петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ИНТЕРВЈУ: БРАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ

Кроз живот ме воде само „Политика” и оптимизам

Глумица, која ускоро пуни 98 година, прича о кумству с Миром Ступицом, сусретима с Титом, љубави са супругом Млађом Веселиновићем, путовањима, одржавању снаге духа и тела и вежбању, чак и данас
Аутор: Славко Трошељнедеља, 21.08.2016. у 12:00
(Фото: Р. Крстинић)

Бранка Веселиновић, глумица, песник и сликар, прославиће ускоро 98. рођендан. Рођена је 16. септембра 1918. године у Старом Бечеју као шесто дете Јованке и Александра Ћосића.

Студирала је глуму при Народном позоришту у Београду од 1936. године. На тим студијама задржала се само две године јер је таленат учинио своје. Већ тада је била зрела глумица, посебно за хумор и сатиру.

Почела је да ради у Српском народном позоришту у Новом Саду. У њему је била до 1940. године, кад се, заувек, преселила у Београд, а уметнички у Народно позориште, па у Југословенско драмско.

Шта вам је, сем глуме, још било важно?

Писање песама, сликање и учење страних језика. Стара пословица каже: „Колико језика говориш, толико људи вредиш.” Одлично говорим руски, мађарски, енглески и немачки, а учила сам и чешки. Путовала сам по свету без икаквих брига, упознавала људе свих вера и животних оријентација, па и на највишем нивоу.

Које сусрете посебно памтите?

Сусрете с Титом. Била сам његов чест гост. Посебно кад су организовани сусрети с више учесника из разних земаља. Једном приликом, на питање једног човека: „Шта ће ту Бранка?”, Тито је рекао: „Зато што је увек ведра и забавна, а посебно зато што зна стране језике.” Тај човек, чије име нећу да поменем, јер није жив, после тога ми се више пута извинио.

Шта вам је широко образовање још дало?

Супруга, мог Млађу Веселиновића (1915–2012), глумца и преводиоца широког образовања. Радили смо заједно, а предлог за брак дала нам је Мира Ступица, једна од наших највећих глумица свих времена, која нам је, после тога, била кума. Нас двоје, Млађа и ја, основали смо фонд за помоћ деци, инвалидима, што је прерасло у општу помоћ деци свих узраста и свих здравствених стања.

Нисте имали децу?

Желели смо децу више него ишта на свету. Међутим, на нашу велику жалост били смо лош биолошки склоп. То нам је објаснио доктор Тасовац. Рекао нам је да би Млађа и ја могли да имамо децу, али с другим партнерима.

Ипак сте остали заједно, нисте се развели?

Нисмо хтели развод због деце. Препустили смо то судбини – док нас смрт не раздвоји. И то се догодило 2012. године, кад је мој Млађа умро. Зато су сва деца света увек била и остала и наша деца. Тај став ме довео у ситуацију да четири године будем светски амбасадор Уницефа. И то није све. Оформили смо и фонд за награду глумцима. Добитници су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић...

Али шта је било с браком пре Млађе?

То није био озбиљан брак. Бранко Андоновић је био музичар, виолиниста, са жељом да буде инжењер шумарства. По том презимену су ме знали у Београду. Међутим, он је, иако Македонац, имао и амерички пасош, па је желео да оде у Америку уочи рата. Једном сам га срела у апотеци с неком девојком коју је, казао ми је, желео да поведе у Њујорк. И више се никад нисмо видели. Био је то прави платонски брак, који сам доживела као игру јер нисмо ни живели заједно. Нико од мојих није ту моју везу схватио озбиљно, па ни ја.

Како одржавате снагу тела и духа?

Лаким вежбама и сталним читањем. Нема књиге коју нисам прочитала. Врло је значајно и дружење с младима, стални покрети, здрав дух, лепе мисли... Вежбам од раног јутра. И у кревету и поред кревете. Будим све делове тела... Веома је важно и не употребљавати тешке речи јер оне више шкоде ономе ко их изговара, него ономе коме су упућене.

Шта је, ипак, посебно важно у животу...

Потребно је године испунити животом, а не живот годинама. На виталности ми завиде и они неколико деценија млађи. Мој живот је, позоришно речено, сплет свих жанрова сем трагедије.

...а шта у позоришту?

Стеријина награда, па почасни Кључеви Новог Сада и Дечјег села, два Златна микрофона Радио Београда и звање доживотне почасне амбасадорке Уницефа.

Чему се радујете?

Свему. Овај дан ми је посебан и због вашег доласка у мој стан. Наиме, „Политика” је била и новина мојих родитеља. А кроз живот ме, од кад знам за себе, воде само „Политика” и оптимизам.

Кад сте били непријатно изненађени...

На путу за Југословенско драмско позориште, кад сам већ стигла у фоаје, зауставила ме нека жена, уз коју је био један мушкарац, и казала ми: „Извините што Вас заустављамо муж и ја, али морала сам да вам кажем да готово невероватно личите на покојну глумицу Бранку Веселиновић.” Ја сам јој мирно казала: „Па, ја сам Бранка Веселиновић. Нисам још умрла!” Потом је њен супруг покушао да се извини...

... а кад пријатно?

С Млађом сам из сто повода обишла свет и најчешће смо, ту и тамо, сретали неке наше људе који су знали мене. Међутим, кад смо једном приликом билу у Токију, на неком скверу смо стали, не знајући где да кренемо. И тада је Млађа казао: „Е, ако те овде неко познаје, ја ти купујем шта год хоћеш.” И неколико тренутака касније иза угла је изашла група наших туриста који су углас казали: „На добром смо путу. Ту је и Бранка Веселиновић!”

 

Тета Бранка, нажалост, није бака

То је лепо, као лепа бајка,

Бити бака или стара мајка:

Шта то лепше можеш да пожелиш:

С унуцима зрно среће делиш!

Ја се тужно смешкам,

Судба ми је така:

Немам своју унучад,

Нисам права бака.

Све вас љубим,

Срцем без престанка,

Зато волим кад кажете:

Наша тета Бранка!


Коментари3
d77b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

podrzavam
Podrzavam prvog komentatora i pozdravljam novinara Troselja, eh, da ih je vise u Politici.
svetlanast.
Bravo za Politiku.Bravo za Slavka Troselja i, naravno bravo za Branku Veselinovic jer su citaocima Politike ulepsali dan. Toliko topline, iskrenosti, radosti, pozitivne energije, poruka iz duse i srca.To nam u ova ruzna i tuzna vremena lazi nedostaje. Da nam Branka Veselinovic pozivi u zdravlju i veselju i da Politika i Slavko Troselj /koji pita kratko, jednstavno i jasno, i ne "mudruje"/ sto cesce pricaju sa dobrim ljudima Jos da kosarkasi pobede Amere a i ne moraju. Nasi sportisti su nase ZLATO.
Др Ивана НиколићМишковић
А тетка Бранка је НАШ БИСЕР КОЈИ СЈАЈИ СНАГОМ ЉУБАВИ, ДОБРОТЕ И ПОШТОВАЊА! На многаја љета, теткаБранка! Љубим Вас!
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља