Сједињене Америчке Државе су почеле да пребацују своје нуклеарно оружје из турске војне базе Инџирлик на локацију у Румунији, пренео је јуче портал „Еурактив” позивајући се на незваничне изворе.
Уколико се та информација покаже истинитом, то не би само указало на све веће захлађење односа Вашингтона и Анкаре након неуспешног пуча у Турској 15. јула. Размештање нуклеарних бомби у источној Европи мора да ће разбеснети и Русију још више него када су у мају ове године управо у Румунији активирана постројења у војној бази Девеселу којима је та земља укључена у амерички штит од балистичких пројектила.
За тај штит Кремљ је уверен да му истинска намена није одбрана од евентуалног нуклеарног напада из „отпадничких земаља” у какве је тада сврставан Иран, него да држи на нишану Русију. Девеселу је, изгледа, и место на које је можда већ почео пренос бомби из Инџирлика. Од Србије та база није даље од око две стотине километара.
Откако је пре две године избила криза у Украјини, што је још једном покварило њене односе са Западом, и Москва и НАТО гомилају трупе и оружје на истоку Старог континента. Ништа од тога, ипак, не може се поредити са стационирањем нуклеарних бомби на територији државе која је релативно близу руским границама, некада је и била у Варшавском пакту и избија на Црно море, које је од стратешког значаја за Русију. На том мору је и Крим, чија је анексија, односно, из супротног угла гледања, припајање Русији било повод за украјинску кризу.
Зато је мало вероватно да би Кремљ нехајно реаговао на транспорт нуклеарних бомби у Румунију, премда НАТО већ држи такво оружје у Европи. Верује се, с тим што то никада није званично потврђено, да се оно налази и у Белгији, Холандији, Италији и Немачкој.
Када су прошле године медији известили да ће програм модернизације америчког нуклеарног арсенала, за који је планирано да буде потрошено билион долара у наредне три деценије, обухватити и погон у Немачкој – наводно је реч о ономе у Бухелу, на западу земље – портпарол Кремља Дмитриј Песков је одмах поручио да би његова држава предузела противмере уколико би САД инсталирале нове нуклеарне бомбе у Немачкој. „Модернизација”, заправо, званично не подразумева ширење арсенала, али се његовим осавремењивањем добијају још убојитије бомбе – као да су нове. Овог пута, ако је веровати изворима „Еурактива”, модернизованима ће заиста бити придодате и потпуно нове.
У Инџирлику, према доступним подацима, смештено је педесетак нуклеарних бомби. Није јасно да ли ће све оне бити пребачене у Румунију. Неименовани саговорник „Еурактива” је казао како „није лако преселити више од двадесет нуклеарних пројектила”. Из тога би се дало закључити да ће део арсенала остати у Инџирлику, на југу Турске, која на северу такође, као и Румунија, избија на Црно море. Русија је преузела Крим, где држи своју црноморску флоту, али можда неће бити неоспорни војни господар тог басена.
Румунија је, истина, демантовала да је, осим што је постала делом штита који може неутралисати руске ракете, примила и офанзивно оружје Северноатлантске алијансе. Тај савез је у изјави за „Еурактив” одабрао да нити оповргне нити потврди њихова сазнања: прокоментарисао је само да одредбе коминикеа самита НАТО-а у Варшави ове године предвиђају и то да капацитети за одвраћање нуклеарног оружја – мирољубив назив, али се у то, заправо, рачунају бомбе – морају остати „безбедни и ефикасни”.
О томе да бомбе у Инџирлику више нису безбедне говорило се чак и пре пропалог пуча против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Та војна база је недалеко од границе са Сиријом, у којој, захваљујући рату који је ушао у шесту годину, џихадиста не мањка. Исламска држава је преузела одговорност и за нападе на тлу Турске, коју су задесили и терористичке акције Радничке партије Курдистана (ПКК) откако је Ердоган прекинуо мировне преговоре и обрушио се на ту организацију, по свему судећи зато да би привукао екстремне националисте и подигао број гласача своје странке на прошлогодишњим изборима.
Можда и није деловало вероватно да би ИД или ПКК могли извести успешан препад на Инџирлик. Али, током пуча Ердоганов режим је наложио да база буде опкољена, искључена јој је струја, док је авионима, укључив и америчке, било забрањено да полете. Образложење је гласило да се сумња како и међу турским војницима у Инџирлику има пучиста. Збиља, командант базе Бекир Еркан Ван јесте напослетку ухапшен под оптужбом да је један од завереника. Али, спекулисало се и да је напетост око Инџирлика била Ердоганова порука Америци, којој пребацује да није довољно чврсто стала уз њега током покушаја преврата и да одбија изручење имама Фетулаха Гулена, којег турски режим оптужује за организацију пуча. Након тога, више се није толико бринуло да Анкара не може гарантовати безбедност нуклеарног оружја пред нападом џихадиста или ПКК колико да се тај арсенал више не може мирно оставити на чување – управо Анкари и све непредвидљивијем и самовољнијем Ердогану, који сада диже глас кад год нешто поручује Западу, док је с Русијом обновио тесне односе привремено поремећене након што је турска војска оборила руски авион на граници са Сиријом.
