четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:09
ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

Ледена тишина Метохије

Пре тринаест година, непознате особе пуцале су на групу српске деце која су се купала на реци Бистрици, а погинули су Панто Дакић и Иван Јововић
Аутор: Живојин Ракочевићсубота, 13.08.2016. у 20:50
Помен на сеоском гробљу у Гораждевцу (Фото Ж. Ракочевић)

Гораждевац – „Панто је имао тринаест година кад је убијен, а ево толико је времена прошло. Ми у истом грчу живимо, чекамо да се нешто догоди, а од тога нема ништа. Како време пролази мени бол не умањкава”, каже Милисав Дакић, отац убијеног дечака, после данашњег помена на сеоском гробљу у Гораждевцу.

– Време прође, људи забораве, тишина покрије, а бол се претвори личну ствар породице и блиских сродника. Понављају се празне реченице у које више нико не верује – потрошиле су се у говорима, парастосима, текстовима, апелима и пропалим обећањима. Тако се, у великој мери, трошио и обесмислио живот Срба у Гораждевцу после кише метака која је засула њихово педесеторо деце док су се купала на реци Бистрици.

Све се потпуно променило од тренутка кад су на том идиличном виру издахнули Панто Дакић и Иван Јововић, а био је мир и хиљаде страних војника чувале су ово село и ову децу код Пећи, на данашњи дан, пре тринаест година. Кад је аутор овог текста с новинарском екипом стигао, тај дан, у Гораждевац, по његовом безнадежно сиротињском центру шетали су крвави бели мантили. Они су спасавали тешко рањене Драгану Србљак, Ђорђа Угреновића, Марка Богићевића и Богдана Букумирића. Била је ледена тишина, једини жагор се могао чути на месту злочина где између мрких крвавих мрља, остављених патика, бицикла и одеће пролазе полицајци, нешто мере и постављају жуте ознаке, разговарају преко моторола, шкљоцају фото-апаратима...

То је све што су урадили, јер истрага до дана данашњег није одмакла даље од тог њиховог увиђаја на месту злочина. А онда је пала ноћ најцрња у историји овог села. Вести из пећке болнице, где су се лекари и особље смејали од среће у лице мајкама изгинуле деце, доносили су службеници Унмика. Д. Ш., једна од њих, јавила је да ће рањену децу побити, јер – на прострелне ране – Драгани и Ђорђу стављају гипс. Овај савршени злочин је, попут других сличних, пун бизарних детаља. Но, изгледа да је један гест заокружио лудило тог чина: на ледену тишину вечери пао је звук гочева и зурли из суседног села које је славило злочин. Понижење је било савршено.

„Они који су починило ово злодело и дан-данас живе на слободи. Они који би знали и умели да кажу ко је то урадио, не само да ћуте него и их, можда, и славе као хероје. Ми, као хришћани, знамо да онај који убија невине не може да буде херој и не може да буде слављен као херој”, рекао је архимандрит Сава Јањић, игуман Високих Дечана. Он је после парастоса, одржаног Цркви Успења пресвете Богородице, додао да код хришћана нема места очају и да ће небеска правда стићи убице, ако људски и земаљски судови закажу.

Забораву и тишини злочин су препустили локални српски званичници. Први пут после 13 година ниједан од политичких представника Срба с Косова и Метохије није присуствовао парастосу побијеној деци. Из Канцеларије за КиМ дошао је др Зоран Бојовић и рекао да „ако хоћемо да градимо заједничку будућност и добре међуетничке односе убице српске деце морају бити пронађене и кажњене”.

Пре тринаест година, на данашњи дан, на опело дечацима каснио је и тадашњи председник Владе Републике Србије Зоран Живковић, па су од митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је служио опело, тражили да сачека високог званичника. „Панта чека Бог, а ја не чекам политичаре”, одговорио је владика и почео опело.

Времена су се помешала и све се утопило у неку врсту фаталне непроменљивости, овде је готово сваки дан исти, нема развоја ни напретка, рањена деца с Бистрице препуштена су сама себи. Данас није било Драгане Србљак. Она је дипломирала психологију, за њу у овом гету није било места, пробала је све да добије посао, молила и писала, али узалуд. Све што су обећавали државни секретари и министри локалне структуре су изиграле и обесмислиле. „Више, готово, и не знам где је Драгана”, шапуће њена мајка Мирјана на локалном гробљу. Срећна је што јој дете живо и несрећна што није с њом и породицом.

Полагањем цвећа на споменик свим жртвама који се налази у центру места завршио се дан сећања и све поново тоне у тишину. На њу рачунају убице, очекују да окамењено гето село и његови житељи неће издржати етнички притисак, наметнуту непроменљивост, међусобне свађе и празна обећања.


Коментари14
c0563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Radenkovic
Neka je sramota one koji su na sve nacine odbijali da se Dragana zaposli i ostane da zivi u Gorazdevcu.
Svedok iz Gracanice
Uz duzno postovanje gospodine Zivkovicu ali na opelo u kuci Dakica ste zakasnili, ne svojom krivicom naravno. Povorka je vec krenula kada ste stigli i pridruzili ste joj se. Jeste bili na groblju Panti i Ivanu ali, ponovicu, na opelo u kuci Dakica niste. Niste bili u sobi kada je mitropolit rekao ovo sto Zivojin u tekstu pominje, ali su mnogi od nas to culi. Iskreno, nije mi jasno sto ste se osetili prozvanim, ali je tuzno da se kao tadasnji premijer, od svega sto ste mogli a niste uradili za te ljude, hvalite jednim bazenom. Da li ste se nekada zapitali gde su ranjena deca danas?
Zoran Živković
Bezočna laž. Naravno da nisam zakasnio na sahranu, prisustvovao sam opelu od početka iako je bilo velikih problema sa KFOR oko odobravanja mog dolaska. Tada sam obećao izgradnju bazena u selu, da deca ne bi ponovo rizikovala život kupanjem u reci. Bazen je završen jako brzo. Ne razumem potrebu da laž bude deo sećanja na tragediju u Goraždevcu. Zoran Živković
Miodrag iz Peći
Pre svega da pozdravim činjenicu da je ex premijer Srbije odgovorio na komentare nas čitalaca. Bazen je veliki i lep ali škola zvrji prazna jer su emisari iz K.Mitrovice pokupili svu decu srednjoškolskog uzrasta obećavajući im upis bez prijemnog i rang liste sa obaveznim stipendijama i đaćkim domovima. Takođe su neki imali višestruku korist, kao npr. Bogdan Bukumirić koji je od tadašnjeg ministra za KiM Čovića, dobio stan ususedstvu sa našim proslavljenim plivačem M. Čavićem. Pokušao je da ga otkupi i proda ali nije mogao jer su propisi takvi. Mi iz udruženja raseljenih lica "Stara Srbija" smo kod ambasade VB izdejstvovali kurs engleskog. Otac Bogdanov je pitao koliko kočta taj kurs i kada je čuo da je to nekih 3-4.000 Evra, rekao je: "Bolje vi meni dajte te pare - engleski mu u Goraždevcu i onako ne treba..."...
Препоручујем 1
Dete sa Bistrice
Gospodine Zivkovicu, trebalo je da vidite kakav ste bazen napravili. Bice dobro ako i tu ne bude neki incident, jer je gotov da pukne-rupa!
Препоручујем 10
Прикажи још одговора
Mirjana Arsic
Stefane, mucno je shvatiti da smo mi kao narod TOTALNO ravnodusni na stradanja sopstvenih ljudi!!! Srbi nemaju premca u citavom svetu u IGNORISANJU sopstvenih zrtava!!! SVI Srbi koji imaju kompjutere = internet, bi vec odavno mogli i MORALI DNEVNO da salju mailove nasim politicarima da GLASNO ZAHTEVAJU od UN-a i Brisela da se KONACNO PRIZNAJU srpske zrtve i da se PRONADJU i OPTUZJU albanski + hrvatski + bosnjacki ZLOCINCI!!! Takodje bi svi koji imaju internet MORALI dnevno da salju stranim AMBASADAMA u BGD, takve ZAHTEVE!!! ZASTO to ne cinite, ZASTO??????????????????
Vucinic Bojan
Postovana Mirjana, Nazalost, to smo mi. Naravno, nikako se ne moze reci da smo svi u Srbiji osobe koje ignorisu sve sta nam se desava ali generalno govoreci takvi smo. Nepimeni i sve vise nehumani postadosmo. Razumem da su nas sva stradanja, nemastina, izgubljena nada u bolje sutra kao i odliv najvednijih i najpametnijih (ostalo je u Srbiji samo ono malo pametnih koji ne mogu naci nacin da se bore protiv zlih I nepismenih sunarodnika) ali ne razumem nedostatak drustvene, moralne I istorijske svesti da kazemo DOSTA nama samima, komsijama, prijateljima, kolegama na poslu i na kraju politicarima. Sram nas bilo! Sta ostavimo pokolenjima? Tuzna si drzavo Srbijo!
Препоручујем 5
Никола
Тужно, нека им је лака земља!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља