недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

„Укулеле џем” – прича о сазревању

Аутор: Јована Радовановићсреда, 17.08.2016. у 22:52
Ален Мешковић (Фото: Дарко Калезић)

Ален Мешковић, дански књижевник босанског порекла, одржао је књижевно вече у арт галерији „Полет”. У Београд је дошао као августовски гост „Крокодилове” књижевне резиденције, а нашој публици представио је свој роман првенац „Укулеле џем”.

Ова прича о сазревању донела је Мешковићу поређења са Селинџером, а брзо је преведена на бројне европске језике. Српски превод прошле године објавила је издавачка кућа „Бука”.

– Књига вас од прве стране увуче у себе и вози до краја. Мало вас насмеје, мало растужи, а на моменте вас остави замишљене – рекао је Игор Бевц, главни уредник ове куће.

Он и писац Владимир Арсенијевић разговарали су са Мешковићем о његовој животној авантури која му је била надахнуће за роман.

Радња се одвија почетком деведесетих када Емир звани Мики долази са родитељима у избеглички камп на хрватском Јадрану. Његов старији брат и узор, чије је плоче и касете преслушавао у Босни, одведен је у непознато. Док мајка тоне у депресију, а огорчени отац опсесивно слуша вести, он упознаје нове пријатеље са којима упловљава у свет метал и панк музике и машта о далекој Шведској. Његово одрастање обележено је националистичким хаосом, али и у несрећи избеглиштва дешавају се „обичне” ствари као што су љубав и пријатељство.

Мешковић је почео да пише поезију за време рата и у њој је, као каже, нашао тачку ослонца док су се око њега ломили светови. Од 1994. године живео је у као избеглица Хрватској после чега га пут одводи у Данску. Годинама се није бавио писањем, док није угледао конкурс за ауторе који нису етнички Данци, али стварају на том језику. Тада је објавио збирку поезије „Први повратак”, а недуго после тога и дебитантски роман.

– Трудио сам се да пишући останем лојалан својим искуствима из тог периода. То се чинило као два паралелна света. Европски туристи излежавали су се под прозорима нашег хотела пуног избеглица, док је по граду одзвањао звук „Чавоглавих”. Са једне стране били смо повезани са спољним светом, а са друге су биле трауме рата које смо донели са собом. Ми млади размишљали смо како да дођемо до пара „старки”, док су наши родитељи били немоћни да се одвоје од ратног лудила – казао је Мешковић.

„Шатор за једну особу”, други роман овог аутора и наставак „Укулеле џема”, изашао је недавно у Данској.


Коментари1
eb771
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demetrio Braulio Plexo
Одвојили су се од нас и јавно нас мрзе, зашто их вучемо за рукав и форсирамо мултикулти (самопонижење/ аутошовинизам) у Београду? Београд није више главни град Југославије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља