Постапокалиптична пустоловина „Колумне” прва је видео-игра из Србије која је успешно прикупила новац на глобалној платформи „Кикстартер”. Прошле седмице на рачун ове кампање легло је 41.807 евра.

Јован Весић, Јелена Милетић и Бојан Бранков из студија „Moonburnt” претходне три године су у слободно време радили на игри која гејмере води у свет после еколошке катастрофе. Новац су тражили да би у наредном периоду могли да јој посвете пуно радно време, а људима из целог света очигледно се свидело оно што су видели у демо верзији.

„Трудили смо се да страница кампање што боље приближи потенцијалним играчима оно што мислимо да нашу игру чини занимљивом, а то су упечатљива графика, концепт ретрокаузалности и свет богат историјом и локацијама које ће имати прилику да истраже”, истакао је за „Политику” Јован Весић, задужен за писање приче и загонетки.

Аутори српске игре о корупцији и интригама, под оригиналним називом „Columnae: A past under construction”, инспирацију су нашли у реалности. У свету разореном еколошком катастрофом држава је расписала тендер за пројекат којим би се решио проблем загађености. Победио је предлог за изградњу џиновске структуре која би на врху држала Деус, рајску насеобину доступну свима. Међутим, иако је пројекат финансиран јавним средствима, након низа контроверзних ситуација испоставило се да ће само најбогатији имати приступ овом граду у облацима, док је обичан свет остављен да се сналази. Главни лик из игре има пред собом различите одлуке, од личних моралних до политичких. Захваљујући нелинеарној причи, играчи ће више пута моћи да играју и да прича сваки пут буде другачија.

„Колумне” су другачија врста забаве од тренутно најпопуларнијих наслова. Захтевају стрпљење у решавању загонетки и вољу за читањем веће количине текста него што је то уобичајено у неким другим типовима игара. Ипак, иако игра није акциона и фокус није експлицитна симулација насиља, то не значи да се не бави овим питањем.

– Напротив, насиље разних врста јесте међу главним темама којима се бавимо, било да је оно изазвано класном борбом, традицијом, личним интересима, културолошким разликама или нечим другим – навео је Весић, иначе дипломирани филозоф.

Студио је сакупио скоро 2.000 евра више од тражених 40.000. Игру је подржало више од 1.000 корисника од којих је четворо уложило по 2.000 евра за пројекат који би требало да буде завршен до краја 2018. године. Аутори сматрају да је више фактора потребно за успех на „Кикстартеру”. Између осталог да људи поверују да је пројекат добар и да неће бити преварени.

– Волели бисмо да можемо да кажемо како су кључни били наша велика посвећеност пројекту и квалитет игре, али иако су ове две ствари свакако неопходне, постоје многи фактори који су утицали да кампања успе. Велику улогу играју и срећа, медијска покривеност, као и број релевантних и утицајних индивидуа које неку кампању помену у правом тренутку, правој публици и на прави начин. У неким од ових аспеката прошли смо боље, а у некима и не толико добро, тако да и даље не бисмо давали себи право да делимо савете другима како водити кампању – закључио је Јован Весић.

Успешно 75 пројеката из Србије

„Кикстартер” није једина, али је највећа и најпопуларнија платформа за тзв. краудфандинг – прикупљање новца путем интернета за независне пројекте. Све више је користе и аутори из Србије, од уметника до програмера.

Шира јавност је за „Кикстартер” чула када је група ентузијаста скупљала новац за обнову београдског биоскопа „Звезда”. Та кампања није успела, али неке друге јесу. Према подацима из претраге на овом сајту, од пројеката из Србије највише је прикупио центар „Стартит” – више од 100.000 долара за подршку развоју информатичке индустрије. На другом месту је игра „Колумне”, а на трећем паметна наруквица београдске компаније „Микроелектроника” (20.000 долара).

Од укупно 75 успешних пројеката који имају везе са нашом земљом више од 10.000 евра скупило је осам. Међу њима је и један о којем су амерички медији прошле године писали као о првом случају да је суд казнио компаније које су преко интернета скупиле новац а нису испуниле обећања према донаторима (сходно уложеном добија се сам производ или неке привилегије). Реч је о шпилу карата иза којег стоје амерички предузетник и српски уметник, извесни Милан Ц, који је наводно такође преварен. Пре четири године скупљено је више од 25.000 долара, а пресуда о обештећењу донета је прошлог септембра.