петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41

Органска храна скупа за домаће потрошаче

На српском тржишту остаје само један одсто производа узгајаних на органским плантажама у нашој земљи
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 15.08.2016. у 20:05
Највећи купци органских производа из Србије и даље су Немачка, САД, Холандија, Белгија, Аустрија и Пољска (Фото Пиксабеј)

Све ви­ше љу­ди у Ср­би­ји укљу­че­но је у про­из­вод­њу и про­да­ју ор­ган­ске хра­не. Пре шест го­ди­на, у тој бран­ши, би­ло је све­га 137 про­из­во­ђа­ча, а про­шле го­ди­не – две хи­ља­де, укљу­чу­ју­ћи и ко­о­пе­ран­те. 
Ипак, то не зна­чи да слич­но ин­те­ре­со­ва­ње вла­да и ме­ђу по­тро­ша­чи­ма јер све­га је­дан од­сто ове хра­не оста­не на до­ма­ћем тр­жи­шту, по­ка­зу­ју по­да­ци При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је. Прак­тич­но све што се уз­га­ја на ор­ган­ским план­та­жа­ма за­вр­ша­ва у из­во­зу, а нај­ве­ћи куп­ци и да­ље су Не­мач­ка, САД, Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја, Аустри­ја и Пољ­ска. Ме­ђу нај­тра­же­ни­јим про­из­во­ди­ма ко­ји се из­во­зе, у ка­те­го­ри­ји во­ћа, про­шле го­ди­не би­ле су смр­зну­те ма­ли­не и ку­пи­не и све­же ја­бу­ке, а од пре­ра­ђе­ви­на кон­цен­тра­ти од ја­бу­ка, су­ше­но во­ће и пи­реи од ви­ша­ња, ду­ња и ку­пи­на.
– Нај­ве­ћи део те хра­не се из­во­зи. Дуг је пут до то­га да ор­ган­ска хра­на по­ста­не јеф­ти­ни­ја и до­ступ­на до­ма­ћим куп­ци­ма. Ипак, охра­бру­је то да је по­ну­да све ве­ћа у су­пер­мар­ке­ти­ма – ка­же Вељ­ко Јо­ва­но­вић из Цен­тра за ор­ган­ску про­из­вод­њу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.
– Ор­ган­ска хра­на уз­га­ја се на око 15.000 хек­та­ра, то је ве­ли­ки раст у од­но­су на про­шлу го­ди­ну ка­да се про­сти­ра­ла на око де­вет хи­ља­да хек­та­ра. Од 2012. го­ди­не из­воз је у стал­ном по­ра­сту. Али ако има­те па­ра­дајз ко­ји ко­шта 70 ди­на­ра или ор­ган­ски за 250 ди­на­ра, ја­сно је шта је раз­лог ма­ње тра­жње – ка­же Јо­ва­но­вић. Ор­ган­ска хра­на је ску­пља јер се од про­из­во­ђа­ча зах­те­ва мно­го ве­ћи ма­ну­ел­ни рад, а ску­па је и сер­ти­фи­ка­ци­ја.
– За на­ше куп­це ор­ган­ска хра­на је и да­ље ску­па, а не по­сто­ји ни до­вољ­но раз­ви­је­на свест о пред­но­сти­ма тих про­из­во­да. Ку­пу­ју углав­ном за сво­ју де­цу. У све­ту су сти­гли до то­га да се, ка­да се го­во­ри о ула­га­њу у ову вр­сту про­из­вод­ње, то не ти­че са­мо ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, већ и ми­ни­стар­ства здра­вља. На­и­ме, под­сти­чу­ћи здра­ву ис­хра­ну, ма­ње гра­ђа­на ће би­ти бо­ле­сно – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник. 
На при­ме­ру про­из­вод­ње кра­ста­ва­ца, об­ја­шња­ва због че­га је за нас бо­ље и здра­ви­је по­вр­ће ко­је се не уз­га­ја кон­вен­ци­о­нал­ним ме­то­да­ма. Ста­бљи­ка кра­став­ца у то­ку ра­ста „уси­са” око шест и по ли­та­ра пе­сти­ци­да што, и без об­зи­ра на ка­рен­цу, ипак оста­је у пло­ду.

Тре­нут­но је ор­ган­ска хра­на (у за­ви­сно­сти од вр­сте про­из­во­да и про­дај­них ме­ста) за 50 до чак 400 од­сто ску­пља од кон­вен­ци­о­нал­но про­из­ве­де­них на­мир­ни­ца

– Охра­бру­је то што је код не­ких про­да­ва­ца, по не­зва­нич­ним про­це­на­ма, удео ор­ган­ских про­из­во­да у ка­те­го­ри­ји во­ћа и по­вр­ћа ско­чио на че­ти­ри до пет од­сто, што је је со­лид­но. И при­но­си код ор­ган­ских усе­ва са­да су го­то­во јед­на­ки као код кон­вен­ци­о­нал­них, што би у пер­спек­ти­ви мо­гло да сни­зи це­ну тих про­из­во­да – ис­ти­че Јо­ва­но­вић.
Ге­не­рал­на се­кре­тар­ка Удру­же­ња про­из­во­ђа­ча „Сер­биа ор­га­ни­ка” Ива­на Си­мић ис­ти­че да Ср­би­ја прак­тич­но це­ло­куп­ни из­воз за­сни­ва на све­жем и смр­зну­том во­ћу и њи­хо­вим пре­ра­ђе­ви­на­ма. Ка­ко ка­же, ор­ган­ског во­ћа прак­тич­но и не­ма на до­ма­ћем тр­жи­шту док се све­же по­вр­ће и на­мир­ни­це жи­во­тињ­ског по­ре­кла још не из­во­зе и њих по­тро­ша­чи има­ју при­ли­ке да ку­пу­ју. 
– Спе­ци­ја­ли­зо­ва­них про­дав­ни­ца не­ма, иако је би­ло по­ку­ша­ја, али не­ке од рад­њи у по­ну­ди има­ју ве­ћи део ор­ган­ске хра­не. И по­је­ди­не ве­ли­ке тр­го­ви­не са­да већ има­ју до­бар или со­ли­дан из­бор због то­га што, по­след­ње две го­ди­не, ипак ра­сте тра­жња за здра­вом хра­ном – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, до­да­ју­ћи да је оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност то што је тр­жи­ште пре­пла­вље­но уво­зним ор­ган­ским про­из­во­ди­ма чи­је су це­не при­лич­но ви­со­ке, чак ви­ше у од­но­су на исте те про­из­во­де у зе­мља­ма из ко­јих до­ла­зе.
 Сма­тра да ће ће це­ну ре­гу­ли­са­ти ве­ћа по­ну­да до­ма­ћих про­из­во­да. Тре­нут­но је ор­ган­ска хра­на (у за­ви­сно­сти од вр­сте про­из­во­да и про­дај­них ме­ста) за 50 до чак 400 од­сто ску­пља од кон­вен­ци­о­нал­но про­из­ве­де­них на­мир­ни­ца.
Ме­ђу др­жа­ва­ма ЕУ у ор­ган­ској про­из­вод­њи нај­ви­ше је од­ма­кла Аустри­ја, али је нај­ве­ћи стра­те­гиј­ски ис­ко­рак на­чи­ни­ла Дан­ска, ко­ја је не­дав­но на­ја­ви­ла да ће, у на­ред­них 25 го­ди­на, це­ло­куп­ну по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу пре­ве­сти у ор­ган­ску. Нем­ци су, с дру­ге стра­не, нај­ве­ћи по­тро­ша­чи. 
Европ­ска ста­ти­сти­ка по­ка­зу­ју и да су га­здин­ства с ор­ган­ском про­из­вод­њом у про­се­ку ве­ћа од оних где се про­из­во­ди на тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин. 
Уни­ја је пр­ву за­кон­ску ре­гу­ла­ти­ву о ор­ган­ској про­из­вод­њи до­не­ла још 1991. го­ди­не, а по­ја­ва бо­ле­сти лу­дих кра­ва, 2001. го­ди­не, би­ла је ве­ли­ка пре­крет­ни­ца и за­ма­јац за ин­тен­зив­ни­ји раст про­из­вод­ње ор­ган­ских на­мир­ни­ца.


Коментари11
040cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Ricinus
Органска храна - To je termin koji su izvesni krugovi u Srbiji slepo preuzeli od Zapada, prevashodno USA. Bukvalno sve cime se hranimo je organska hrana, izuzetak su sol, gvozdje, magnezijum i sl. Neko se sakriva iza tog pausalnog naziva koji ne govori ama bas nista, a moze lako da sakriva genetski manipulisanu hranu! Ni po' jada da se ta hrana oznacava sa BIO - to bi bilo mnogo postenije! Ovako je preuzet termin iz USA koji je ustvari Trojanski konj za kojekakve izuzetno perfidne mućke koncerna proizvodjaca industrijske hrane sa Zapada!
omnia mea mecum porto
Nema izvoza bez jake pozicije na domaćem tržištu. Zaboravite.
Borislav Mitrović
I kod proizvođača organske hrane ima podmetanja i prevara. Već koriste nedozvoljena sredstva,ali u manjim količinama. Čim se to pretvori u biznis,nema ništa od organske proizvodnje.Prava organska hrana mora biti mnogu skuplja.
Prvoslav
Organska hrana "izlazi iz mode" na zapadu jer su istrazivanja pokazala da nema nikakvih posebnih benefita od konzumiranja iste. Jednostavno to je bio trik lanaca supermarketa da namaknu pare od lakovernih. Istina ukus organske hrane je drugaciji i promovisan kao prirodni ali sta zna neko ko nikad nije nije bio npr kod babe na selu recimo pre 30-tak godina
Цицка
И ова друга храна би била органска да се води рачуна како и чиме се прска

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља