понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.08.2016. у 22:00 Бојан Билбија
ЕКСКЛУЗИВНО /РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СТЕФАН ЛЕВЕН, пре­мијер Швед­ске

Но­ва ЕУ ја­ча са Београдом

Тражимо праведну расподелу миграната у ЕУ. – Солидарност и одговорност приказани у управљању избегличком кризом показују да се Србија руководи европским вредностима које очекујемо од будућих чланица
Стефан Ле­вен (Фо­то Билдар­кив.се)

Подршка Шведске чланству Србије у Европској унији увек је била веома јака, као и сада, упркос томе што је ЕУ због „брегзита” на путу да промени облик, поручује у интервјуу за „Политику“ председник шведске владе Стефан Левен који сутра долази у посету Србији. Гост премијера Александра Вучића последње четири године је лидер шведских социјалдемократа које је из опозиције довео на власт 2014, са харизмом синдикалног лидера који је радну каријеру почео као варилац у фабрици. Премијер је свестан да исход референдума у ​​Великој Британији ствара нову ситуацију за ЕУ, али Шведска и Левен лично и даље верују у снагу Европске уније. То и јесте једна од главних порука са којом 59-годишњи љубитељ опере и бивши металски радник, а сада председник шведске владе, долази у своју прву посету Србији.

– Жао нам је због резултата референдума, али морамо поштовати вољу британског народа. Више него икада, сада је важно да 27 чланица ЕУ остану уједињене и наставе да раде заједно, носећи се са многобројним изазовима на нашем континенту у духу солидарности, јединства и поверења. Актуелни догађаји су позив за ново усредсређивање ка томе како ЕУ боље да испуни очекивања својих грађана. Треба да се придружимо напорима за пружање ефикасних решења за заједничке изазове, као што су миграција, економски раст и бољи послови, климатске промене и борба против тероризма. Морамо стати у одбрану наших заједничких вредности – истиче Стефан Левен, велики поштовалац и наследник легендарног Улофа Палмеа на месту председника владе и Социјалдемократске радничке партије.

Каква је улога и место Србије у тој новој ЕУ?

Уверени смо да кредибилан процес проширења ЕУ остаје најмоћнији инструмент за демократски, економски и миран развоја региона. Наставак опредељености земаља кандидата за чланство у ЕУ потврђује опште веровање међу чланицама ЕУ да смо заједно јачи. Шведска је увек снажно подржавала пут Србије и западног Балкана ка ЕУ и наставиће да подржава земље које јој приступају у реформским напорима.

Србија се недавно суочила са хрватском блокадом на путу ка ЕУ. Да ли такве акције можемо очекивати и у будућности?

Преговарачки оквир ЕУ–Србија и тековине ЕУ треба да се поштују, тако да Србија може изнети важан рад на реформама који проистиче из преговора о приступању. Отварање поглавља о владавини права представља ефикасан начин за решавање отворених билатералних питања и усмерено је на прилагођавање законодавства са стандардима ЕУ. Преговарачка поглавља која су отворена до сада доказ су напорног рада који је Србија уградила у овај процес. Надамо се да ће поглавље 31 о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици ускоро да буде отворено, што ће ставити још већи нагласак на прилагођавање Србије спољној и безбедносној политици ЕУ.

Шведска и Велика Британија увек су сарађивале веома добро у ЕУ, имале су сличан приступ многим питањима и изазовима са којима се Европска унија суочавала. Каква је шведска позиција сада, после „брегзита”?

Шведска је у потпуности посвећена ЕУ. Постоји снажна подршка јавности за ЕУ ​​у нашој земљи. Велика Британија је важан партнер и ми имамо сличне погледе на многа питања, као што су слободна трговина, добро функционисање унутрашњег тржишта, спољна и безбедносна политика, нарочито у односу на Русију и суседску политику. Желимо добру сарадњу Велике Британије и ЕУ у будућности, чак и након што напусте заједницу. Шведска очекује наставак сарадње са Великом Британијом на западном Балкану у промовисању владавине права, слободе говора и људских права. Важно је да Шведска одржава добре билатералне односе са Великом Британијом, узимајући у обзир значајне економске везе и скоро 100.000 Швеђана који тамо живе. Будући односи ЕУ и Велике Британије биће предмет преговора.

Утисак је да Шведска показује више евроентузијазма од неких других земаља ЕУ, у којима се показује замор од проширења?

Проширење ЕУ показало се као најбољи покретач мира, демократије и просперитета. Ратом исцрпљене земље и државе са слабим институцијама и болесним економијама, кроз перспективу уласка у Европску унију, могле би да се претворе у друштва у којима се поштују људска права, заснована на владавини права и добром економском управљању. Важно је нагласити да, упркос изазовима унутар ЕУ и у њеном суседству, постоји непрестана динамика у процесу проширења. Хрватска је ушла у ЕУ 2013, Србија и Црна Гора направиле су солидан напредак у преговорима о чланству, као и Албанија која је добила статус кандидата 2014. године. Све то показује да процес проширења функционише и даље, чак и у тешким временима. Ангажман ЕУ може да утиче на развој на терену, као што смо видели током политичке кризе у Македонији. У светлу многих изазова са којима се суочавамо, ангажман ЕУ на западном Балкану добија још виталнији значај.

Шведска је само у 2015. примила 150.000 миграната и данас их има чак пет пута више по глави становника од Немачке. Због тога је ваша влада усвојила измене прописа у вези са миграцијама и азилом, укључујући и низ привремених мера са циљем знатног смањења броја азиланата?

Ситуација са великим бројем азиланата постала је неодржива током последњих месеци 2015. године. Иако су Швеђани показали велику солидарност, локалне власти упозориле су да социјални механизми не могу да смире ситуацију. Да бисмо направили предах и одбранили шведски систем азила, влада је објавила низ мера, укључујући и привремени закон о ограничењу давања дозволе боравка у Шведској. Закон је недавно ступио на снагу и важиће три године. Наглашавам да је реч о привременом закону, који је у складу са шведским обавезама према међународним конвенцијама и законима ЕУ. Неопходно је очувати и даље разрадити добре стандарде у систему азила. Нема сумње да се Шведска залаже за право азила на међународном нивоу.

Али како ће се у одсуству пуне сагласности чланица мигрантска политика Европске уније развијати у будућности?

Шведска је једна од најактивнијих чланица за праведнију расподелу азиланата у ЕУ. Такав систем треба да буде ефикасан, одржив и да омогући доношење квалитетних одлука које штите право на азил. Предуслов је да све државе чланице имају функционалне и ефикасне системе азила. То захтева хумане пријемне објекте довољног капацитета, правну сигурност у процесу азила, једнаку заштиту и одређивање основних права у овој области. Шведска поздравља предлог Европске комисије за хармонизацију националних система за азил, али сматра да државама чланицама треба дозволити већу великодушност у односу на ЕУ као целину. Предлози ЕК морају бити пажљиво анализирани, јер је важан заједнички план за расељавање избеглица, са кључном улогом УНХЦР-а. У циљу проналажења глобалних и дугорочних решења за усмеравање великих избегличких и миграционих токова, ЕУ мора да допринесе побољшању глобалног управљања и сарадње.

И где је, по вама, Србија у свему томе?

Србија је успела, у тешкој ситуацији и поред недостатка капацитета и ресурса, да се носи са великим токовима избеглица које се крећу из једног дела ЕУ у други. Солидарност и одговорност приказани у управљању избегличком кризом показују да се Србија руководи европским вредностима које очекујемо од будућих чланица. Избегличка криза може да се реши само кроз заједничку одговорност и уважавање. Све што радимо мора да се заснива на поштовању људских права и основних слобода, посебно у области азила и принципа забране протеривања. Од суштинског је значаја за Србију, Шведску и ЕУ да радимо заједно. На краћи рок – да решимо хитне хуманитарне потребе, а на дужи – да повећамо капацитете за управљање миграцијама. Важно је да се у потпуности искористе постојећи оквири ЕУ за дијалог и сарадњу. Заједно, кроз процес придруживања и регионалне сарадње у области миграција, можемо ојачати техничке капацитете и политичку сарадњу.

Следеће 2017. године навршиће се тачно век од успостављања дипломатских односа између Србије и Шведске. Које могућности видите за даљи развој односа између наше две земље?

Шведска и Србија имају одличне билатералне односе. Око 120.000 људи српског порекла живи у Шведској. Они доприносе нашем друштву и кључна су предност у јачању односа између наших земаља, поготово у области бизниса и инвестиција. Видим велики потенцијал за повећање трговине и јачање економских односа. Данас имамо око 80 ​​шведских компанија које раде у Србији. Уз ближе везе са ЕУ и њеним тржиштем, можемо очекивати шире трговинско повезивање са Србијом. Срећан сам што је „Икеа” почела градњу продајног објекта у Београду и што имамо пораст броја шведских ИТ компанија у Србији. Као трећи највећи билатерални донатор, Шведска наставља дугорочну посвећеност подршци путу Србије ка чланству у ЕУ и политици проширења.

Коментари39
da345
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kurtoazna retorika ili naivnost?
"Švedska se uvek ponašala kao prijatelj, sa željom da pomogne." Neka želja da se jednoj zemlji u ekonomskoj tranziciji pomogne ne meri se praznim deklaracijama nego EVRIMA. Dok su Austrijanci, Norvežani i Nemci u Srbiju uložili više milijardi evra, Švedska je uložila 30-ak miliona. Istovremeno su samo u Estoniju uložili desetak milijardi. Za Švedsku je Srbija u principu neprijateljska zemlja, i oni Srbe klasifikuju kao neke mini-Ruse, a Ruse mrze organski. Anti-ruska propaganda u Švedskoj je neopevana. Takve gluposti se o Rusima govore u Švedskoj da je to na granici smeha od suza. Na našu žalost razni anti-srpski lobisti su uspešno poturili tu neku nepostojeću povezanost Srba sa Rusima, i to će se teško promeniti. Sve u svemu, ako je ovo samo neka kurtoazna retorika, to je u redu. Treba ugostiti sve lidere EU koji nam dolaze i ostaviti najbolji mogući utisak. Ali nadati se nekoj stvarnoj pomoći od Švedske bilo bi veoma nerealno i naivno.
Neša (Glodur)
@M.pov.citalac. Uz Švedsku tu je i Danska. Mnogo je primera za moje tvrdnje kroz noviju istoriju, a najnoviji je ukidanje keša.
M.pov.citalac
Nesa (Glodur)@, Dejan@. Iako je vama, izgleda, lako plasirati komentare u ovom listu to jos uvek ne znaci da su oni bazirani na istini, kad je u pitanju ova tema. Spektakularni sigurno jesu.
M.pov.citalac
Nesa (Glodur)@ Kako odabraste Svedsku ( koja je slicna ostalim skandinavskim zemljama ) za vase , gore pomenute, tvrdnje?
Neša (Glodur)
Švedska je američki dobro plaćeni instrument za uvođenje "novih civilizacijskih vrednosti" na tlu Evrope. Sve što je "moderno" za Evropu nametnuto je preko nje. Naslov "Nova EU jača sa Beogradom" je tačan. Evropi je, da bi produžila agoniju, potrebna sveža krv; telekomunikacije (Telekom i MTS), elektroprivreda (EPS), naftna industrija (NIS), prirodni resursi (reke, jezera, zemlja...) i jeftina radna snaga.
Dejan
A taj instrument su postali kada su ti isti ameri poslali torpedo na Ulova Palmea i skrhali im krila da se ubuduce nebi kurazili nego samo vikali ok ok i radili kako im se diktira, naravno u modernom obliku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља