Политика Online - Избегавање сваког конфликта
среда, 15.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:42
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Избегавање сваког конфликта

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 14.08.2016. у 08:05
Илустрација Срђан Печеничић

За разлику од људи који у конфликтним ситуацијама чине једну крајност тако што од других захтевају да им изнова и изнова задовољавају сваку жељу, постоје и они који спадају у другу крајност по томе што се у сваком конфликту повлаче и попуштају другој страни. Социјална околина оне прве доживљава као „незгодне” или „тешке”, а ове друге као „веома фине” и „врло љубазне” људе.

Људи који стално повлаче своје жеље пред жељама других имају низак квалитет живота.

Постоје два главна разлога због којих неко избегава сваки конфликт. Први је када неко верује да би га, у случају да се супротстави очекивањима и жељама других, ти други одбацили. Особа мисли: ако се супротставим другима, они ће ме одбацити и остаћу сасвим сам. И зато особа пригушује и потискује властите жеље како би угодила другима и била прихваћена.

Овакво понашање у конфликтима је у највећем броју примера научено у детињству код куће. Родитељи су дететове покушаје да одбије или изврда њихове захтеве „кажњавали” игнорисањем детета, претњом одбацивањем или су га етикетирали као лошу особу. За правилан развој је важно да родитељи дозвољавају сукобе својих и дететових жеља и да дететово одбијање неких њихових жеља не тумаче као негацију љубави, незахвалност или безобразлук. Иако дете треба да слуша родитеље у многим стварима, мора му бити дозвољено да у неким стварима одбије те жеље без последица.

Други главни разлог за избегавање сваког конфликта јесте то што особа која избегава сматра да би својим одбијањем „повредила” другога, због чега би други био тужан и нерасположен, а она би била крива за такво његово емотивно стање. У конфликтној ситуацији особа бира: или да задовољи своју жељу и осети кривицу за насталу туђу патњу, или да попусти другоме како не би осетила осећање кривице.

Овакав механизам је веома чест код одраслих који су у детињству били предмет „емоционалне уцене”: „Ако не учиниш то и то, мама ће бити веома тужна.” Када неко једном усвоји механизам, примењује га касније у животу и на све остале људе.

На почетку мало дете није свесно емотивних последица које има његово понашање на друге људе. Оно тек касније открива да други људи имају осећања и да реагују пријатношћу или непријатношћу на његове поступке и изјаве. Након тога оно почиње да развија саосећање, сажаљење и самилост према другима, али и да се осећа одговорним за осећања других. У следећој развојној фази дете више не гледа у осећања других, већ у то да ли је имало или није имало право да нешто уради. Оно тада почиње да осећа кривицу само ако није имало право на неки поступак због којег се други лоше осећају. Ако родитељи стално „емоционално уцењују” дете, оно научи да стално гледа у осећања других како не би било криво за конфликт.

 


Коментари29
4979e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja Radosevic
DA, emocionalno ucenjivanje je deo mog zivota od malena. Hipersenzitivna sam i izbegavam konflikte,a kada se nesto i desi uvek osecam krivicu i imam potrebu da se izvinjavam... i kada sam u pravu sve mislim da nisam trebala reci.. Dete sam razvedenih roditelja koji ne komuniciraju, mladi su se uzeli i sa mojih 6 godina razveli. A o prepucavanjima preko mene necu ni da pricam.. Uvek mi je zao dece razvedenih roditelja zbog toga. Ipak, treba to osvestiti i ne prenosoti taj model ponasanja na svoju decu. I oprostiti svojim roditeljima sto nisu znali bolje.
Јован С. Илић
Ето до чега може да доведе незнање родитеља у њиховој најважнијој улози-васпитавању своје деце када су искључиви у ставу-ти си старији, мораш млађем да попустиш, или обратно-ти си млађи па мораш да безпоговорно да уважаваш старијег брата или сестру. Дакле, родитељи су криви што једно од деце, оно које принуђавају"da stalno povlače svoje želje pred željama drugih imaju nizak kvalitet života" Интересантно је да такве грешке најчешће праве високо образовани родитељи . Необразовани допуштају својој деци "борбу" за опстанак у породици и тако их припреме за квалитетан самосталан живот.
Dušan Torbica
Kad bi svaki čovek naplaćivao onoliko koliko puta ga je neko bez razloga uvredio, ili bar pokušao da isprovocira, u svakodnevnom životu, moja malenkost bila bi bogatija od Bil Gejtsa. A kad bi hteo da vratim upućene uvrede na moj račun, bio bi najgori kriminalac na svetu. Lepo kažu ljudi koji rade za UNICEF: biraj reči, hejt spreči... promišljajte na ovakav ili sličan način, i budite mnogo objektivniji, pa će Vam što-šta biti jasnije i kristalno čistije!
Marija Zaric
I tako neodgovorni roditelji, manipulacijama i ucenama, stvaraju od dece otirace .
Petar Matic
Bilo je samo pitanje vremena kada ce ove "kolumne" po citanosti da presisaju kolumne dugogodisnjih Politiknih kolumnista. I to dozivesmo.
Zoran Perisic
Velika je razlika u broju poseta i broju komentara. Da bi izgledalo uverljivije malo vise kometarisite.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља