субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.08.2016. у 22:00 Гвозден Оташевић
ПОЧЕО САБОР ТРУБАЧА

Свака српска кућа била је у Гучи

Србија и Република Српска наоко су раздвојене, али у нашим срцима и душама живимо један живот, имамо исте вредности и језик, једну веру и једну трубу славимо – рекао домаћин 56. сабора Милорад Додик, отварајући највећи народни скуп у држави
Весеље уз трубаче на отварању овогодишњег Драгачевског сабора (Фото: Г. Оташевић)

Гуча – Нема српске куће из које бар неко, макар једном, некад, није био на Драгачевском сабору трубача у Гучи. Дуговека приредба већ је постала народни обичај у нас и због тога је домаћин овогодишњег, 56. сабора, председник Републике Српске Милорад Додик, у поздравном слову, на отварању беседио:

– Посебна ми је част што сам домаћин великог Сабора трубача, који је познат у свету. Сабора који је ушао у сваку српску кућу, где год она била. Данас, са овог 56. окупљања трубача у Гучи шаљемо најбоље поруке и жеље свима да у весељу, било да су дошли или да нас на други начин прате, прихвате позитивну енергију која се одавде шаље деценијама, у настојању да се на најбољи начин представи оно што јесте вредност и што баштини српски народ у целини – казао је Додик.

Додао је да „дивни звук који се пролама долинама и улази у сваку кућу широм Србије и Републике Српске може да оплемени све нас у настојању да се више поштујемо и волимо, да више ценимо свој народ и државе којима припадамо, Србију и Републику Српску”.

– Оне су наоко раздвојене, али у нашим срцима и душама живимо један живот, имамо исте вредности и језик, једну веру и једну трубу славимо. Љубав коју исказујемо једни према другима не може да престане у разним приликама и неприликама, временима и невременима која задесе српски народ где се год он налазио. Он је остао уједињен у својој вери, у свему ономе што јесте наш национални интерес. Ми желимо да покажемо да смо народ мира и стабилности, ми желимо да наш развој буде усмерен ка томе да се одржи регионална и свака друга стабилност. Српски народ је народ просперитета, народ који не мрзи. Он је народ који је доносио слободе свим другим народима на просторима бивше Југославије. Подарио им је те слободе, републике, дао им је све што је могао да пружи, у нади да ће једнако да се односе према томе. Али, други су то погрешно разумели. Сада нам преостаје да радимо на нашем јачању и на националном јединству. Зато нико од нас нема право да не воли Србију, да не воли Републику Српску, да не воли цели српски народ.

Председник Републике Српске Милорад Додик наздравља на отварању 56. сабора у Гучи (Фото: Г. Оташевић)

У завршници домаћинске поруке Додик је истакао:

– Дужности домаћина прихватио сам се у лику председника Републике Српске одакле многи људи посећују ове саборске дане. И увек носе дивне успомене на дружења, уверени да ће следеће године опет доћи овде, што је и суштина постојања приредбе. Одавде не одлази ниједна порука мржње, која би некога довела у положај да се неугодно осећа. Ово припада нама, али и сви други без обзира на веру, боју и нацију, мањи и већи, овде јесу добродошли ако имају добре намере.

Пре него што је наздравио шљивовицом из буклије, Додик је саслушао добродошлицу Слободана Јоловића, председника Саборског одбора:

– Сабор је за пола столећа и пет година дочекао 20 милиона домаћих и страних гостију, из 80 држава са свих континената. Добродошли на Сабор трубача, највећи трубачки фестивал на свету, на коме је до сада свирало 10.000 трубача и такмичило се више од 1.000 оркестара. Ово је најпосећенија приредба у нашој земљи, где народ долази да би се веселио и провео лепо, а одлази са незаборавним успоменама.

Подизању заставе 56. сабора на јарбол и здравицама придружио се и један од најбољих српских трубача свих времена Бобан Марковић из Владичиног Хана. Марковић је већ две деценије почасни грађанин Гуче, први трубач у повести Сабора трубача који је добио све десетке стручног жирија, и човек без којег ова приредба, једноставно, не може да прође.

Пригодне речи гостима на отварању упутила је и Весна Стамболић, председник општине Лучани, подсећајући на нешто што су сви сабораши већ искусили: „Нигде труба не звучи тако добро као у Гучи.”

Око стотину трубача свих узраста, из разних оркестара и многих српских села, дочекало је Милорада Додика испред гучког начелства „Маршом на Дрину”, док је при подизању заставе лепом брдском варошицом одјекивала саборска химна „Са Овчара и Каблара”. Непун час доцније, на конференцији за новинаре, Слободан Јоловић је подсетио да у Гучу сваке године долази око 50.000 гостију из Републике Српске, и објавио да ће ова трубачка престоница света прогласити Милорада Додика својим почасним мештанином, што је председник Српске прихватио.

Тако се, ето, у облачном подневу ушло у 56. издање највећег народног скупа у Србији, а од тог тренутка до суботе у поноћ, кад се Сабор трубача завршава, све има свој ток и устаљена правила. Гости полако пристижу са свих страна, и 500 или 1.000 километара никоме није проблем. Нешто између тога, око 800, превалио је Боривоје Манојловић (52), инжењер из Љубљане, којег смо јуче уочи отварања затекли како под шатром „Ариље”, у порти гучке цркве, мерка хладну препеченицу. Човек воли да пева, пише песме и компонује музику, и то је више него довољно да се појави на Сабору трубача. То чини непрестано од 2006: требало је само да дође први пут, после све иде само од себе.

Засео је са Бојаном Ристићем Чарапом, капелником из Владичиног Хана, јер су на неки начин колеге. Манојловић нам прича да је рођен у Бијељини, али већ дуго живи у подножју Алпа, где ради као инжењер заштите на раду, и показује нам це-де са својим аријама, одакле сазнајемо да му је музичко име Боки. И са Ристићевог мобилног телефона преслушавамо Манојловићеву композицију (у етно-стилу) под називом „Хеј, Гуча”.

– Све ме вуче на ове просторе. Зато сам у поменутој нумери отпевао: „Хеј, Гуча, Гуча, Гуча, Србија је то. Гори небо, гори земља, труба даје моћ, не знаш кад је јутро, не знаш кад је ноћ. Ту се игра, пева, свира, потоцима тече пива, Драгачевом и сабором поноси се сва Србија”.

Тако, ето, Боривоје троши први овогодишњи саборски дан, и сигуран је да му неће бити досадно. Спрема се да вечерас, од 18 сати, прати дефиле свих оркестара који учествују на 56. сабору трубача, а у 21 сат кренуће ка великој позорници поред Бјелице, где ће почети прво такмичење мајстора трубе. Уместо 12, на сцену ће изаћи један мање, пошто је Елвис Ајдиновић из Сурдулице поручио да његова капела управо у то време свира ромску свадбу негде, па јавља управи Сабора трубача како „није смео да откаже”.

 

За мајсторе трубе по 100.000 динара за путне трошкове

Сви мајстори трубе добили су од домаћина по 100.000 динара на име трошкова доласка у Гучу, а победник првог мајсторског шампионата кући ће однети награду од милион динара. То је ново, тек установљено такмичење, а нова су и правила по којима ће се утврдити победник.

– Имена чланова оцењивачког жирија биће саопштена тек пет минута пре почетка надметања, и они ће гласати електронским путем после наступа сваког оркестра, као на такмичењу за „Песму Евровизије”. Поред тога, све учеснике оцењиваће и капелници 11 оркестара, па нека сами себи одреде судбину. По први пут, за неуспех у Гучи неће моћи да оптуже никог другог, осим себе саме – казао је Слободан Јоловић.

Коментари8
27947
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

duvacka Spartakijada
Jeste li obavestili ceo Svet da je ovo i prvenstvo Sveta u sviranju trube?! Hoce li doci barem po jedan trubac iz Rusije, Kine i Grcke???
slavica
Jeste vala pravi domaćin, rasipao pare, a nasu kuću (RS) raskućio i zaduzio!
Nomen Nescio
Ни ја нити ико мој није био у Гучи, али смо већ тридесет година редовни на Гитаријади у Зајечару, на шта сам изузетно поносан.
Obrad Lipovac
Evo, npr. ja nikad nisam bio u Guči, niko moj nikada nije bio u guči. Niko moj nikada i neće ići u Guču. Zašto? (1) Guča danas nije isto što i Guča kako je zamišljena kada je festival osnovan. Prisustvo estradnih pevačica ga je definitivno pokopalo. (2) Ja sam iz partizanske porodice a Guča je poslednjih 10 godina četnički sabor na kome nema mesta za obične Srbe već samo one deluxe, ravnogorske. (3) Nemam para i ne bih se osećao prijatno da gledam npr. Dodika kako ih rasipa.
V.St.
Ljudi vole Gucu, muziku, saborsku atmosferu, vracaju se tamo, e sad da je svaka srpska kuca, ili neko iz svake, bila i Guci, to mogu da izgovore samo politicari. Nikad nisam bila, niko od mojih prijatelja i rodjaka, to ne umanjuje vrednost Guce, ali statistika je daleko od ove izrecene gluposti.Ovde, u Sumadiji, harmonika i violina su zakon, cak je i trend dovodjenja trubaca na svadbu u padu. Ovde je truba nametnuta moda, a u ranija vremena se znalo, kad se zacuje truba, znaci da je poceo rat. Neka trubaci i ljubitelji te muzike uzivaju, ali previse je tu kica i vasara, ono izvorno se gubi u trci za zaradom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља