петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Стваралачка критика Димитрија Митриновића

Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 13.03.2008. у 22:00
Гордана Лазаревић поред Митриновићевог легата књига (Фото Б. Педовић)

„Бесмисао је грех”, говорио је Димитрије Митриновић, једна од најинтригантнијих личности српске авангарде и културе с почетка 20. века, човек о коме се код нас деценијама ћутало. Поводом 120 година од његовог рођења, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, до краја марта траје изложба „Стваралачка критика Димитрија Митриновића”, ауторки Драгане Михаиловић и Гордане Лазаревић. На отварању, 28. фебруара, професор Душан Пајин одржао је предавање о Митриновићевој идеји уједињења Европе, док је Гојко Тешић говорио о Митриновићевом модернизму. Каталог изложбе објавио је „Службени гласник” из Београда.

Димитрије Митриновић поседовао је онај визионарски дар који произлази из великог образовања, истинске хуманости, способности за логику и интуицију, и воље која увек стреми напред, тако да је идеје о уједињењу Европе исказивао деценијама пре њеног стварног уједињења. Митриновић је испред свога времена ишао критикујући тоталитаризам и верски фанатизам, залагао се за очување природе и упозоравао на „претње развоја савремене технологије”. Своју визију света градио је у складу са античким вредностима и идејама панхуманизма и екуменизма, тежњом ка просвећивању народа, пре свега самоостварењу појединца– „новог човека”, а затим и демократизацији науке и уметности, уједињењу читавог човечанства.

Склоност ка конспиративном

 У свом последњем тексту о филозофији интуиције, објављеном на српскохрватском језику, написаном у Минхену 1913. године, Митриновић је уобличио идеју стваралачке критике Старог века, која је уједно и својеврсна креација, а која обухвата „сва досадашња учења о човеку и Богу, мисли о богочовечној доброти, ради коначног пресаздавања света у ново духовно јединство”.

Ова изложба прати Митриновићев развојни и животни пут, приватну преписку, приказујући, између осталог, и део личне Митриновићеве библиотеке завештан Универзитетској библиотеци, као и оно што су други написали о њему. Исцрпна студија академика Предрага Палавестре „Догма и утопија Димитрија Митриновића” из 1977. године, како су напоменуле ауторке изложбе, представља најобухватнији извор, основ и полазиште сваког истраживања о овом мислиоцу, критичару уметности, естети и песнику. Изложена су Митриновићева тротомна „Сабрана дјела” штампана 1991. године, у оквиру којих су објављени и његови радови писани у време боравка у Немачкој и Енглеској, као и његова библиографија, у издању сарајевске „Свјетлости”. Изложба приказује и збирку Митриновићевих текстова „Трећа сила” коју је са енглеског превела Гордана Митриновић Омчикус, а објавило Уметничко друштво „Градац”.

Димитрије Митриновић рођен је 21. октобра 1887. године, у селу Доњи Поплат, у близини Стоца у Херцеговини. „Још у раној младости долази до изражаја његова склоност ка свему конспиративном” а, како је у књизи „Догма и утопија” истакао Предраг Палавестра, Митриновић је још као ученик помагао сарајевским гимназијалцима при оснивању ђачких друштава. Године 1911. учествовао је у оснивању тајног ђачког удружења „Српско-хрватска напредна организација”, чији је председник био Иво Андрић, а један од првих чланова Гаврило Принцип. Митриновић је био и идеолог и лидер револуционарне организације „Млада Босна”, у којој је заступао идеје југословенства. После сарајевског атентата, Митриновић из Минхена одлази за Белгију, а одатле у избеглиштво у Лондон. Преминуо је 1953. године у Ричмонду.

Близак Адлеров сарадник

„Народи Европе морају се збратимити једни са другима, као целина Европе са словенским светом”, писао је 1914. године Митриновић, а фебруара 1950. године у Лондону одржао је предавање у организацији групе „New Europe”, чији је био један од оснивача, а у којем је рекао: „Говорим као Југословен и припадник српског народа… Оно што предлажем јесте да Балкан ни у ком случају не сме бити подељен или поцепан као што је сада случај са Југославијом и Грчком. Оно што предлажем јесте стварање источноевропске федерације којој би се прикључиле Турска и Финска…”

Док је био аутор и члан уређивачког одбора „Босанске виле” унапредио је њен рад до незапамћеног процвата. У тексту из 1908. године, посвећеном Марку Аурелију, исказује значајно идејно опредељење за приближавање филозофије животу и суштинско ослобођење појединца од „тока ствари”. Пишући о Аристотелу, говорио је да се његова етика живи, и да се етички критеријум налази над свим критеријумима. У својој ликовној, књижевној и музичкој критици, коју је писао и у време студија у Загребу, уметности је признавао самосталност и развој по особеним законима. Једно од Митриновићевих најзначајнијих дела су „Естетичке контемплације” (објављивано у наставцима у „Босанској вили”), као основ његовог утопијског програма. Иначе, то је први футуристички манифест код нас. Митриновић је на наше просторе пренео атмосферу авангарде, будући да је у Италији боравио од 1911. до 1913. године, у време када се широм Европе рађао футуристички револт. Колико је овај мислилац значајан и за европске оквире говоре и подаци да је сарађивао са Василијем Кандинским и уметницима покрета „Плави јахач” у време рађања апстрактног сликарства, а године 1926. постао је близак сарадник Алфреда Адлера, са којим је у Лондону основао енглеску секцију Међународног удружења за индивидуалну психологију. На своје савременике Митриновић је остављао снажан утисак, а био је окружен „оданим ученицима и женама, које су га обожавале”. Занимао се и за источњачку филозофију, и чак преводио кинеску поезију.

Изложба посвећена Митриновићу први пут у Београду приказује до сада непреведена Митриновићева предавања из области антропозофије, која су објављена у часопису „The New Atlantis”, а које је забележила његова дугогодишња сарадница Винифред Гордон Фрејзер.


Коментари2
fb5fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anja Weber
Dimitrije Mitrinović je veoma malo poznata ličnost u Srbijanskoj kulturi i njenim refleksijama.Školovan je u više univerzitetskih centara čirom Evrope izmedju dva svetska rata. U spisima Mitrinovića su sjedinjena dva racionalna pristupa a to je uticaj škole engleskog empirizma i slovenski duh,dakle pripadnost kulturi Britanije i Slovena.Mitrinović je dobar poznavalac antičkih kultura,izvornih rukopisa na sanskritu, Veda, Grčke filozofije, Evropske moderne i psihoanalize. Uz to intersuje se za religiju, okultne nauke, antropologiju, matematiku, lingvistiku, etc.etc. Kompleksna ličnost, genijalni um sposoban da sa malo reči iskaže suštinu. Jedan od retkih mislilaca, čije je delo u nas gotovo zapostavljeno ili slabo shvaćeno. Dimitrije Mitrinović je tvorac sistema filozofskog - ontološkog sistema utemeljenog na sinkretičkom proučavanju i usvajanju mnogih nauku te originalnoj intepretaciji. U nas je gotovo nepoznat i ova izložba U.B. je hvale vredna, bez obzira na njenu limitiranost u odnosu na domete misli Mitrinovića. Univerzitet u Bradfordu i fondacija Atlantis i dalje ostaju čuvari njegove njegove misli koja je aktuelna više nego ikad. Što je karakteristika ovdašnje kulturne tradicije da često stavlja u arhive i zaborav ono što je blistavo naslejde sa ovih prostora.
Bojana Stojanović Pantović
Nije tačno reći da je tekst D. Mitrinovića "Estetičke kontemplacije"(1913)prvi futuristički program srpske književnosti, pogotovo ako se zna da je autor blisko saradjivao sa V.Kandinskim koji se smatra osnivačem apstraktnog ekspresionizma.U "Estetičkim kontemplacijama" Mitrinović raspravlja o polazištima Kantove estetike, upućujući na etičke i voljne momente koji određuju pesničko "ja". Kada je reč o Mitrinovićevoj poeziji koja još nije u celini ni objavljena, ona otkriva bitne odlike nemačkog ekspresionizma, a formalno-grafički podseća na tekstove hrvatskog pesnika Antuna Branka Šimića. O njegovoj vezi s futurizmom može se govoriti samo posredno, s obzirom da je bio u kontaktu sa Marinetijem.Mnogo je važnija upućenost na psihoanalizu i Adlera, jer se i to motivski očitava u njegovoj poeziji, kao i u nekim diskurzivnim radovima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља