem da su zbog velike kolicine svjetla gradova prakticno obustavile rad astronomske opservatorije Mont Palomar i Mont Wilson.U Cileu funkcionise medjunarodna opservatorija.Ako je Kraljevina Srbija bila u stanju da izgradi opservatoriju na Zvezdari,o0nda to vise je duznost sadasnje drzave Srbije.
Препоручујем 10
Твртко
Наш Милутин Миланковић - један од 10 најцитиранијих научника 20 ог века. Математичар геније, проналазач, инжињер (усавршио армирани бетон), градитељ, борац у ратовима, професор, бечки боем, Нежидерски логораш, веома-веома-веома угледан припадник светске академске заједнице, писац сјајних књига које се морају прочитати (Кроз васиону и векове, и Аутобиографија (Успомене, доживљаји и сазнања), човек ванредне културе, Србин из Даља над Дунавом (у којем - by the way - му нису дали ни улицу јер ... како таквог истрпети!?!) - би био сигурно одушевљен овим телескопом. Мислим да би Миланковић био препоносан и на Гилета и на Секулу и да би он први ишао по тим истим стазама и јео те исте конзерве само да ужива у призорима и да - решава. Такав научнички дух и таква природа се ретко виђају и рађају.
Бранко Срб
Претерујете, преко сваке мере. Све укупно то делује гротескно, а свакако је далеко од истине. Као што сте се лако одрекли Миланковића када сте "поцрвенели", тако данас, у неком усиљеном турбо-фолк национализму, од њега правите божаснство и кујете га у звезде. Мало, или нимало, знате о њему али гласно говорите. Предлажем да прочитате његову аутобиографију где ћете се уверити да је он, у суштини, јапајајац и самохвалисавац (између осталог). Што се његовх књига из популарне науке тиче оне су тешки рециклати, али и 1:1 преписивања (...). Уверен сам да тога нисте свесни, али то што чините је ружно и прља лик ММ. Надам се само да Ваш коментар није на трагу прекодринског антисрбијанства и расистичких погледа на ову страну како смо имали прилике да видимо недавно када се говорило о Тесли и Кустурици док су се коментари запалили нескривеним увредама типа "ми"-супериорни -- "они"-ифериорни и слично. Узгред, иако једно време управник АОБ, ММ никада није био посматрач нити је радио на телескопу.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља