четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Умрла је глумица века

Напустила нас је Мира Ступица, раскошна у свом таленту, појави, мудрости, хероина која је улоге градила као хирург на отвореном срцу
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 19.08.2016. у 11:33
(Фото: Вукица Микача)

„Мој живот је као воз, састављен од неколико вагона. Сваки са потпуно другачијим садржајем. Ту су успони и падови, срећа и туга, љубави и губици, заблуде и освешћивање. Сад сам на крају овог последњег вагона. Осећам да је и станица близу... Било је дугачко, густо, интензивно. Захвална сам свима који су прошли кроз мој живот, али и мене је много отишло с онима којих више нема. Захвална сам Богу што ми је дао снагу да свој живот поднесем онако како се мора.”

Тако је пре неколико година говорила глумица Мира Ступица која нас је јуче напустила, преминувши у 93. години.

Рођена је 17. августа 1923. у Гњилану као Мирослава Тодоровић. Родитељи су одлучили да упише Трговачку академију у Београду из које је бежала и одлазила у позориште.. Детињство је провела уз брата Бору Тодоровића, уз хлеб с машћу и алевом паприком, берући туђе воће по двориштима, маштајући и учећи.

Била је чланица Југословенског драмског позоришта од оснивања, потом и загребачког Хрватског народног казалишта и београдског Народног позоришта. Играла је и у Атељеу 212, Београдском драмском позоришту, Звездара театру и Црногорском народном позоришту.

Играла је Петруњелу у Држићевом „Дунду Мароју”, публика ће је памтити и као Грушењку у представи „Браћа Карамазови” и Настасју Филиповну у „Идиоту”. Играла је у „Глорији” Ранка Маринковића, била је и Сардуова Катарина у „Мадам Сан-Жен”, Пиранделова Игнација у „Вечерас импровизујемо”, Брехтова Џени у „Опери за три гроша” и Груша у „Кавкаском кругу кредом”, те Крлежина баруница Кастели у „Глембајевима”, и Толстојева Карењина. Остаће упамћена и као Кика Бибић у серији „ТВ буквар”, у филмовима  „Јара господа”, „У мрежи”, „Стојан Мутикаша”, „Ханка”, „Делије”, „Крвава бајка”, „Доручак са ђаволом”, а у скорије време у „Седам и по” и „Паради”.

У две речи тог великог имена Мира Ступица стаје све: и „глумица века” – признање које су јој доделиле колеге, и краљица глуме, и бујна, раскошна, аутентична лепота која се „борила на сцени као лавица и сналазила као видра”. За њу се знало да је „пуна живаца до у бескрај”, пуна радозналости и животног сока, „ђаволасти магнет који не престаје да привлачи”.

Милутин Чолић забележио је да је глума за Миру Ступицу морални чин, додавши да улогу она гради као хирург на отвореном срцу – концентрисано, саосећајно, одговорно, у сталном напору да одгонета истину човека чија је судбина у њеној савести и души.

„Никад нисам била лења у љубазности према публици и никад бахата према симпатијама које ми указују. Моја стабилност произилази из љубави према животу, таквом какав јесте. Кад би ми се учинило да је доброга превише, да сам се разбашкарила, полако бих сама са собом, а да се то споља не види, спремала се за нови ударац, који је, наравно, стизао... Руководила сам се оном мудром реченицом: Тепсијом не можеш да заитиш море. Али и оно колико си заитио јесте море. Све је то мој задати живот и не смем да га кудим. Заитила сам онолико колико је у тепсију могло стати”, говорила је Мира Ступица.

Истицала је да се на сцени осећа као домородац у својој џунгли и да славу треба узети са доста ироније и барем мало „соли у глави”.

„Порука младим глумцима била би да помно прате мене живота. Да кад се дан заврши ставе тачку, а да ујутро одмах ту тачку претворе у запету, ако хоће животно и уметнички да буду савремени и дуго да трају... Ја сам жена која је имала и младост и лепоту, које сви имају, па и нешто више, богату каријеру, материнство, љубави, жена која је била вољена, стекла углед и зато примам мирно свој ход ка старости.”

За њену животну љубав, редитеља Бојана Ступицу, рекла је да је све њој подредио, да ју је поставио „високо изнад себе, до звезда”.

„Једино је очекивао да му се неизмерно дивим. Проширио ми је хоризонте, поправио укус, гонио ме да дубље сагледавам живот, волео ме, хвалио и због њега сам постала каква сам сада: ведра и мирна. Радећи са Бојаном схватила сам да сам једна мала незналица. Али Бојан није био професор, он ме је само наводио на место са којег се нешто могло видети. Учио ме је да будем своја личност, да будем ја, да будем Мира Ступица. Држала сам корак са њим тако што сам наштеловала све своје свећице да бих могла да примим тај додир са њим. Бојан је био и остао мој живот.”

Награђена је Златном ареном у Пули, Стеријином наградом, Добричиним прстеном, наградама „Мића Поповић” и „Павле Вуисић”, статуом „Јоаким Вујић”. У својој књизи „Шака соли”, која је имала неколико издања, сагледала је људе и епоху, своје и друштвене заблуде, искушења и уметничке узлете. Ту је писала и о свом првом мужу Мавиду Поповићу, о политичару Цвијетину Мијатовићу за кога се удала 1973. године, а најнежније о Ступици.

„Никад нисам на године мислила као на такве. Било је срећних и несрећних дана или месеци... али нисам сујеверна. Иако бих волела, кад умрем, само једним оком кроз рупицу на тараби небеској да вирим доле, у свет, да видим шта се дешава, не мора мени да се дешава, али волела бих да вирим...”

Кремација је на Новом гробљу у уторак 23. августа у 13 часова, а комеморација у Југословенском драмском почетком септембра.

Председник Србије Томислав Николић, Маја Гојковић, председница Скупштине Србије и Синиша Мали, градоначелник Београда упутили су јуче телеграме саучешћа поводом смрти Мире Ступице, а министар културе и информисања Владан Вукосављевић је у саопштењу између осталог написао да ће Мира Ступица остати заувек упамћена као симбол наше позоришне сцене и једно од најзначајнијих имена читавог српског глумишта.

 

Говор фруле

Како бисте волели да умрете?

Па онако, успут, ко од шале.

Ко да одржи говор на вашем гробу?

Фрула Боре Дугића.

Где бисте волели да будете сахрањени?

У Београду, уз породицу.

Којој реченици се надате у том говору?

Многи ће шапутати: „Е, па, доста је, брате, било и њенога!”

(Из упитника Мири Ступици објављеном  у НИН-у)


Коментари13
2761d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alisa mihajlović
Veoma je teško komentarisati odlazak umetnika ili bili kog čoveka kome je Bog podario duboku starost. Nema potrebe dodavati atribute koji su krasili ovu veliku umetnicu koja je svojim darom i lepotom, u svakom pogledu, obeležila čitav jedan vek a i one koji dolaze. Ali ne mogu a da se ne zapitam, da li je dug život sam po sebi i srećan. Nadživeti dete, brata, muževe i njihove mlade kćeri, prijatelje, i opet imati snage izaći pred kameru ili na scenu, ili rašivati svoje rane, to mogu samo retki "duhovi". Sećam se Sajma knjiga, kada sam kupila knjigu "Šaka soli", od stare dame koja je sedela sama, bez kamera, bez redova koji prate neke druge "zvezde", i mada se ne bavim pozorišnom umetnošću, knjigu sam čitala vise puta, i čitaću je ponovo, jer osim glumačkog dara, gospođa Mira Stupica imala i redak dar za empatiju, za humor, za književnost, za bol. I imesto grumena zemlje, koji se po običaju baci u grob, čuvaću taj "grumen soli",kao i mnogi koji je vole.
Passer by
Pokoj je dusi i laka je crna zemlja. :(
V.R.
Nisam je licno poznavao ali sam skoro sve njene, ono sto je nekada televizija davala, a ona briljirala, gledao. Cak sam, u onim vremenima kada se davala TV - serija "BUKVAR", mladalacki I s velikim odusevljenjem napisao I jednu pesmicu u povodu te serije, pa cu ispisati par recenica iz iste: DRAGA MIRO/ POPULARNA KIKO/ TEBE ZNADE/ MALO I VELIKO/ TEBE ZNADE/ SKORO KUCA SVAKA/ OD BITOLJA/ PA SVE DO ODZAKA/ RASPLACES NAS/ A I RAZVESELIS/ DOBRO I ZLO/ SA NAMA TI DELIS... Neka ovo bude samo mali omaz ne njena velika dela. Bila je gospodja, radnica I seljanka. Prosto receno: Bila je zena iz naroda - za narod.
dubok naklon
'imala se rašta i roditi...' kakva otmena i duša koja je iz svega što je doživela, nešto i naučila...i ovako posthumno, dodirnula me duboko. Hvala na svemu, Plemenita...
Alex
Imamo kratko pamcenje, Mira je bila prvo jugoslovenska glumica a i zena. Hvala "Politici" sto je povukla prvu sliku i postavile prikladnije. Zao mi je sto zadnji suprug C. Mijatovic nije sahranjen kao sto je trazio i sto je ispastala kao supruga bivsge sefa drzave. Puno manje od Jovanke, ali je ipak trpila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља