недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Министар без портфеља ни(је) почасни конзул Никарагве

Нови Вучићев кабинет имаће три члана без ресора, док их је у влади Мирка Марјановића било чак осам
Аутор: Никола Белићпетак, 12.08.2016. у 18:00

„Министар без портфеља може да буде утицајна особа од поверења, задужена за неки специјалан задатак, а може да буде и неко ко је то место добио као награду и има овлашћења колико и Нушићев почасни конзул Никарагве.” Oвако професор Фaкултета политичких наука Зоран Стојиљковић за „Политику” оцењује улогу министара без портфеља, којих ће у новој влади бити троје.

Чим се у понедељак сазнао персонални састав будуће владе, за Јадранку Јоксимовић се одмах знало да ће као и у претходном сазиву наставити да се бави евроинтеграцијама, али је било дилема шта ће бити у опису посла нових министара без портфеља – Славице Ђукић Дејановић и лидера ПУПС-а Милана Кркобабића.

Дачићева заменица у СПС-у касније је изјавила да ће се у наредним данима разговарати са премијером, али да мисли да ће суштина њеног рада бити превенција насиља и сузбијање социопатских појава.

Што се тиче Милана Кркобабића, сам Вучић је на крају првог дана скупштинске расправе, после читања експозеа када је представљао кандидате за будуће министре, рекао да ће се председник ПУПС-а бавити регионалним развојем и координацијом рада јавних предузећа и државних установа.

Први пут после обнове вишестраначја ово звање поверено је Кертесу у влади Николе Шаиновића, формираној 1993. На том положају су се деведесетих година налазили и Драгомир Томић, Милан Беко, Богољуб Карић, Маја Гојковић... а после 5. октобра Драган Ђилас, Бранко Ружић, Александар Вулин, Сулејман Угљанин...

О томе колико ће утицаја и реалног доприноса имати ово троје чланова нове владе можда је још рано оцењивати, али аналитичар Цвијетин Миливојевић верује да је место министра без портфеља на српској политичкој сцени данас обесмишљено.

„Једина предност је техничка, јер увођење тих функција не обавезује да се мења Закон о влади. Али ова места била су до сада пре свега врста подмиривања коалиционих партнера из мањих странака. Користила су и због људи из најјаче странке који нису постављани на чело ресорног министарства. Пример је Јадранка Јоксимовић из СНС-а, а слично је било и са Бранком Ружићем из СПС-а, који је такође био задужен за евроинтеграције”, оцењује директор агенције „Прагма“ за „Политику”.

Зоран Стојиљковић, међутим, верује да је Јадранки Јоксимовић поверен управо задатак који захтева више утицаја и аутономну позицију са које може да координира различитим областима из надлежности више министарстава.

На питање да ли је у Србији до сада било више случајева да министри без портфеља имају специјалне и важне задатке или то добију као награде, Стојиљковић одговара да је било и једног другог.

Да су се на овом положају налазиле и врло утицајне личности потврђује и случај првог министра без портфеља после поновног успостављања вишепартијског система – Михаља Кертеса. То звање човеку који у јавности слови за једног од најближих сарадника Слободана Милошевића поверено је 1993. у влади Николе Шаиновића. Исте године Кертес је именован и за директора Управе царина.

Већ 1994. владу је формирао Мирко Марјановић, а у њу је ушло чак осам министара без портфеља, међу којима и Драгомир – Драган Томић. У другој влади Мирка Марјановића формираној 1998. на ову функцију именовани су и бизнисмени Милан Беко и Богољуб Карић, као ванстраначке личности, али и данашња председница Скупштине Србије Маја Гојковић.

После 5. октобра 2000. звање министра без портфеља годинама није било актуелно, али је зато у влади Зорана Ђинђића чак седам потпредседника имало посебна задужења. Тако је Небојша Човић био на челу Координационог тела за југ Србије, односно Космет, Жарко Кораћ за здравство, културу и социјалну политику, а Момчило Перишић за одбрану и безбедност…

„Врх владе је тада подсећао на председништво ДОС-а у малом. Ти аранжмани могу да буду нарочито наглашени кад не постоји странка која је изразито доминантан партнер у коалицији”, наводи Стојиљковић.

Институција министра без портфеља вратила се у Немањину 11 тек 2007, са другим премијерским мандатом Војислава Коштунице. Драган Ђилас тада је постао министар без портфеља за Национални инвестициони план. У влади Мирка Цветковића од 2008. Сулејману Угљанину као министру без портфеља поверен је одрживи развој недовољно развијених подручја, а једно време је био и на челу Канцеларије основане у ту сврху. Лидер СДА Санџака дужност је задржао и у влади Ивице Дачића од 2012.

После реконструкције 2013. уведена су још два места за министре без портфеља – Александар Вулин био је задужен за Космет, а Бранко Ружић за европске интеграције. Коначно 2014, у првој влади Александра Вучића, ово звање и задужење поверено је Јадранки Јоксимовић, а Велимир Илић постао је министар без портфеља за ванредне ситуације.

Зоран Стојиљковић наводи да у развијеним парламентарним демократијама број министара без портфеља није велики, нарочито у случају да влада има више потпредседника.

„А у Србији се дешава да сваки партијски шеф нечега што је битно или омиљени министар постаје потпредседник, а када се томе додају и министри без портфеља, тај збир износи скоро пола владе”, наводи Стојиљковић.

За Цвијетина Миливојевића као још један од недостатака места министара без портфеља у Србији јесте и чињеница да она нису донеле велике уштеде, без обзира на то што није реч о стандардним министарствима.

„Дешавало се да ту буде укључен озбиљан број запослених. Од кабинета у пуном саставу, преко разних служби, па чак и до неких канцеларија и агенција. На први поглед то задужење министра без портфеља изгледа као утешна награда, али када се све сагледа није тако”, закључује Миливојевић.

 

Миливојевић: Очекивао сам Ненада Поповића у Немањиној 11

У новој влади Цвијетин Миливојевић је на месту министра без портфеља очекивао да види и Ненада Поповића, лидера Српске народне партије која је на изборима била на листи око СНС-а.

„Мислио да ће он на том месту као задужење добити сарадњу са Русијом. Било ми је логично да ако Вучић жели да направи владу међу чијим су циљевима евроинтеграције, да ће онда на један симболичан начин отворити министарство без портфеља и за сарадњу с Русијом. Али, он је то показао на други начин, тако што је Русима оставио такозваног њиховог министра енергетике”, закључује Миливојевић.


Коментари9
05258
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

римодаР
Знамо да је мандатар под великим притисцима домаћих и страних фактора који би да утичу на кадровска решења код формирања владе. Зашто се детаљи о томе крију од бирача? Добро би било да је јавност упозната ко врши такве притиске, са којим образложењем и за које кадрове се залаже. Требало би мандатара растерети од таквих притисака . Најједноставанији начин би био наметање законске обавезе мандатару да упозна јавност ко све и на који начин покушава да наметне кадровска решења која одступају од његових и тако га ометају да на најбољи начин испуни своја обећања бирачима.
mihajlo 62
kao u dobrom starom " Alan Fordu", fali nam samo "ministarstvo za istrazivanje ruda i gubljenje vremena".
Aleksandar Mihailovic
Jadranka ima ministarsku fotelju kao nagradu za jako uspešno zamlaćivanje naroda oko evro/ne/integracija, Krkobabić kao nagradu za zamlaćivanje penzionera i za sve prljave poslove koje je za račun vlasti uradio oko njihovog reketiranja, posebno jer je prestravio mnoge da će ostati bez penzija ukoliko ne glasaju za staru/novu vlast, dok Slavica Đukić Dejanović ima specijalni zadatak, da vrši neuropsihijatrijski nadzor i vlade i parlamenta, posebno onih koji ne izbivaju iz skupštinskog restorana sa 7 zvezdica. U svakom slučaju, ono što je vidljivo sa Plutona, ova vlada nema eksperte ni za šta osim za zaluđivanje EU koja je jasno stavila do znanja da najmanje do 2021 nema niko šanse da uđe u tu veštačku tvorevinu koja je ugrozila toranj u Pizi svojom iskrivljenošću. Umesto da se okrenemo sebi i razvijanju poljoprivredne i prerađivačke proizvodnje, svekolikog turizma i oživljavanju sela, mi i dalje gubimo vreme bajkama o EU koja se raspada i rijalitima primitivizma, pa čak i u parlamentu.
Milodrag
Svi ti bivsi ministri bez fotelja, posle su samo uznapredovali !
katica
Kako nije kad je cela Srbija "bliznakinja" Nikaragve!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља