субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.08.2016. у 20:28 Живко Баљкас

Овде сам била најближа злату, не могу да верујем да ми је срећа зафалила

То су речи Иване Шпановић, која је нашој атлетици донела олимпијску медаљу после 60 сушних година, на осам узастопних такмичења освојила трофеј и поставила нови државни рекорд (7,08 м)
Дала све од себе, недостајало је и мало спортске среће: наша велика шампионака Ивана Шпановић (Фото Ројтерс)

Од нашег извештача

Рио – Ивана Шпановић, 26-годишња атлетичарка, била је јуче међу најтужнијим учесницима атлетских такмичења на Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж”, иако је освојила своју прву олимпијску медаљу, иако је нашој атлетици донела први олимпијски трофеј после 60 година, иако је на осмом узастопном великом такмичењу стигла до победничког постоља и иако је извела до сада најдужи скок у каријери.

Скоком од 7,08 метара, којим је за шест центиметара надмашила свој досадашњи рекорд на отвореном и за један рекорд у дворани, освојила је бронзану медаљу у скоку удаљ на XXXI летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

Сваком ко неочекивано дође до оваквог одличја приличи радост, али Ивана Шпановић није атлетичарка која се узда у блеф, или срећу мада је признала да не би одбила њену помоћ у овом финалу. Ивана Шпановић и њен тренер Горан Обрадовић већ годинама раде напорно и студиозно све с циљем да у Рију досегну олимпијске висине.

У Рио су дошли пуни оптимизма заснованог на њеним реалним моћима, али у финалном надметању из сивила неуспешне сезоне појавила се светска првакиња Американка Тијана Бартолета и у петој серији поставила нови лични рекорд са 7,17 метара стилом на који стручњаци преврћу очима, а пробудила се и двострука олимпијска шампионка Бритни Рис, такође Американка, и у петој серији са шесте позиције скочила на другу даљином од 7,09 метара.

Најбоља атлетичарка Србије свих времена (ни у мушкој конкуренцији нема јој премца) одговорила новим државним рекордом од 7,08 метара, одразивши се десет центиметара пре пластелина...

У последњем скоку, пошто се Бритни Рис учврстила на другој позицији с 7,15 метара, Шпановићева је скочила 7,05 метара и остала на трећој, бронзаној позицији.

У првом скоку у финалу Шпановићева се одразила осам центиметара раније и доскочила на 6,95, у другом преступила је седам центиметара и прелетела увелико преко седам метара, а после консултација с тренером Обрадовићем у трећем скоку начинила је милиметарски преступ и, највероватније ен најдужи скок у финалу. Процене „независних атлетских аналитичара” из новинарске бранше крећу се између 7,10 и 7,30 м. Четврти скок уз осам центиметара „луфта” на дасци био је дуг 6,91 м, а следећа два већ су описана...

Иако, бескрајно тужна, као врхунски професионалац дошла је пред новинаре, који су стрпљиво чекали да се исплаче, и били спремни да отпевају „Боже правде” за бронзу, када је рекла да је желела да је чује на олимпијском стадиону…

– Од свих такмичења на којима сам била на постољу овде сам била најближе злату, јер сам могла много боље да скочим, али данас нисам имала довољно среће. Не могу да верујем да ми је баш данас зафалила. Нисам хтела да се овако заврши. Шта да радим, то је спорт. Могу да будем поносна , имам најбољи тим на свету, који ме чини оваквом каква јесам, који ми омогућава да на сваком такмичењу будем на највишем нивоу – рекла је власница нежељене олимпијске бронзе.

И у Рију, као и на већини европских и светских шампионата на отвореном и у дворани на којима је освојила за редом седам медаља, била на највишем нивоу и то потврђује нови државни рекорд. Међутим, Шпановићева сматра да је тих 7,08 само део њених могућности:

– Данас је Тијана Бартолета извела скок који сам ја могла... Сигурна сам да сам много спремнија него икада раније и физички и психички, јер сам двоструко више времена утрошила на психолошке припреме, јер нисам желела да ме било шта, неки њихов скок, избаци из такта. И нису ме њихови скокови избацили из ритма, нису ме пореметили већ ја нисам успела да изведем скок који сам хтела и могла. Видели сте. Имала сам и неке јако дуге скокове, али биће још такмичења.

На питање да ли ју је Бартолета изненадила дугим скоком Ивана Шпановић је одговорила:

– Јесте, мало ме је изненадила јер је није било на залетиштима готово целе године. Више се бавила спринтом, али тако је било и прошле године на Светском првенству када ме је изненадила и претекла скоком у последњој серији. С њеном брзином то није велика мудрост скакати. Не треба ти добра техника, она скаче „на главу”… Али свака част и њој и Бритни. Тако и треба да буде, треба да се побијемо за ту медаљу…

Та медаља о којој говори Ивана Шпановић је златна.

Олимпијске медаље наших атлетичара

1948. Иван Губијан, кладиво           СРЕБРО

1956. Фрањо Михалић, маратон     СРЕБРО

2016. Ивана Шпановић, скок удаљ            БРОНЗА

Коментари13
3b4da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana
Ne znam ko vam je izvestac, ali mogao je malo da prepusti Ivani da govori, a ne on da mudruje
Joško
Gubijan i Mihalić bili su hrvatski atletčari, naravno.
Vlatko
Franjo Mihalić rođen je u Kutini 1920. godine. Športsku je karijeru započeo kao biciklist. Sudjelovao je na prvenstvima Hrvatske u biciklizmu kao član Olimpa. Od osamdeset 80 vodećih hrvatskih biciklista, Mihalić je bio po kvaliteti od 5. do 8. mjesta, u konkurenciji Prosenika, Ljubića, Grgca, Fiketa i dr. Posljednji put je put bio na prvenstvu Hrvatske od Zagreba do Varaždina. Pored toga, poslije je bio aktivni nogometaš u zagrebačkom Grafičaru. Mihalićev trkači dar uočili su na radničkim športskim igrama 1940. godine. Pridružio se je Concordiji iz Zagreba. Uslijedio je rat i proglašenje NDH, u kojoj je bio državni reprezentativac i triput bio proglašen hrvatskim športašem godine. Pet je puta rušio državne rekorde Viktora Flassa i Josipa Kotinka. Mihalić je bio apolitičan i nije htio pristupiti ustaškom pokretu, premda je bilo poziva. Također se na sve moguće načine izvlačio od vojske da ga ne mobiliziraju. ↓1 Pretkraj rata trener najljućih suparnika išao je toliko u rivalstvu da je p
jesu
kako da ne...mihaljic je ziveo i umro u beogradu,sto je hrvatska,zar ne!?
Ovako na prvu
Potreban je specijalni trener za sprint. Multidisciplinarno. Kad je mogla Bartolata "na divlje" do 7.17. Ivana bi mogla i na svetski rekord..
Andjela
@Mile Nema razloga da napadaš izrečen stav. Pretpostavljam da je čovek hteo na lep način da kaže da postoje "biološki" pragovi. Čestitke Španovićki (i ta bronza je velika ko kuća u tako teškoj disciplini). Na poslednjem svetskom prvenstvu (2015): Tianna Bartoletta 7.14, Shara Proctor7.07, Ivana Španović 7.01 (sa našim rekordom). Na pred-poslednjoj Olimpijadi (2012 London) prva je bila: Brittney Reese 7.15 Ps. Inače da se podsetimo: svetski rekord: Галина Чистјакова 7.52, a slede još: Џеки Џојнер-Керси 7.49, Хајке Дрекслер 7.48, Анисоара Станчу 7.43, Јелена Белевска 7.39...
mile
da su sve te nabrojane, kao i nasa ivana, razmisljale kako postoje "bioloski pragovi" nikad ne bi preskocile 7 metara u zivotu. uostalom, da li je on strucan da kaze ko sta moze a ko ne moze? poznaje li on ivanu spanovic, trenira li je, jel joj je on doktor?
Zivan
Vidljivo je da Ivana ima u nogama jos duzi skok. Lako se moze desiti da na preostalim mitinzima u okviru Dijamantske lige ponovo poboljsa drzavni rekord.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља