субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Маљковић: „Реприза ће бити много тежа”

Кошаркашице Србије бориће се данас (16,30 ч) за бронзану медаљу против Француске, екипе коју су прошле године победиле у финалу првенства Европе. – Соња Петровић: „Само да се решимо опорог укуса у устима”. – Ана Дабовић: „Желимо да нашој земљи донесемо још једну медаљу”. – Данијел Пејџ: „Србија ми је понудила животну шансу”
Аутор: Милун Нешовићсубота, 20.08.2016. у 09:05
Испит генерације: Миловановић, Петровић и М. Дабовић (Фото Н. Неговановић)

Од нашег извештача

Рио – Већ негде око полувремена полуфинала против Шпаније било је јасно да ће Србија шансу за медаљу имати само у мечу за треће место.

Међутим, без обзира што их је чекао дуел за бронзу и славу (додуше, већ су је приграбиле пласманом у полуфинале), наше кошаркашице нису могле тако лако да се реше „опорог укуса у устима“, како је стање духа описала Соња Петровић.

– Разочаране смо. На страну резултат, тежак је осећај јер нисмо играле нашу игру. Јасно је ко је водио главну реч на терену, Шпанија нам није допустила ништа, у свему су доминирале. Оне су играле као и увек, ми не. Та немоћ коју смо осетили изазвала је фрустрације, емоције су тешке, посебно када мораш да имаш на уму да те чека борба за медаљу – причала је једна од наших најбољих кошаркашица.

Из перспективе гледалаца, не би требало да буде тешко подићи се после реалног пораза, с обзиром да би бронза била спектакуларан успех. Међутим...

– Сувишно је причати о било којој медаљи, посебно за нас, за ову групу играчица, јер је питање колико ће ко још играти за репрезентацију. Морамо да будемо фокусиране. Очигледно је да ће бити тешко, надали смо се другачијим емоцијама, ако ништа друго. Нема понижења у поразу, само да се решимо опорог укуса у устима.

Не постоји магичан штапић: селектор Марина Маљковић (Фото Н. Неговановић)

А то је посао Марине Маљковић, селектора Србије, која је морала да неутралише негативне вибрације из меча са Шпанијом.

– Не постоји магичан штапић, нити ће бити боље ако свакој дамо по чоколаду – сликовито је описивала Маљковићева. – Шпанија је радила посао против нас, ми то нисмо чинили и ту нема магије. Научени, нажалост, тим искуством, морамо да приступимо мечу против Француске на исти начин, да радимо на терену од првог до последњег минута.

Шеф струке нашег тима и те како добро познаје репрезентацију Француске и сваку њену играчицу. Меч за бронзу биће уједно и реприза прошлогодишњег финала Европског првенства у којем је Србија изненадила фаворита.

– Чека нас много тежа утакмица него у том финалу. Сада имају баш све оно на шта смо их добили прошле године. Надокнадили су те недостатке довођењем нових играчица – Епупа, Камба, Ајаји... Јакубу је капитен, биће изузетно тешко. Морамо да се збијемо редове и покушамо да играмо против Француске. Огроман је улог, прилика да се освоји медаља – каже Марина Маљковић.

Наравно, и наше кошаркашице добро знају какав их испит очекује, ривал је добро познат.

- Ако ништа, Марина је годинама у Француској, неке наше играчице су тамо, знамо се и из финала... – казала је Соња Петровић. – Знамо да ће бити жељне да наплате дугове. Наше је да се спремимо максимално, да одиграмо са највећом енергијом и концентрацијом. Да ли ће бити довољно не знам, али хоћемо да турнир завршимо са правим осећајем у грудима.

Соња Петровић је у финишу трећег периода изгубила живце. После једне лоше акције шутнула је рекламу која је одлетела у ваздух. Иако јој то нико није замерио, мирна и ектремно пристојна девојка из Београда је имала потребу да се извини:

– Направила сам неспортски потез и моје је да се извиним навијачима. То је и огледало утакмице, колико смо биле исфрустриране.

Наша понајбоља играчица са бандажом око рамена одиграла је полуфинале. Нема дилеме да је и повреда која јој се вратила у четвртфиналу против Аустралије утицала на њену представу.

– Нема приче о томе, остала је још једна утакмица. Знала сам шта ме чека, у шта улазим. Вероватно ће ме озбиљније дијагнозе чекати кад се све заврши – каже храбра 27-годишња Београђанка.

Ведрина која одише из сваке речи Ане Дабовић није нестала ни после болног пораза од Шпаније. Најбоља играчица прошлог Европског првенства са великом емоцијом причала је о борби за бронзану медаљу.

– Дефинитивно ћемо искористити полуфинале да научимо што више можемо, као што смо учили из претходних пораза. Да уђемо са највећом могућом жељом, на све или ништа, да победимо и донесемо Србији још једну медаљу.

Млађа сестра Дабовић је наставила:

– Прошле године смо их победиле. Оне су довеле нове играчице, играју мало другачију кошарку, али ми играмо са великим веровањем да можемо до победе, само смо фокусиране на то. Много смо желеле финале, надале се да ћемо ми бити наставак успешног низа Србије на Олимпијским играма.

Ана Дабовић је објаснила:

– Ми овде представљамо цео тим, не кошаркашки него олимпијски, пратимо све. Ја се осећам као да сам већ освојила пет медаља, али сам хтела да и ми дамо допринос. Надамо се да ће тако бити после меча за треће место.

Данијел Пејџ је у још једном мечу изгарала, али није могла да помогне саиграчицама да се превазиђе превисока препрека у виду Шпаније. Американка је после утакмице заустављена од стране новинара из Њујорка које је занимала њена „српска прича“. Међутим, пре тога је Пејџ објаснила да посао још није готов:

– Фокусирамо се на прилику коју имамо у наредном мечу, а не на прилику коју смо имали у полуфиналу. Мислим да ћемо бити ок. Наравно да боли пораз, али верујем да ћете сви видети нашу препознатљиву ватру у борби за бронзу – поручио је центар репрезентације.

Пејџ је затим објаснила како се осећа у другој домовини.

– Моје искуство са људима из Србије је само позитивно. Највише ме је импресионирало што су екстремно пријатељски настројени и веома великодушни. Сви! Скинули би кошуљу са леђа и дали би ти је ако им тражиш. Увек те нуде нечим, пићем, храном... Изузетно су пријатни према мени. Мислим да у почетку нису баш сви мислили да је супер што сам ту, али сада је све феноменално.

Данијел Пејџ, 29. годишњакиња из Колорадо Спрингса, дошла је на Олимпијске игре захваљујући Србији.

– Када сам била мала гледала сам Игре у Атланти. Постао ми је сан да учествујем на таквом догађају, али сам у једном тренутку схватила да се то неће десити. Онда ми је Србија понудила животну прилику.


Коментари0
88faa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља