субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:02

Турска прети Западу окретањем од НАТО-а

Алијанса је ипак „увек прва опција”, поручује Анкара, која се приближава Русији и у ставу у вези са Сиријом
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 11.08.2016. у 22:00
Смена страже испред Ататурковог музеја у Анкари (Фото Ројтерс)

 

 

Турска, чија је армија друга најмоћнија у Северноатлантском савезу, могла би потражити и опције ван НАТО-а за сарадњу у војној индустрији, казали су у засебним изјавама Мевлут Чавушоглу, турски министар спољних послова, и Ибрахим Калин, портпарол председника Реџепа Тајипа Ердогана. Анкара је преко свог амбасадора у Русији, која за разлику од ње подржава сиријског председника Башара ел Асада, поручила и да верује како би вођство Сирије могло имати улогу у политичкој транзицији у тој земљи.

У тренутку када се спекулише о одбијању Турске од Запада, који Ердоган оптужује за изостанак подршке током покушаја пуча 15. јула, и о њеном приклањању Русији, ови ставови могу деловати као потврда претпоставке да се турске власти све више поравнавају на исту линију с Кремљом. Али, у маниру слања двосмислених сигнала ка оба глобална политичка пола, какве је Ердоган усавршио претходних година, и сада је свака од ових порука релативизована стављањем до знања такмацима за наклоност Турске да простора за трговину још има.

Тако је, преноси Ројтерс, Чавушоглу, говорећи о могућностима за војну сарадњу и ван НАТО-а, у истом даху казао и да је Северноатлантски савез „увек прва опција” за Турску. Турски шеф дипломатије најавио је и да је готово с проблемима у војној бази Инџирлик, где су смештене НАТО трупе, као и знатан део нуклеарног арсенала алијансе. Она је у време покушаја пуча била опкољена, наводно због сумње да се и у њој крију превратници из редова турске армије.

Намигивање на другу страну пало је на амбасадора у Русији Умита Јардима. Он је, известила је РИА, поручио да НАТО нема право да одређује Анкари с киме ће градити односе и да ће Турска развијати везе с Русијом шта год Запад о томе мислио.

Ни изјава да би Асад могао имати улогу у политичкој транзицији не одудара од гледишта САД и Вашингтон је, као и Анкара, дуго инсистирао на томе да се сиријски председник моментално повуче с власти. Након што су у Сирију ушле руске трупе, које су спречиле пораз Асада, Америка је устврдила да он може учествовати у преговорима, оставила је и могућност да задржи извесну позицију у раним фазама транзиције, с тим да мора одступити како би она била окончана ради дугорочног мира. Ништа друго, како су известиле светске агенције, сада не говори ни амбасадор Јардим. Он је, можда зато што се обраћао превасходно руским ушима, чак и изоставио оно што је ван Москве поновио турски званичник с вишег места у хијерархији: Чавушоглу је још једном казао да транзиција с Асадом на челу Сирије није могућа.

Јардим је, истина, казао да су се Русија и Турска договориле да подигну ниво својих контаката о Сирији, о чему је причао и Чавушоглу. Констатовао је и да две земље имају сличне погледе на потребу за примирјем, хуманитарном помоћи и политичким решењем у Сирији, премда се „можда не слажу” око тога како примирје спровести. За оне који никаквим примирјем не могу бити обухваћени, борце Исламске државе (ИД), Анкара се спрема и да продуби сарадњу с Америком: операцијама против калифата које изводи међународна коалиција коју предводи Вашингтон, између осталог и из Инџирлика, Турска ће се придружити својим ратним авионима, најавио је Чавушоглу. На операције против ИД Ердоганова власт позива и Русију, још од раније, казао је турски министар спољних послова указујући на то да је, пренео је Танјуг, та понуда „и даље на столу”.

Јесте и да Чавушоглу отворено наговештава одустајање од Европске уније када у интервјуу за државну агенцију Анадолија каже како „Европа, нажалост, чини тешке грешке” – циљајући на њене критике чистки, масовних хапшења с танким доказима и других кршења људских права у Турској након покушаја пуча – и да је његова земља 15 година напорно радила на томе да постане чланица ЕУ, али да сад „две од три особе (у Турској) сматрају да би тај процес требало прекинути”. Али, Ердоганова власт је и пре три године, када је била под притиском због сузбијања грађанских протеста, претила да ће се окренути ка евроазијским интеграцијама под окриљем Русије, па није то испунила. Криза у односима са Европом и САД било је и раније, на пример, због поделе Кипра или одбијања да дозволе америчким трупама да преко Турске упадну у Ирак 2003. године, али се све изглађивало. Тако се сада прешло и преко деветомесечног отвореног непријатељства према Русији, које је заменило пређашњу срдачност између Ердогана и Владимира Путина, такође илуструјући склоност турског вође ка експлозивним али краткотрајним испадима који не ремете општу политику у којој се одржавају канали и ка Западу и ка Истоку.

У том смислу Турска је најавила и да ће идуће недеље потписати споразум о нормализацији односа са Израелом, док ће данас у Анкару допутовати Мухамед Џавад Зариф, шеф дипломатије Ирана, земље која је врло оштро осудила покушај пуча. Турске власти су, преноси Ројтерс, поручиле и да ће тражити повратак двојице својих војних аташеа који су службовали у Грчкој, одакле су након 15. јула пребегли у Италију.

Економске бриге, које су умногоме диктирале ублажавање става Ердогана према Русији али га остављају и изложеног потреби да не раскида са Западом, и даље су велике. Турски председник се опет окомио на банке, тражећи да снизе провизије и претећи акцијама против оних које крену на погрешну страну. Он је, суочен са привредним проблемима, високе камате на кредите раније изједначавао с издајом и зато нападао чак и централну националну банку своје земље.


Коментари29
94d3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

u tuz khurmatu
zasto jedan kurdski komandant zali sto su pozvali i napravili saveznistvo sa siitskim milicijama?.. pretpostavljam nedisciplina..
j
fco proxi, sirijska opozicija, trazi primenu poglavlja VII .... UN..
lele
..s400 na 390 km od us baze i raketnog "stita" u rumuniji...
f
obama ce tesko bez un sc nesto pokusati ali nije iskljuceno da idu na savet bezbednosti ako produbljuju pritisak..
f
ako je stvarno bilo hlorina, provokacija dzihadista je potpuna,,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља