среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:45

Музеј праунуке маршала Д’Епереа

Мадам Сиголен на Руднику изложила годинама сакупљане предмете и документа о Србима у протекла два века
Аутор: Бошко Ломовићсреда, 17.08.2016. у 21:04
Сиголен Франше д’Епере у музеју (Фотографије Б. Ломовић и експонати музеја)
Живојин Мишић, Д’Епере и принц Александар у обиласку фронта

Рудник – Са Сиголен Франше д’Епере смо се сасвим случајно, протеклог викенда, нашли за истим столом у ресторану Туристичког центра „Момчило Чековић“ у Коштунићима под Равном гором.

– Кад сам у Србији, најчешће сам у селу Варнице на Руднику или у Брусници, у кући родитеља мога мужа Милана. Али долазимо и у Коштуниће, није далеко, а веома је чисто и атрактивно место за одмор и уживање – одговара Сиголен на наше питање откуда у Србији и под Равном гором.

Одмах смо се договорили да се за два дана поново сусретнемо у Варницама. Радовала се што ће о њеном подухвату писати и „Политика“.

Мадам Сиголен има презиме као и нама знани француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше д’Епере, заповедник савезничке војске на Солунском фронту и, потом, почасни војвода српске војске. А које би друго презиме носила његова праунука! Додала је још и Вујић, удавши се за Милана, рођеног у Француској, чији су се родитељи, пре више од четири деценије, тамо обрели „трбухом за крухом“. Сиголен је драгоцен камичак у мозаику дугог српско-француског пријатељства које она „после несрећних деведесетих“ покушава да обнови – не само удајом за Србина.

– У Варницама, селу под историјском Острвицом, има стара школа коју је давно напустио и последњи ученик. Преуредили смо је у Сликовити музеј старе Србије, тако смо га назвали, чији експонати упућују на период од Првог српског устанка до данас, дакле добра два столећа. Изложили смо више од хиљаду предмета: старе новине, фотографије и плакате, слике које представљају српски народ и обичаје. Ту су још старе поштанске маркице, прве илустроване новине и разгледнице. Мој муж се бави ретким занатом, препарирањем животиња (таксидермија), па је у музеју нашла место и колекција фауне у Србији – у најкраћем нам предочава шта је све сместила у свој музеј.

Годинама Сиголен трага по свету за старим разгледницама са мотивима српске народне ношње, успут је налазила и старе, пре свега француске, листове, фотографије, гравуре и друге предмете. По занимању је дизајнер визуелне комуникације, али и врстан познавалац етнологије, а добро јој је дошло и знање о старим техникама уметничког урамљивања, па документа у музеју добијају и додатну вредност. Доводиће она и Французе да све виде, али ће имати штошта да покаже и нашим посетиоцима што до сада нису знали.

Француско-српски брачни пар не таји амбицију да њихов музеј ускоро буде центар туристичке понуде за уживаоце природних, културних и историјских добара рудничког краја. Пре свега из Србије и Француске. Посебно из Француске (побринуће се за то), јер „Французе треба опоменути да је српски народ – народ хероја, народ са великом историјом“.

– Сам музеј представља омаж српском народу. Питорескне гравуре, на пример, подсетиће на традиционалне ношње, битке и владаре. Остаци града деспота Бранковића, „града тишине“, како је негде записано, на врху стрме Острвице (758 м) прави су изазов за планинаре. Ту су и локалитети из средњовековног периода Србије (археолошка ископавања се врше већ седмо лето), а смештај у старим колибама (вајатима) и домаћа храна су само део еколошког туризма. У Варницама ћете моћи да напишете разгледницу у свет слушајући старе плоче на старом грамофону на навијање – допуњујући једно друго, говоре нам, мешајући француски и српски, Сиголен и Милан.

Све је у Варницама спремно, чекају се само потребне дозволе за отварање Сликовитог музеја старе Србије. Праунука Франшеа Д’Епереа и њен изабраник верују да ће убрзо и те папире имати у рукама. Кажу, многи им у томе помажу.


Коментари3
01950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tenej
Treba se brinuti o proslosti da bi se buduce generacije upoznale o jednom davnom srpskom narodu koji je jednom davno ziveo na ovim prostorima i nestao.
Milorad Simić
Svaka čast Madam Sigolen, Bio sam mnogo puta u Vašoj lepoj zemlji i uvek rado ponovo odem jer se u Francuskoj osećam lepo, čak malo lepše nego u svojoj Srbiji iz poštovanja prema zemlji koju sam od malena zavoleo zahvaljujući svom dedi Milošu Simiću, solunskom borcu, koji je bio na oporavku u Marseju. Kasnije sam se i sam upoznavao sa istorijom Francuske i Francuzima i uvek smo se rastajali kao prijatelji, sa željom da se ponovo sretnemo! Više puta bio sam i na Francuskom vojnom groblju u Beogradu, gde počiva trista sedamdeset pet francuskih junaka palih za slobodu Srbije i čast Francuske, koji me uvek ponovo sete na to herojsko doba. Želim Vam uspeh u Vašem poduhvatu u Srbiji i želja mi je da vam donesem bar neki eksponat da dodate kad prvi put dođem da Vas posetim. Molim Vas prenesite moje pozdrave i Vašem cenjenom suprugu i svima iz Francuske koji dođu da Vas posete i da budu naši dragi gosti, uvek dobrodošli u Srbiju. VIV LA FRANCE!
Катарина Крстић
Чудесно! Хвала вам свима :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља