понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
ЦЕНЕ ИНДЕКСА НА СТРАНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА

Студентски живот најскупљи у Јапану а најјефтинији у Бугарској

Приликом уписа углавном се не полажу пријемни испити. – У Великој Британији и Швајцарској не постоје стипендије, у Бугарској и Кини студентима није дозвољен рад уз студије. – Највеће интересовање за Америку
Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 14.08.2016. у 22:00

Хонорарни посао је већини студената који се одлуче за индекс страног универзитета јако битан, а некад и главни извор прихода, па није свеједно да ли ће им уз студије бити дозвољен рад, као и да ли ће током недеље моћи да раде 10 или 40 сати. У Бугарској и Кини српским студентима није дозвољен рад уз студије, док се у Италији радна дозвола за академце ван ЕУ јако тешко добија. У Грчкој је забрањен рад уз студије на приватним универзитетима. С друге стране, страним студентима у Шведској већина универзитета нуди помоћ при тражењу хонорарног посла, а током године се организује и велики број сајмова за запошљавање.

За смештај и трошкове живота у Аустралији је потребно најмање 1.550 аустралијских долара месечно, у Великој Британији 1.350 фунти, а у Холандији најмање 1.100 евра сваког месеца. Најскупљи је студентски живот у Јапану, а најјефтинији у Бугарској. У Немачкој нема школарине, већ се по семестру плаћа уписнина од 100 до 150 евра, док се у Чешкој студије на енглеском језику плаћају 5.000 евра.

У Аустрији и Немачкој без знања немачког језика можете да упишете студије, али само као ванредни студент. У Великој Британији и Швајцарској не постоје стипендије, а у Белгији на ову врсту помоћи могу да рачунају само мастер студенти. Пријемни испити углавном не постоје на страним универзитетима, изузетак су Бугарска, Италија, Јапан, Турска и Шпанија.

Ово су само неки од занимљивих детаља који се могу пронаћи у брошури о студирању у иностранству, коју је недавно објавио ОССИ – Организација српских студената у иностранству. Александар Јаковљевић, председник ОССИ, објашњава за наш лист да је ово први документ ове врсте код нас, редовно се ажурира, а тренутно је на списку 21 земља.

Он додаје да су академци некада морали да прођу трновит пут од Србије до неког страног универзитета, јер су, осим новца, морали да прикупљају и информације попут – да ли је потребна боравишна дозвола и која је процедура за њено добијање, да ли могу да се добију стипендије и које, да ли постоје пријемни испити, колика је школарина или колико износе трошкови живота и смештаја. Сада је све то дато на једном месту, уз сајтове, контакте и искуства колега који већ студирају или су студирали у иностранству...

– Покрили смо све кључне земље у којима има највише наших студената, али ћемо у наредном периоду додавати и оне за које не влада велико интересовање попут Словеније или Јужне Кореје. Млади који нас зову се и даље највише интересују за Америку, јер је процедура компликована и непозната, а Западна Европа је већ разрађен систем, лакши је приступ информацијама. Најновији хит је Кина – објашњава Јаковљевић.

„Политика” је изабрала да детаљније представи неколико земаља: Кину, као све популарнији академску дестинацију, Швајцарску, Русију и Америку, као и Аустрију у којој је највећа српска студентска дијаспора на свету (процене су да у Бечу студира око 6.000 наших студената).

КИНА:

Осим за студенте који желе да упишу студије на кинеском језику, посебан пријемни испит на универзитетима у Кини не постоји. С обзиром на то да је већина студијских програма намењена странцима на енглеском језику, познавање кинеског није услов за упис на факултет, изузев за оне који желе да студирају кинески језик или неки програм који постоји само на кинеском језику.

Српски студенти који бораве у Кини дуже од шест месеци треба да буду здравствено осигурани за овај период, а уколико студије трају дуже од годину дана, морају да обаве лекарски преглед у државној болници, месец дана пре доласка у Кину. Квалитет здравствене заштите је низак. У већим кинеским градовима могуће је наћи квалитетну здравствену заштиту, будући да су болнице боље опремљене и већи део особља говори енглески језик. Болнице у сеоским кинеским областима су у виду амбуланти.

Рад уз студије са непуним радним временом или стажирање су понекад дозвољени, а извор зараде може да буде и држање часова енглеског језика. Асистирање на факултету, такође, може бити добро плаћено, као и рад на различитим пројектима, којих има у великом броју.

Већина универзитета нуди веома добре домове, посебно за стране студенте, а дозвољено је и бирање цимера.

САД:

Стипендије за студирање у Сједињеним Америчким Државама могу се добити на основу успеха на факултету, затим финансијске ситуације и на основу спортског или уметничког достигнућа. Стипендије првенствено обезбеђујe факултет на којем студент планира своје студије, а не америчкаa владa, али постоје и приватне фондације.

Када је реч о основним студијама, стипендију најчешће добијају спортисти, док се стипендије за мастер и докторске студије добијају много лакше, с обзиром на то да се постдипломске студије у Америци заправо сматрају неком врстом запослења. Стипендије које покривају апсолутно све трошкове постоје претежно на најбољим „IVY League” универзитетима. Већина факултета практикује да максимално покрије школарину, док храна и смештај најчешће не улазе у ту суму.

Факултети инсистирају на потврди о познавању енглеског језика, а приликом уписа нема пријемних испита, већ се пише есеј.

Студенти се у Америци запошљавају углавном на својим факултетима, али због обавеза није дозвољено пуно радно време. У првој години студент може да ради у кампусу, а после тога и ван њега, али само у својој области студирања.

РУСИЈА:

Стипендију за студирање додељује Влада Руске Федерације, а заинтересовани могу да конкуришу посредство Руског дома у Београду. Обухвата бесплатно студирање, коришћење литературе и могућност смештаја у дому. За личне трошкове се месечно добија око 25 евра, што је симболично и може да покрије на пример трошкове интернета и мобилног телефона.

Пријемни испит не полажу страни студенти, осим за уметничке факултете. Школска година почиње 1. септембра, а на факултетима важи стари совјетски систем студирања и паралелно болоњски систем. Књиге се изнајмљују бесплатно, у универзитетској библиотеци. Смештај у студентским домовима је веома повољан, а месечно кошта, у зависности од града, од пет до 15 долара. Мензе постоје при факултетима, али је храна скупља него у продавницама.

Студенти се у Русији од 2014. године могу запослити, али само у организацијама које имају дозволу за запошљавање страних академаца. Међутим, ти послови су лоше плаћени, а систем студирања је строг, обавезно је присуство на факултету, па остаје мало времена за рад.

АУСТРИЈА:

Прeдуслoв зa упис нa билo кojи унивeрзитeт у Бeчу, oсим Koнзeрвaтoриjумa, jeсте дa прeтхoднo будeтe уписaни нa нeкoм oд фaкултeтa у Србиjи (сличном оном који се уписује). Упис студeнaтa сe, нa скoрo свим унивeрзитeтимa, oбaвљa двa путa гoдишњe, и тo у зимскoм и лeтњeм сeмeстру.

Пoсeбaн систем уписa имajу нпр. Meдицински и Вeтeринaрски факултeт, као и смeрoви попут психoлoгиjе, биoлoгиjе, фaрмaциjе, нoвинaрства и екoнoмиjе, зa кoje je нeoпхoднo пoнoвнo пoлaгaњe приjeмнoг испитa, aли oвoг путa у Бeчу.

У Аустрији студенти на основним студијама могу да раде до 10 сати недељно, на мастеру пола радног времена. Студент може да упише факултет и ако не зна немачки (као и на немачким универзитетима), али само као ванредни, уз обавезу да тамо заврши курс језика, након чега може да промени статус у редовни.

ШВАЈЦАРСКА:

Стипендирање српских студената није омогућено од стране швајцарских универзитета. Потребна је боравишна дозвола, односно виза, пре почетка студија. Процес добијања визе може да траје и до четири месеца. У понуди су студије на немачком, енглеском, француском и италијанском језику. Поједини универзитети траже пријемни испит, на другима је неопходно да се прво упишу студије у Србији.

Смештајни капацитети студентских домова су ограничени, па се саветује да се питање смештаја реши пре одласка у Швајцарску. Најчешће се изнајмљују станови које дели неколико студената.

Иако су школарине релативно ниске, месечни трошкови живота су високи због високих цена становања и хране. Највећи животни трошкови су у градовима попут Женеве и Цириха.


Коментари13
67783
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra Gucijan
Zahvaljujemo na svim konkretnim komentarima i podacima, uverena sam da će OSSI sve izmene uneti u ovu brošuru koja može da se nadje na njihovom sajtu. Čitajte nas i dalje.
Норвешка
У Норвешкој се полугодиште плаћа 75 еура, на државним универзитетима. Уз то се може тражити кредит око 650 еура мјесечно, а кад се испити положе око половине се отписује као стипендија. Може се и радити уз школовање. Имају нека правила око рада. Мислим да се може до 10.000 еура зарадити. Ако се пређе преко те своте онда се губи прави на стипендију, све остаје кредит.
Nedam puno ime!
Za 2 godine sam dobio oko 320 000.- NOK od toga posle zavrsenog glavnog ispita kredit je spao na cifru od 220 000.- NOK! Daj da vidim tu polovinu majke ti -.-
Препоручујем 0
Bata UK
Britanija, navedeni podaci nisu tacni: skolrina na drzavnim fakultetima je 8500 funti. Sobe u Londonu su u proseku 650 funti, u unutrasnjosti 400-500. Velike firme stependiraju u zavisnosti od svojih potreba
savara
Austrija jeste stipendirala ali Ne
Сале Земунац
@Nilola @dragan Код нас студирање почиње пријемним испитом за који мора да се издвоји од 2000 до 10 000 динара, затим уписом за који такође треба да се плати одређена сума. После тога долази на ред куповина књига чија цена није нимало занемарљива. Све у свему то би било и подношљиво да нам плате нису такве какве су. А сами студенти тешко могу да нешто допринесу додатним радом, јер Болоња практично не дозвољава додатни рад. Целодневни боравак на факултету баш не оставља времена за било шта друго осим учења. Остаје рад преко лета, али и то је дискутабилно, јер ако се ослоните на задруге може вам се десити да проведете цело лето чекајући да вас позову. А наћи посао код нас без везе и познанства је права уметност и кад нисте студент. Него има једна ствар, коју би новинари ''Политике'' могли да провере. У једној емисији о нашим студентима у Аустрији чуо сам чињеницу да још увек има стипендија аустријске владе за српске студенте на име ратних репарација из I св. рата. Да ли то још важи?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља