среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Дужијанца још једном обележена

У недељу у центру Суботице је одржана светковина коју Буњевци не прихватају као своју
Аутор: Александра Исаковуторак, 16.08.2016. у 16:55
Свечана академија одржана је у Градској кући (Фото А. Исаков)

Суботица – Поворка на челу са носиоцем барјака светлоплаве боје, са колоном младих обучених у буњевачку народну ношњу, прошла је у понедељак центром Суботице, а на тргу пред Градском кућом развила коло. Тако је Буњевачки национални савет обележио Дан Дужијанце, као један од четири национална празника.

Свечана академија одржана је у Градској кући, где је мр Сузана Остојић Кујунџић, председница Буњевачког националног савета, круну исплетену од жита предала Недељку Тењовићу, изасланику председника Републике Томислава Николића, венац од жита је дар др Мирославу Штаткићу, покрајинском секретару за културу, информисање и односе са верским заједницама, а хлеб умешен од зрна нове пшенице предат је градоначелнику Богдану Лабану.

„Дужијанца, наш национални празник, наш старовински празник са њива и салаша, претворен у црквену светковину пре стотину година, записан је у генима сваког Буњевца. Крув од новог жита симбол је још једне родне године нашег постојања на овим просторима које сеже 330 година уназад”, рекла је председница Буњевачког националног савета.

Изасланик председника Републике Недељко Тењовић пренео је поздраве Томислава Николића и пожелео Буњевцима да и даље чувају своје специфичности и дају пун допринос развоју Србије. Проф. др Мирослав Штаткић рекао је да ће покрајинска влада подржати очување и развој идентитета свих националних заједница које у њој живе. „Буњевци су не само истрајношћу, већ и великим доприносом развоју овог простора на свим пољима, као и никад поколебаном лојалношћу према својој држави Србији то и заслужили”, рекао је Штаткић.

Преузимајући хлеб као симбол успешне и окончане жетве, градоначелник Суботице је рекао је да су Буњевци пример како „један народ, пролазећи кроз тешка историјска искушења и суочавајући се са бројним оспоравањима која су, без икакве сумње, остављала и ожиљке, може – ако остане јединствен – да сачува свој језик, културу и обичаје, да очува своју аутохтоност“.

Дужијанца која је окупила Буњевце Суботице одала је почаст и Блашку Рајићу, свештенику Католичке цркве који је обичај дужијанце из породичних оквира пренео у цркву, а програм је завршен играњем великог „бандашициног кола“. Буњевачки национални савет је Дан Дужијанце од 2006. године уврстио у један од својих националних празника.

У недељу, у центру Суботице такође је одржана Дужијанца, међутим ту светковину Буњевци не прихватају као своју. Градску Дужијанцу организује Удружење буњевачких Хрвата, а пре њих то је чинио Хрватски културни центар „Буњевачко коло“. Током ове манифестације, која је прихваћена као градска, говори се о Дужијанци као обичају буњевачких Хрвата, што је за Буњевце неприхватљиво и одбијају да се сврстају као део хрватског народног корпуса. Због тога Буњевачки национални савет организује своју манифестацију Дужијанце. 


Коментари2
fd87c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

From South
Da, i onda prvom prilikom u HR Konzulat u Subotici po Pasos RH. Koji licmjeri, a takvih je jako mnogo medju tim Bunjevcima. Cak i u Subotici je na vlasti SNS, ili umiveni radikali, sta je pomalo nevjerojatno, jer u tom gradu Srbi nikada nisu cinili vise od 1/3 populacije, a izvinite, sve ostale nac. zajednice sigurno ne bi glasale za ex radikale svojom voljom. Rijec je o dakako politickim okolnostima koje su do toga dovele, a vise manje su svima jasne, kako po Hrvate u ovom slucaju u Subotici, tako i po Srbe negdje u nekom gradu u HR. Vojvodina nekada medju najrazvijenijim podrucjima SFRJ, danas zaostala s infrastrukturom na nivou 1961' g. A sama ravnica je u pitanju, jako zalosno, gotovo pa tragicno i nevjerojatno.
malo morgen
@From South. Sta se babi tilo to joj se i snilo. Uzgred, sto ste razbijali zajednicku drzavu? Nije vam valjalo onako i sad vam opet ne valja ovako.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља