среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.08.2016. у 22:00 Гвозден Оташевић
56. ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА

Нису све ноге за „бугарчицу”

Такмичим се 16. пут у Гучи, још ниједаред нисам победио. Стално ми кажу да сам изгубио за длаку. Ако је стварно за длаку, онда ћу да се ошишам да бих победио, каже Синиша Станковић, капелник из Загужања код Сурдулице
Оркестар Божидара Николића Доње на Сабору трубача у Гучи (Фото: Г. Оташевић)

Гуча – Ко се у коло хвата у ноге се узда, али ни све ноге нису за „бугарчицу”. Један од најписменијих српских трубача данас Синиша Станковић (42), из Загужања код Сурдулице, воли да свира речено брзоного колце, али ни он није сигуран да би могао и да га одигра, макар му нека младица дала руку.

– То је врло брзо коло, у ритму једанаест осмина, и није препоручљиво за старије од 50 година – каже трубач за „Политику”.

Срели смо се у предвечерје 56. драгачевског сабора, упитали се за здравље као стари пријатељи и сели за сто у „Броћића авлију”. По годинама, додуше, за разлику од репортера, он још није ушао у црвено што се „бугарчице” тиче.

– Нисам, али сваког дана очекујем да постанем деда, први пут.

Синишин син Данијел (18) и невеста му Аница (18) очекују принову, а трубач има и кћи Жаклину, рођену на размеђу два века. Станковић је, као дечкић од 11 лета, из своје ромске махале, добротом познатог трубача Сафета Ибраимовића Срећка, послат у породицу Есме Реџепове и Стева Теодосијевског у Београд, ту је завршио средњу музичку школу, и животну, што је још прече, и још од 1992. почео да долази у Драгачево као капелник.

– Ово је 16. пут како се такмичим на Сабору трубача, још ниједаред нисам победио, али нада ме не напушта. Стално ми кажу да сам изгубио за длаку, па опет за длаку. Ако је стварно стало за длаку, онда ћу да се ошишам да бих победио – вајка се музичар из Загужања.

Па, да видимо шта ће починити у суботу, 13. августа (у 21 сат), кад почиње финално надметање 18 најбољих оркестара Србије, који су улазницу за светску трубачку сцену стекли у квалификацијама.

– Свираћемо „Синишин чочек” у ритму седам осмина, који сам ја компоновао, док смо из шешира као песму извукли „Јечи гора”.

Та арија јесте стара косовска тужбалица коју је, у своје време, отпевала и снимила Миланка Мара Карић, данас народни посланик у Скупштини Србије. Синиша вели да музика иде из еф-мола, а речи гласе: „Гора јечи сама пуста / казуј, горо, пустаро / где ти је славујев пој? / Поље, само пусто к̑о Косово / казуј, поље Косово / где ти је јунак твој? / Камен бео остао твој. / Казуј, поље Косово / где ти је спомен твој?”

Музичком разговору у Гучи накратко се придружио и мајстор трубе Дејан Лазаревић из оближње Пожеге, који је прошле недеље напунио 32 године, поздрављајући Синишу као да су пријатељи од давнина. Дејан је у вишој, мајсторској, групи, која ће се у петак (од 21 сат) борити за звање шампиона Гуче и награду од милион динара. Он је био дечак кад је Светозар Лазовић Гонго (1952–2001) из Јежевице, код Пожеге, освајао и жири и публику и читав Сабор трубача непоновљивом свирком песме „Пшеничице, ситно семе”.

– Данас је све брзо, брза храна, брз живот, сви хоће нешто брзо. Али и тишина је музика. Најтеже је свирати споро и тихо, и уз то непарне ритмове. Али публика нас вуче – прича Дејан Лазаревић за наш лист.

Синиша Станковић и Дејан Лазаревић прекјуче у Гучи
(Фото: Г. Оташевић)

На уласку у Гучу срели смо и други комби из Загужања. Возе га такође стари пријатељи Новковићи, петорица браће у једном оркестру. Владица, Мића, Тома, Ивица и Ненад рођени између 1968. и 1975. Само, нема њиховог баба Аце (1950–2013), који је после три деценије свирања на Сабору трубача отишао с овог света, довека чезнући да га прогласе за мајстора, а велико звање измицало му се јер му је недостајала само једна победа.

– До краја га је душа болела што овде није стигао до те треће – вели Владица Новковић, који је наследио очев оркестар, права и обавезе, и свираће овде у финалу, у суботу.

И Божидар Николић (61) из Грделице разуме добро о чему говори владичанска порука да чашу меда још нико није попио без горчине. А Николићи су појам саборашке борбе и поштења. На такмичењима у Гучи, гледано из наших дана, почели су с прадедом и стигли, ево, до праунука.

Дакле, Милан Николић Доња (1931–1984), сиромашак из Грделице, 13 пута је био капелник на Сабору трубача и мајсторско звање стигло му је 1991. године, кад је већ био гробљанска земља. Међутим, његов син Божидар (1955) већ 26 година доводи њихов оркестар на Сабор трубача и по томе Грделичанима нема равних у Србији.

Сада је, додуше, прва труба у породичном оркестру син Божидарев Милан Николић (36, а како би се звао него по деди?), друга труба је Богдан Николић (18, син Милана млађег), а трећа је деда Божидар. У финалу ће свирати песму „Кажи, Суто, кажи, душо”, и чочек, свој. Сигурно знате како се зове? „Доњин чочек”. За овим Николићима путује и прича, скоро легенда, која је најлепши сведок колико ти људи из махала по Србији воле трубу и Гучу.

– Овако је тачно било, и то 1977. На дан кад је у Сурдулици одржавано предтакмичење за Сабор трубача у Гучи, мој тата Божидар сахранио је своју мајку Надицу, моју драгу баку. Тог поподнева тата је с гробља дошао на предтакмичење, одсвирао са сузама и пласирао се у финале – рекао је јуче за „Политику” Милан Николић Доња млађи.

Ето, то је Гуча. Због тога се Сабор трубача воли, зато се овде долази. Зато је и Милорад Додик, председник Републике Српске, казао да му је част да буде домаћин 56. драгачевског сабора, и отвориће га данас, испред поднева, у средишту најчувенијег трубачког села на свету.

Коментари0
526a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља