петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15

Милошевићева црна кутија

Аутор: Батић Бачевићуторак, 16.08.2016. у 22:00

Једног од безбројних 5. октобара неки момци из Ливерпула су пустили једну од најпопуларнијих љубавних песама „Love me do”, a десетак година касније, на исти датум, полетео је Летећи циркус Монти Пајтона, ваљда једини енглески хумор који се на Балкану са лакоћом доживљавао као свој. Истог дана се у Београду догодио заокрет јединствен у свету јер се, изгледа, никада није десила таква замена улога – главни победници су се у међувремену покајали што су у томе учествовали или су нестали са политичке сцене, а поражене странке или лидери су постали ватрени заговорници победничке политике. Изгледа да су само неки обични поштени људи остали заковани за своја основна уверења. Политичке елите су одиграле турнир свако са сваким, у којем никада није било губитника, али остатак Србије је, изгледа, могао да игра меч само са сопственим поразима и заблудама.

Пет дана након формирања Владе Србије, два тиражна листа су на насловним странама објавили сијамске наслове – Вучић рибао Дачића због Милошевића. Ако је веровати медијима, није избио први спор унутар владајуће коалиције, јер су варнице севале и између најближих сарадника премијера, Александра Вулина и Зоране Михајловић, који су ушли у озбиљну свађу око тога ко је био испред или иза скупштине 5. октобра или ко је палио а ко гасио пожар тог историјског дана. Тако је покојни српски лидер, који је крајем прошлог века лако уједињавао и Вучића и Дачића, успео да отвори први фронт у влади која је, ваљда, направљена да би гарантовала стабилност на европском путу. Или је можда Милошевићев дух само прва показна вежба да Вучићева власт није безобална?

Јер заговорницима за подизање споменика Милошевићу није нимало сметало да направе коалицију историјског помирења са ДС-ом која је њиховог лидера с поносом изручила Хагу и која се касније снажно противила да се он сахрани на достојан начин. А онда су осам година касније схватили да он ипак заслужује велику рехабилитацију и споменик у Београду. Иако никада није осуђен. Као што ни Вучићу није нимало сметало када је Милошевић из Хага подржавао српске радикале, јер су оснивач СПС и његова супруга изгледа веровали да ће радикали најбоље бранити Милошевићево наслеђе.

Неки лоше плаћени политиколози су рекли да је за време Тадића Србија постала ваљда једино европско друштво без идеологија или, прецизније речено, једино друштво у којем су рекламе за прашак или бесплатне импулсе биле важније од Косова или Европе. Хоће ли неко данас поставити питање да ли смо сада једино друштво у којем у истој влади, странци или глави станује више идеологија, које се међусобно поништавају. У којем исти људи или иста странка сматрају да треба осудити оне који су запалили скупштину 5. октобра, а онда оштро напасти свакога ко би Србију да врати у прошлост. 


Коментари27
7f734
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Odličan fudbalskopolitikantski kroki srpske rijalitidemagoške scene u kojoj "sportskotranzicioni"akteri ne znaju ni šta,za koga i protiv koga igraju,a da li daju golove ili autogolove,grade ili ruše,proizvode ili rasprodaju,nije ni bitno,najvažnije je da se slikaju i da su odlični bajko pripovedači.Oko 5. oktobra se lome koplja,da li je to bila"revolucija"ili kontrarevolucija, "demokratija"ili anarhija,što za sve aktere nije ni bitno jer se više i ne zna ko ka kom i čijem golu puzi.Kada se pogleda na semafor rezultat je jasan,ali se ne zna ko je pobednik,da li reketirani penzioneri ili proizvođači agencija za alajbegisanje,graditelji ili raspikuće,uvoznici svega i svačega ili izvoznici predsednika i generala,a ne zna se ni ko je sa kim u paru ili su svi u singlu.Da bi sve bilo zanimljivije ulicama BG,ne i drugih gradova,ne zna se ko može da šeta,ponosni borci,mladi roditelji,sportisti,branioci domovine,ili samo "ponosni"svojom sramotom.Više ih je u skupštinskom restoranu nego rudniku.
Сенилност
. . .Smek. Па није баш тако – јер од деда Аврама . . .
Čiča
Mi smo srbi čudan narod, jer najgore o srbima misle sami srbi. Ima srba koji smatraju da je Srbija kriva što je bombardovana jer to je zbog prekomerne upotrebe sile, a bombardovanje je bilo adekvatna upotreba sile. Kad bi neko sutra u lov na zečeve krenuo sa tenkom našlo bi se među nama onih koji bi to prihvatili sa razumevanjem a ne kao slučaj za ludnicu. I tumačenje 5.oktobra je šarenoliko jedni smatraju da se desila revolucija, drugi da je to bila izdaja i u taj kontekst guraju narod. Narod je želeo revoluciju ali je izdan.Vođe DOS-a izdale su narod i Srbiju,socijalisti su prvo izdali Miloševića a posle u očuvanju fotelja izdale su i Srbiju. Tu je najveći apsurd da su oni protiv kojih je bio usmeren bunt učestvovali u skoro svakoj vlasti posle 5.oktobra.Bahatost socijalista je prouzrokovala 5.oktobar i pokazala svu njihovu ljigavost. Milošević je bio žrtvovan da bi se ostali spasli. Sad nakon čitanja presude Karadžiću pričaju o Miloševićevoj rehabolitaciji. Od čega rehabilitovan kad mu krivica nije dokazana? I opet su socojalisti tu da likuju. Drukčije bi bilo da su vođe DOS-a imale poštene namere i da su bile čiste. Imalo je mesta za sudske procese,bilo je i dela poput bogaćenja na narodnoj nevolji, zbog zloupotreba države od strane ministarskih firmi, zbog opšteg siromašenja naroda, ratnog profiterstva. ...Ali onaj ko bi to uradio morao je biti pošten. Nova vlast je izabrala lopovluk pa je Miloševića prodala svojim sponzorima a u lopovluku nadmašila socijaliste sa kojima se udružila. I na kraju ispada da se sve menja samo socijalisti ostaju.
Stari Znanac
Ето, то је проблем "Политике". Ово је неки поглед из друге "галаксије". А нама треба поглед бар са Марса, ако не можда са Месеца или, што да не, уз мало више напора, наш овоземаљски поглед на нашу стварност. Јасно је да новинар не може сваки дан, недељама, месецима, да пише баш из срца, из душе и производи оне праве текстове. Али писати рационално, јасно и тачно - могуће је. То би био повратак "Политици". Пробајте, могуће је.
Ana
Nakon sramotnog 5. oktobra bili smo svedoci žestokih obračuna DOS-ovaca sa članovia SPS-a i onima koji nisu bili u DOS-u. DOSmanlijama je bilo najvažnije da zasednu na sve moguće i nemoguće tronove. Gledali smo kako ljudi dobijaju otkaze, hapse se bez razloga, samo zato što su iz SPS-a ili nisu bili u nekoj od partija DOS-a. Bila je to odmazda jednog dela naroda protiv svojih sunarodnika neistomišljenika. Sada su svi na jednoj gomili i kao u Americi izgleda da niti ima pozicije niti ima opozicije. A Milošević je i dalje u dvorištu svoje kuće iako ne postoji nijedan razlog da ne počiva u Aleji velikana. Potrebno je osuditi sve koje pale i Skupštinu naravno, a ne samo ambasade, a zatim i predsednika Miloševića dostojno sahraniti, da ima dostojan grob. Pa i Tito ga ima, a naš čovek predsednik Srbin ga nema. Da se Srbija ne bi vratila u prošlost i da bi konačno postala država u kojoj svako ko umre se sahranjuje tamo gde i treba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља