субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Новог министра просвете чекају разочарани научници

Научна заједница тврди да није уважена ни један примедба због које је влада оборила конкурс: није промењено финансирање института, није усвојено да се истраживачима бодују сви резултати, посебно у националним дисциплинама, неће бити вредноване чак ни магистарске и докторске тезе
Аутор: Сандра Гуцијансреда, 10.08.2016. у 22:00
Да ли су научници поново оштећени? (Фото Томислав Јањић)

Младена Шарчевића, будућег министра просвете који је стручњак за основно и средње образовање, одмах по преузимању кабинета у Немањиној 24 чекају два „врућа кромпира” која стижу из области високог образовања и науке. Први је нови конкурс за научноистраживачке пројекте, око којег се претходних месеци тресла и просвета и наука и који је по многима био кључни разлог за смену ресорног министра Срђана Вербића. Подсетимо, после много полемике и оспоравања, пре свега на страницама нашег листа, конкурс који је расписало Вербићево министарство, влада је поништила на седници 6. маја и одредила рок од 90 дана да се израде нова документа. Сада се чека да влада формира нови национални савет за науку. Што се тиче новог нацрта конкурса, он је готов, али...

Др Александра Павићевић из Етнографског института Српске академије наука и уметности за „Политику” каже да је научна заједница веома разочарана нацртом новог конкурса, јер није уважена ниједна суштинска замерка због којих је претходни оборен.

– Није промењено финансирање института, није усвојено да се истраживачима бодују сви резултати, посебно у националним дисциплинама, опет су млади истраживачи у лошем положају, неће бити вредноване чак ни магистарске и докторске тезе. Појавио се и један нови став, по којем је омогућено запосленима на приватним факултетима да буду финансирани 12 месеци, а они са државних осам, што је још један корак у правцу приватизације науке – набраја др Павићевић.

Она објашњава да на пример, неће бити бодовани сви национални часописи, затим рад на националним лексикографским пројектима, као ни уредништва, што је озбиљан посао.

– Заједница института Србије није добила одговор на питање одакле 6.000 нових истраживача, ко су ти фантомски људи? Само је саопштено да у Србији нема више 12.000, већ 18.000 истраживача. А знамо да је на снази била и забрана запошљавања, на 66 института је примљено тек неколико нових људи. Забринути смо и зато што нисмо сигурни да ли ће јавна расправа о новом конкурсу уопште бити одржана – наводи ова научница.

И др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, сматра да ће због хитности, нови конкурс за научноистраживачке пројекте бити један од првих послова са којим ће морати да се носи нови министар.

– Ми ипак чекамо формирање националног савета за науку, он ће дати крајњи суд. Нови текст су писали исти људи, матични одбори у старом сазиву, а како је саопштено, унете су само незнатне измене, које нама нису познате. Ако су само козметичке промене, нису ни морали да раде ова три месеца, само су губили време – наглашава Јововић и подсећа да је научна заједница поднела 30.000 примедаба на претходни текст конкурса.

Др Александра Павићевић, међутим, објашњава да Национални савет даје само мишљење, а министар има коначну реч. Може да се деси да нови конкурс прође, упркос негативном мишљењу савета.

– Један од кључних захтева научне заједнице влади било је формирање посебног министарства за науку, што такође није уважено. Шарчевић долази из средњег образовања и приватног система, па се бојимо како ће се снаћи у тако гломазном систему какви су просвета и наука, који су крцати проблемима – каже др Павићевић.

Др Александра Павићевић: У нацрту новог конкурса се појавио нови став, по којем је омогућено запосленима на приватним факултетима да буду финансирани 12 месеци, а они са државних осам, што је још један корак у правцу приватизације науке

И просвета и наука ових дана ишчекују пре свега да виде какав ће бити његов избор нових сарадника. Како незванично сазнајемо, Шарчевић ће задржати поједине људе из Вербићевог кабинета, али све највише занима функција државног секретара.

– Иако Шарчевић није човек из науке, то не мора ништа да значи. Он има доста искуства и менаџер је, можда ће баш таква личност боље да разуме проблеме науке и више уради неко претходници. Сачекајмо још неколико дана, све ће зависити и од тога кога ће изабрати за државног секретара задуженог за науку – каже др Јововић.

Други проблем са којим ће Шарчевић морати да се ухвати у коштац због трке са временом јесу – вечити студенти, то јест сви они који су студије уписали пре школске 2006/2007. године, а који до сада нису положили све испите. Рок за завршавање студија, по закону, њима истиче 30. септембра 2016. године. Претходна екипа у Министарству просвете остала је чврсто при ставу да померања рока више неће бити, као ни измене закона у скупштини, док су студенти ипак обезбедили подршку појединих посланика, пре свега из редова Српске напредне странке.

Студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предали су недавно по други пут петицију којом траже продужење рока за завршетак студија за најмање још две године. Петиција, коју је потписало до сада 5.500 академаца, предата је премијеру, председници Народне скупштине и Одбору за високо образовање.

Национални савет за високо образовање, као и запослени на институтима и факултетима, од новог министра пре свега очекују човека који ће коначно да се избори за давно и више пута обећано повећање буџета за науку у износу од најмање 0,5 одсто и то на сваке четири године. Председник Националног просветног савета, проф. др Александар Липковски очекује да буџет коначно досегне 5,5 до шест одсто БДП, какав је просек у земљама западне Европе.

Просветни синдикати, с друге стране, као проблем број један у основном и средњем образовању, наводе решавање проблема технолошких вишкова. На листу задатака Младена Шарчевића, синдикати стављају и контролу рада директора школа и департизацију, смањење броја ученика у одељењу, нову мрежу школа, побољшање материјалног положаја наставника...


Коментари48
415e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saradnik
Ovako obrazovanje kakvo danas imamo mora da se menja. Pored problema sa novcem, u visokom obrazovanju imamo i organizacione probleme. Način na koji se novac preraspodeljuju je apsurdan. Ova zemlja daje podjednaka sredstva i teoretičaru i eksperimentalcu, i uspešnom i sterilnom naučnom istraživaču. Moji prelozi su ... Veća plata provefsorskom kadru i istraživačima, jer kvalitetan i dobro plaćen profesor je temelj dobrom obrazovnom sistemu. Bolja selekcija kadrova. Ne treba zapošljavati sve doktorande na projekat, već samo one koji ispunjavaju određene uslove, na primer, koji su prijavili doktorsku disertaciju i imaju određeni broj radova na nekoj referentnoj listi. ... U prethodnom periodu deo doktoranada nije napredovao ni u pogledu sticanja doktorske diplome, ni u pogledu objavljivanja radova. Konačno, na tržišnom principu se ne gradi kvalitetan obrazovni sistem. Tržišni sistem stvara ponižene i loše plaćene profesore, a ne entuzijaiste i posvećenike.
Naucnik
Sad kad se pojavio ceo tekst, ima smisla napisati komentar-licno misljenje o organizaciji nauke i konkursu. 1. Nebulozno je jedinstvenim kriterijumom oceniti vrednost naucnog rada u fizici i ekonomiji. Nigde u svetu ne postoji jedinstveni kriterijum. Ali drugovi iz SANU i ostali samoupravljaci - obozavaoci E.Kardelja se uporno trude da smisle nesto sto ne postoji u Americi i Japanu. 2. Nigde u svetu ne postoji jedinstveni kriterijum za ocenjivanje teorijskog i eksperimentalnog rada u fizici. Samo kod nas opet drugovi iz SANU koji su boravili u USA i Japanu (Teodorovic, Petrovic) se zalazu da se uvede normiranje na broj koautora na radu. Ali su glasali za predsednika Akademije koji na svojim najcitiranijim radovima ima po 9 koautora. Dzaba im sto su bili na zapadu, kad im je u srcu E.Kardelj i samoupravljanje- tj izmisljanje raznih kriterijuma. 3. Znaci akt o finansiranju je glup. Treba uvesti americka pravila pa ko nema 100 radova u karijeri , ne moze biti redovni profesor - akademik
Truli
Treba pitati nas zaposlene u njegovim školama kakav je on "stručnjak". I za šta je stručnjak. Za slaganje para u slamaricu ima dara! Tu se dokazao. Dokazao se i predusretljivošću prema bužama jer im školuje decu po "povlašćenim" cenama i po posebnom ubrzanom režimu!
profesorka
Stručnjak? Nadam se sa višedecenijskim iskustvom u takvim školama. Stručne radove nek ostavi Ministarstvu za neku fotelju.
Stiven Sigal
Blago svima nama i naučnom i nenaučnom kadru dok nam "Marijane" kolo vode u čoporu pa se pitaju a što im "njihov" 1 dinar uložen u školstvo,nauku,zdravstvo,kulturu..(sve zajedno "u paketu" za 1 dinar "na akciji") ekspresno u džep ne vrati bar 10 dinara? Verujem da se ti isti pitaju kako to da obesni i raskalašni naučnici plaćeni sa pola socijalne pomoći u nešto razvijenijoj članici EU mesečno ne "lansiraju" bar po jedan genijalni izum kakav će Srbiji donositi bar par miliona eur na sat?!
Leona
@Ivane, pa ja i ne vidim da sam igde rekla da se bavim naukom u Srbiji! I naravno da sam mislila na fakultete kada sam spomenula uszbenike kao kriterijume za napredovanje, to je jasno kao dan. Da li ih ima novih? Pa izgleda da ih ima - pogledajte izvestaje o izborima u zvanja (na fakultetima, naravno - tek da opet ne bude zabune). Mislim, ili ima novih i znacajnih udzbenika, ili su referati o izborima i zvanja fikcija... Izaberite sami!
Препоручујем 1
Ivan
@ Leona 3) da se u Srbiji ne bavite naukom, vidi se i po tome sto ste napisali da je jedan od uslova pisanje udzbenika... Takav uslov postoji samo na fakultetima. Koliko se on ispunjava, ne znam, ja odavno nisam video novi udzbenik na srpskom jeziku. Iako, smatram da je napisati dobar udzbenik velik i koristan posao. Koliko je meni poznato, poslednji udzbenik koristan studentima fizickog fakulteta napisao je pok. prof. Boza Milic, jos pre vise od 10 godina. I inace, kursevi koji se polazu na FF gotovo uopste nisu pokriveni domacom literaturom. Steta. Mada, fizika nikad nije imala nesto mnogo studenata. Studenti fizike u Hrvatskoj, na primer imaju dobar deo kurseva pokriven domacom literaturom. To mnogo govori koliko smo uopste spremni da doprinesemo nivou nasih univerziteta. U proslosti nije bilo tako. Takav nas osnos jedan je od razloga zasto nam i nauka propada, kao uostalom i celo drustvo.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља