четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Велико дело руске хероине

Дело и племенито име Дарје Коробкине, милосрдне сестре из Санкт Петербурга, по много чему равни су античком миту
Аутор: Димитрије Миленковићчетвртак, 18.08.2016. у 08:15
Фото (/www.spc.rs)

Склони смо забораву, заборављамо хероје, препуштамо матици времена и вредне уметнике. Затајено је много тога драгоценог, немаром, али и суровим животним околностима. Борхес је једним стихом давно забележио: „Одважни мрамор вређа свемоћ заборава.” Велики писац заиста је био у праву. Међутим, моћ заборава, показаће се, није и свемоћ из Борхесове песме. После више од сто година, овде код нас у Србији, јавља се једна благотворна искра духа да осветли велико, племенито име Дарје Коробкине, милосрдне сестре чије је хумано дело по много чему равно античком миту.

Овог августа у Бачевцима откривена је спомен-плоча младој милосрдној сестри из Санкт Петербурга, која је у Србију дошла на самом почетку Првог светског рата да помаже рањеницима у тешким биткама на Дрини. Дарја Коробкина заувек је остала на бојишту на Гучеву погођена непријатељском гранатом.

Свечаног 12. августа, када је откривена освештена спомен-плоча, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, како је објавила „Политика”, о митској хероини Дарји поред осталог је рекао: „још пре него што је Русија ушла у рат са Немачком, Дарја је дошла овде, лепа, млада, из добро ситуиране породице, из једне од најпознатијих престоница света, царског Санкт Петербурга, да спасава рањене са бојишта”. А српски министар Александар Вулин: „Зато ћемо Дарју памтити док је овог народа, јер је била ту кад више нико није био са Србима…”

Светао лик Дарје Коробкине заслужује сваку нашу пажњу и поштовање, не само због њеног милосрђа и одлуке да је из ваљевске болнице пребаце на фронт међу рањенике којима је била неопходна помоћ на местима где падају гранате.

Вратимо се 99 година до драгоценог записа непосредног сведока, песника Милосава Јелића: „Први пут је видесмо у стрељачком строју на Курјачици 31. августа 1914. г. Била је у чизмама, копорану и са шајкачом. У најстрашнијој ватри је превијала рањенике, не хотећи да се уклони. И гледајући очајнички напор да се задржи надмоћнији непријатељ, она је непрестано говорила војницима: ’Кад би само знали Руси за ове муке, пожурили би преко Карпата, али, ето, не знају…’”

Погинула је после непуних месец дана на Гучеву, на Еминовим Водама, пошто је и тамо пратила V пук II позива; погођена је 50 метара иза стрељачког строја гранатом прве хаубице, коју су Аустријанци испалили на Гучево. Сахрањена је уз остале војнике на Еминовим Водама.

Остао је овај запис Милосава Јелића, али и његова надахнута песма из збирке Србијански венац, објављена у Забавнику Српских новина са Крфа, у броју пет од 17. септембра 1917. године.

Подсетимо се прве строфе мале песме о руској милосрдној сестри Дарји:

„Бој се бије, срца горе жива,

Дршће искра у блиставу оку

На Гучеву црну и високу

Дрином изнад зазлателих њива;

Бол врхуни и бол се прелива

Тешком муком и тешким јауком,

А Дарја нас помилује руком,

Ране веже и теши и жали:

„Кад би знали Руси, кад би знали…”

Остала је, међутим, једна загонетка. Да ли је песник Јелић, непосредни сведок битке на Гучеву, погрешио? Његова песма је насловљена Дарја Александровна. А на спомен-плочи је име Дарја Коробкина. Било би драгоцено да се, трагом хероине митске снаге, крене до Санкт Петербурга и још по неким детаљем осветли њен племенити лик и окриље из ког је потекла.

Професор, књижевник


Коментари11
49745
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган59
Подвиг и жртва Дарје Александровне није непознат и о њој је писано у више наврата. У знак сећања на њу на Гучеву је постављена спомен плоча а слична (само скромнијег квалитета и у Бањи Ковиљачи). За њу се нашло места и у поставци "Меморијалне галерије Битке на Дрини 1914." а посвећен јој је и чланак у часопису Музеја Јадра у Лозници. О њеној погибији постоји запис у ратном дневнику генерала рашића "55 дана на Гучеву".У Лозници постоји и удружење које се бави чувањем успомене на њу и дело других добровољаца лекара и санитетског особља. Судбина Дарје Александровне је чврста карика која повезује Србију и Русију и наша два народа што треба непрестано неговати. Ипак, за љубитеље историје и у до сада публикованим радовима има доста материјала за проучавање. дакле пре него што почнемо да пишемо најпре приочитајмо шта све има већ објављено.
Draghan59
Командант Дринског Коњичког дивизиона II позива, у својој релацији под О. Бр. 194 од 10 септембра 1914. године о борбама 31. августа, 1. и 2. септембра 1914. године код аде Курјачице, поменуо је Дарју овим речима: „Као заступник Команданта одсека нарочито морам по дужности истаћи ретко пожртвовање, храброст и најсавесније вршење своје дужности према рањеницима за све време борбе и дању и ноћу, врло често у киши куршума непосредно иза I борбеног реда – добровољне милосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је сама лично превила преко 120 рањеника.
Mali Steva
Da se ne zaboravi! Tokom Velikog rata (I SV rat) u Srbiju dolaze dobrovoljci sa mnogih strana sveta. Medju najbrojnijim su dobrovoljci iz carske Rusije. Nisu to bili samo oficiri (u odbrani Beograda ucestvuju odredi ruske carske armije, poseban znacaj imala je ruska artiljerija, koja je uspela da znacajno umanji dejstvo austrisjih monitora i time sacuva i grad i polozaje srpske vojske). Uglavnom je rec o mladim ljudima, iz dobrostojecih porodica, koji su bez ikakve agitacije dosli da pomognu bratskom slovenskom, pravoslavnom narodu. Osim toga, kao pomoc srpskoj vojsci, dolazi mnogo medicinskog osoblja, koje je imalo veliki znacaj u borbi sa raznim zarazama koje su se Srbijom u to vreme sirile. Mnogi od ovih ljudi svoje zivote su dali za slobodu srpskog naroda. Ako se dobro secam, samo na Krfu je negujuci srpske vojnike i civile, umrlo vise od jedne stotine ovih ljudi.
Zaharije
Nije postojala ruska artiljerija već međunarodni artiljerijski odred u Beogradu za dejsta protiv A-U monitora sačinjen od Francuza, Britanaca i Rusa koje je predvodio britanski admiral Ernest Trubridž. Ovaj odred je učio srpsku vojsku kako da prave improvizovana torpeda. Trubridž je sa vojskom prešao Albaniju i posle rata ostao da živi u Srbiji.
Препоручујем 4
tod
Nije se to zaboravilo, mnogo je Srba otislo u Rusiji da se bore protiv "ukrajinskih fasista", nadam se da ce biti proglaseni kao heroji.
Препоручујем 6
саВа
Дајте више оваквих текстова који бодре душу и враћају наду у доброту - без да се има споствени интерес
Бањалучанка
Дивно је прочитати овакав текст. Хвала аутору и "Политици" што се труде да се не заборави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља