петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Под оштрим погледом светитеља не изговарају се баналности

Поводом 1.100 година Св. Климента Охридског одржана је свечана академија на којој је, поред председника МАНУ, говорио и академик Владимир Костић, председник САНУ
Аутор: Жељко Шајнчетвртак, 11.08.2016. у 18:04
Црква светог Климента у Охриду, на месту где је била његова књижевна школа (Фото:: Петар Милошевић, Википедија, 3.0 )

Специјално за Политику
Охрид – Миленијумско зрачење Св. Климента заснива се на његовој борби да се богослужење врши и на сваком разумљивом језику, па и старословенском, а не само на тада привилегованим латинском, грчком и хебрејском. Његова водиља је била мисао његовог учитеља Константина Филозофа: „Ако нас све греје једно сунце, зашто се не би и богослужење вршило и на свим разумљивим језицима словенских народа.“ Папа Хадријан је саслушао ту молбу Св. Климента и одобрио је служење на старословенском језику.

Због последица поплава у Македонији свечана академија је одложена за један дан, а била је под покровитељством председника Македоније Ђорђа Иванова и Македонске академије наука и уметности где су говорили и представници академија наука и уметности суседних земаља. Овом приликом издвајамо речи председника МАНУ академика Такија Фитија и председника САНУ академика Владимира Костића, тачније оне поуке и поруке Св. Климента, значајне и данас.

„Св. Климент је на Плаушнику на Охриду изградио манастир Св. Пантелемон и развио Охридску књижевну школу највишег степена тога времена у рангу данашњег универзитета. У пронађеном његовом житију записано је да је то била његова жеља. Охрид у време Св. Климента постаје лука хришћанства. Много векова касније, тј. 1922. године, приликом једног сусрета Михајла Пупина и владике Николаја Велимировића у Београду на питање Пупина: ’По чему је најзначајнији Охрид?’, Велимировић је, познајући рад Св. Климента, одговорио: ’Охрид је центар хришћанства на Балкану’. Пупин је својој словенској браћи на Охриду уз фондације за школовање ђака поклонио 1923. једно од највећих црквених звона у Европи (2.300 кг), које се налази у порти Цркве Перилепте (израђене 1295), само стотинак метара од места вечитог почивалишта Св. Климента. Дели их Амфитеатар из трећег века пре н.е. Довољно далеко да се Пупинова звона предивно чују и на Плаушнику, и у целом Охриду. И Пупин и Климент су улагали много у просвећивање младих људи и цивилизације“, нагласио је академик Фити.

Грандиозна идеја Константина Филозофа, учитеља Св. Климента, изговорена пре више од једанаест векова, суштински је на савремен начин сублимирана у идеји за равноправност и сарадњу међу народима, језицима, за остваривање природних људских права и слобода, за мир и толеранцију. Ово постаје један од стубова опстанка модерне Европе и савремене светске цивилизације у целини. Допринос Св. Климента у остваривању ове идеје је неспоран. Питали смо академика Фитија зашто овог световног и духовног мисионара сматра нашим савремеником?

„Ова вековна порука коју наводите, за међусобну сарадњу, за мир, за толеранцију и узајамно поштовање мора остати дубоко урезана у колективној меморији свих народа, а посебно међу балканским народима. Македонска академија наука и уметности последњих неколико година улаже велике напоре да се интензивира и обогати сарадња са академијама наука и уметности суседних земаља. На недавном сусрету с председником САНУ академиком Костићем усагласили смо се да будућност сарадње САНУ и МАНУ треба да се заснива управо на принципима које је проповедао Св. Климент, укључујући принципе узајамног поштовања, као и да нема питања, укључујући она око којих се баш и не слажемо, о којима српски и македонски академици и научници не треба да разговарају. Наравно, користећи аргументе и чињенице, ослобођени идеолошких предрасуда. У овом смислу договорили смо реализацију заједничких научних пројеката испред европских фондова. Са задовољством могу да констатујем да се неке активности већ реализују и да је наша сарадња интензивирана. Исте кораке предузимамо и с другим академијама наука и уметности суседних земаља. Све ово, без сумње, представља оживљавања грандиозне идеје полагача основе словенске писмености и словенске цивилизације, која је суштински гледано цивилизација књиге и писмености“, рекао је академик Фити.

Међу бројним председницима и представницима академија суседних земаља на Охриду је био и председник САНУ академик Владимир Костић који је нагласио да је довољно да сваком случајном путнику – намернику кад баци поглед на обрисе Охрида постаје јасно зашто су ти примордијални учитељи и очеви, попут Светог Климента, изабрали овај град да из њега зраче поруке и поуке:

„Овом прославом славимо оне вредносне и културне домашаје који нас подсећају на сличности, а не на разлике, на преклапања уместо ригидних међа у нашој свести. Тачније, оне вредности које могу да превазиђу фатум балканске крчме и после свих историјских искустава понуде ако не Еденске вртове, а оно простор заједништва и културног прожимања, не потирући било чију посебност”, рекао је академик Владимир Костић, додајући:

„Ако збацимо копрене политичких интрига и будемо свесни одговорности да промишљено пратимо ове миленијумске континуитете културе и разума, спремни да пажљиво слушамо једни друге управо на темама неслагања и различитости, у САНУ ћете имати не само подршку већ и искреног сапутника. А морате ми веровати да се под оштрим погледом светитеља не изговарају баналности”.


Коментари1
321fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Словенски брат
Пупин је поклонио српској браћи звоно, није било "других" словена. У попису становништва из 1923. нема Македонаца.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља