среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Електронска Библија којом је Српска црква ушла у 21. век

Пројекат који су 2000. осмислили економиста Милутин Лилић и Слободан Јовановић у најновијој верзији презентује Свето писмо на 35 језика и све то на једном компакт- диску
Аутор: Јелена Чалијасубота, 20.08.2016. у 08:04
(Фото Д. Ћирков)

У почетку беше само на српском језику и на два писма, ћириличном и латиничном. Од те прве е-Библије прошло је 16 година. Њену најновију верзију данас чине Свето писмо на 35 језика и мултимедијални, аудио и визуелни садржај, све спаковано на један диск и једноставно за коришћење и претраживање.

Пројекат су те 2000. године осмислили економиста са „Мајкрософтовим“ сертификатом Милутин Лилић и Слободан Јовановић, руководилац рачунарског центра РТС-а. Библија на диску објављена је у издању Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Током година пројекат је растао, допуњавао се новим језицима, међу којима су грчки, хебрејски, латински, мађарски, арапски, шпански... У израде каснијих верзија укључио се и Иновациони центар Машинског факултета у Београду, партнер је постао и ПГП РТС, а ауторски тим, осим Лилића, чинили су још и професор Дарко Танасковић, оријенталиста, Александар Седмак, директор Иновационог центра...

Електронско Свето писмо Старог и Новог завета омогућава корисницима да библијске текстове читају паралелно на више језика, да пореде преводе, једноставно врше претрагу по књигама и поглављима. Посебан део чини лексикон личних имена и појмова, попут Аврам или Јован Крститељ, који осим различитих транскрипција у посебном прозору издваја делове текста где се појмови појављују. Лексикон је урађен на седам језика. Електронска Библија обухвата књиге Светог писма различитих хришћанских цркава, православне, католичке, протестантских. Њен део је и Танах, јеврејска Библија. Састави део, од прве верзије, до последње, треће, увек су били и мултимедијални садржаји. То су слике оригиналних пергамената са деловима Светог писма, аудио-снимци читања делова Библије на више језика, али и духовна музика различитих хришћанских народа инспирисана светом књигом.

Сећајући се почетака Библије на це-деу, Милутин Лилић, један од њених идејних твораца, каже да је патријарх Павле благословио да та прва верзија буде објављена и на латиници.

– Наш пројекат тада је описан као улазак Српске цркве у 21. век. Примерак е-Библије уручио је 2000. премијер Зоран Ђинђић  челницима „Мајкрософта“ Билу Гејтсу и Стиву Болмеру. Пет година касније, вишејезично издање Светог писма добио је и тадашњи папа Бенедикт Шеснаести – истиче Лилић.

Програм омогућава упоређивање и паралелно читање на више језика, а све то пропраћено илустрацијама

Поглавар Римокатоличке цркве, како су тада пренели медији, врло се заинтересовао за поклон који је добио приликом пријема државне делегације Србије и Црне Горе. Описао га је као јединствени пројекат у свету и нагласио да се таквим подухватима остварује идеја о истинском хришћанском заједништву које почива на Библији.

На диску, за који један од његових аутора каже да је намењен и стручњацима и обичним читаоцима, корисници могу да упознају списе које су различите хришћанске цркве уврстиле у своје Свето писмо. Лилић објашњава да су 66 књига Старог и Новог завета саставни део Библије за већину хришћанских деноминација. Број књига које су уврштене у канонске није исти за све цркве, па неке хришћанске Библије садрже списе којих у другима нема. Лилићева е-Библија обухвата 90 књига.

– Света књига хришћана за мене је умногоме и песничка, може се читати и као поезија. Њена традиција и историја спајају многе народе, у њој је садржана најкомплетнија историја човечанства – објашњава Лилић како он види књигу са којом је у Европи почела историја штампарства и која је једна од најчешће штампаних књига на свету.

Из вишејезичне Библије родиле су се идеје за друге пројекте који су у вези са њом. Једна од њих била је и стварање новог типа е-преводиоца, програма чија би се лингвистичка база података црпила управо из фонда речи и фраза који чине вишејезични текстови Светог писма. Та база тренутно је у фази пилот-пројекта. Такође, трећој, последњој верзији Библије на компакт-диску Лилић је додао и Свето писмо преточено у музичко-сценски израз. То је ораторијум назван „Логос кантата“ у којем се библијски стихови певају на 11 језика, а компоновао га је управо Лилић. Модерна кантата, како објашњава њен аутор, компонована је за симфонијски и поп оркестар, хор и солисте који је изводе на италијанском, хебрејском, грчком, енглеском, српском, хрватском, руском, немачком, француском, шпанском и португалском језику.

Лилић ће трећу верзију е-Библије на 35 језика поклонити и члановима нове Владе Србије и премијеру. Аутор пројекта намерава да се писмом обрати Вучићу и затражи подршку и сарадњу Владе. Између осталог, он предлаже да будући да је уметнички део пројекта рађен на „Епловој“ платформи да се ова велика компанија позове да формира свој српски огранак у нашој земљи.


Коментари23
caca0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Ristich
Srpska crkva ce uci u 21. vek tek onda kada bude shvatila da je Biblija nista drugo nego jedna od mnogih mitologija i da se treba prihvatiti i tretirati samo kao takva.
Zeljko
Zali Boze sto se zoves covek....
Препоручујем 0
Божидар Продановић
Волео бих да знам који су то стари списи коришћени и који се представљају као оригинали, а који чак стварају и историју. Данас најпознатији проучавалац Библије је несумњиво Барт Д. Ерман. који тврди да је нови завет настао од списа који нису ни преписи преписа оригинала који не постоје. Вук је једноставно превео латинску Библију вулгату. У тексту Лилић спомиње различитости у библијском виђењу канонских садржаја који нису исти, али по мени он не схвата да су те различитости управо разлог за највећи број ратова. Рат у Босни је био чист религијски. између католика, православаца и муслимана, мада се он увија у форму грађанског рата.
Владимир Ристић
Барт Ерман ништа не тврди, већ износи своје мишљење и теорије. Да би тврдио, потребни су му докази, а он их нема, тако да је довољно паметан да ништа не тврди, већ само даје своје мишљење. Латинска Библија не постоји, постоји превод Библије на народни латински језик са грчког оригинала, што и сам његов превод говори - вулгарни (народни, говорни, некњижевни). Различитости које наводите уопште нису разлог за највећи број ратова, они са тим немају никакве везе. Рат у Босни је комплексан, да је овакво поједностављивање са Ваше стране више него неозбиљно. Леп поздрав.
Препоручујем 3
Lazar
SPC je ušla u 21. vek... na kompakt disku. Da nije tragično, bilo bi smešno.
po Bogu
@Lazar....slazem se sa vama...samo nam je trebala digitalna Biblija, jer su nam se sve ostale "raspale"od silne upotrebe. Narode ! prosvesti se....prvo mi treba da udjemo u 21 vek, a crkva je jos uvek u cetvrtom veku kad ju je Konstantin rascerupao.
Препоручујем 3
Александар P.
Ући ће и у 22. век, то је више него сигурно... Него, шта је трагично, а шта смешно? Духовно и културно наслеђе су све, само не трагични и смешни. Бар не у цивилизованим земљама.
Препоручујем 1
Tomislav K
Huh ? Na interenetu imate biblehub, biblegateway, wordplanet.. sa svim mogućim jezicima, tu su i domaći indijanski kao cherokee. Ne vidim u čem je štos, možda u pjevanju i umjetničkom dojmu.
Dragan Pik-lon
Logos bese prvi,logos je zadnji.Rec je pre svega bozanska tvorevina.Narocito pisana rec.Objavljena!Ovde pod logosom (u Bibliji)misli se na smisao.Smisao bez reci(pojma)ne postoji.Svaka Rec je duboka, siroka i visoka.Koliko je to prostrano zavisi od citaoca.Mi mozemo da digitalizujemo Bibliju i Logos,pitanje je koliko ce to imati odjeka u srcu citaoca(internetiste).Jer njegovu emancipaciju mozemo samo postici u skoli(razredu).Inace Bibliju mozete prelistavati na vise Jezika ako uporedjujete razlicite verzijena na razlicitim Jezicima.Uslov je da govorite Jezike.Preko interneta ste prinudjeni da citate ono sto vam drugi serviraju.Ostade vecno-Use i u svoje kljuse!To da je srpska crkva uskocila u 21-vek,znaju i vrapci.Ne zaboravimo da smo mi nebeski Narod?U slobodnom prevodu(baba Vanga)to vam je 33-ci vek!Manje interneta,cd-a,birtija,vasara a vise Ljubavi prema Bliznjem direktno vodi u 21-vi vek!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља