петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:17
БОРБА ЗА ВИТКУ ЛИНИЈУ

​Тајне хроно исхране

До здравља и витке фигуре само без прескакања оброка, уз паметно комбиновање намирница и храна увек у одређено време
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 22.08.2016. у 09:15
Хроно доручак

Стално нешто грицкамо, чак и након завршеног оброка. Таман после крменадли, прженог кромпира, вруће векне могла би да „падне” и нека посластица, најбоље што слађа, потајно се надамо. Брзо ипак заборављамо да смо доручак заменили шољом црне кафе, али зато нећемо поклекнути пред вечером – наравно с ногу. Ко ће сада да спрема рибу у фолији, спанаћ динстан на белом луку и салату коју треба детаљно очистити. И тако – сваки дан.

Колико заправо можемо да издржимо овакав темпо и да ли ћемо остати здрави ако се на тако редовно хранимо?

Поборници хроно исхране уверени су да ћемо завршити у ћорсокаку, на путу који сигурно води у хипертензију, дијабетес, проблеме с повишеним масноћама...

Противници овог веома популарног режима исхране пак тврде да ћемо уношењем веће количине протеина који су основа сваког хроно оброка, у најмању руку, наше бубреге довести у проблем. А где су друга обољења, међу њима и канцер!

Ко је ту у праву и по чему се хронo исхрана издваја од осталих дијета? Колико је овакав начин исхране благотворан за здравље, да ли га треба спроводити без надзора нутрициониста? Ова питања веома су важна, не толико за више од 70.000 регистрованих пацијената Центра за превентивну медицину и хроно исхрану, већ и због све већег броја следбеника посебног режима, самосталаца који се труде да слепо поштују хроно правила. О њима су, истина, углавном читали на интернету, јер за преглед немају новца.

Поборници овог режима исхране истичу да је његова предност у томе што је прилагођен сваком човеку посебно, не постоје калоријска ограничења, једу се све намирнице, нема јо-јо ефекта, нити накнадних негативних појава

Сви они научили су напамет да не смеју да прескачу оброке, морају паметно да комбинују намирнице, треба да једу увек у одређено време... То су само неки од постулата на којима је изграђен јединствени едукативни, превeнтивни терапијски програм хроно исхране који је др Ана Гифинг још 2007. заштитила у Заводу за интелектуалну својину.

– Сем правилног комбиновања намирница на основу ензимске и хормонске активности у телу, хроно исхрану чини специфичном и одржавање ацидо-базне равнотеже организма, али и комбинација намирница на основу гликемијског и индекса ситости и оптерећења. Јер неправилним комбиновањем стварамо киселу средину у организму што доводи до метаболичких проблема који даље нарушавају здравље – објашњава Ђорђе Пејић, нутрициониста Центра за превентивну медицину и хроно исхрану „Др Гифинг”.

Предност режима је у томе што је прилагођен сваком човеку посебно, не постоје калоријска ограничења у оброку, једу се све намирнице, нема јо-јо ефекта, нити накнадних негативних појава, тврде поборници овог начина исхране. У пракси, међу народом, који покушава да следи правила, увек негде запне, па се тако килограми обично врате муњевитом брзином, уместо да се смање масноће у крви оне порасту, бубрези ослабе због превеликог уноса меса… Зато многи на крају одустану.

– Велика је заблуда да је хроно исхрана протеинска. Напротив, дозвољени су и безмесни оброци, чак их у последње време пацијентима све више саветујемо, поготово ако неко има гихт или осетљиве бубреге. Сви ипак треба да знају да ово није никаква дијета, а проблем већине људи који очекују да ће исхраном регулисати килажу јесте то што се, кад смршају, враћају старим навикама. Крива им је хроно исхрана за враћене килограме, а то није тачно – уверава Пејић. То се наравно односи на оне који програм спроводе самостално, што свакако није добро и никоме не препоручују у центру, јер има и оних који можда и не знају да имају неко обољење које их може кочити у процесу мршављења.

– Откако се бавим овим послом ниједан пацијент који је био под надзором центра није стекао здравствене проблеме само зато што се храни по нашим правилима. Напротив – тврди Пејић.

Да би овај режим исхране дао најбоље резултате потребно је обавити тестирање нетолеранције на храну, упознати структуру тела. То је посебно важно, истичу у центру, јер избацивањем намирница које тело не толерише, у више од две трећине случајева, долази до нестанка тегоба, као што су повишен холестерол или висок притисак.

Али, како бити паметан приликом избора намирница ако је џеп плитак, ако немамо довољно новца за додатне претраге које су саставни део нутриционистичког прегледа? Својевремено се управо др Гифинг похвалила да је Институт за економска истраживања направио калкулацију којом је потврђено да је програм хроно исхране између 13 и 32 процента економичнији у односу на свакодневно исхрану просечне особе. Јер, ко се храни по овим постулатима, поручила је она, неће куповати ништа ново, већ само неће пазарити оно што није здраво.

– Људи данас троше новац на споредне, нездраве намирнице, чега нису ни свесни. Махинално посежу за храном и кад нису гладни. Деца нам стално нешто грицкају, баке их нуткају храном и после завршеног оброка. Таква деца не могу бити здрава – недавно је за „Политику” објаснила др Гифинг, уверавајући да у хроно исхрани таквих ствари нема, јер је све подређено сатници. Пауза између оброка је веома важна, а сваки унос хране, па и залогај између оброка, поново ће подићи ниво инсулина који је иначе диригент свих хормона, подсетила је она.

– Ако га има превише, инсулин ће постати одговоран за све дегенеративне промене у телу, убрзавање процеса старења, разна запаљења... Зато, да бисмо себи помогли, треба да мењамо навике у исхрани. Најпре, треба одбацити теорију да су добре масти у ствари лоше – објаснила је др Гифинг, подсећајући да смо окружени лошим трансмастима којих има свуда и користе се за продужење трајности пецива, слаткиша, грицкалица...

Према основним начелима овог стила исхране није добро ни млеко, што многе одвраћа од хроно трпезе. Модерна медицина краље млеко не сматра људском храном, а хроно исхрана га у потпуности забрањује.

– Човек у свом организму не поседује ензиме који могу да разложе беланчевине из млека, па се у организму таложе отпадни продукти – подсећа нутрициониста. Обашка то што оно може да покрене и низ алергијских реакција: синузитис, астму, осип, замор, летаргију…

А ко хоће да надокнади калцијум нека једе сушени першун, јер га има 14 пута више него у млеку, подсећају у овом центру.

На списку непожељних намирница је и воће, додуше само у периоду мршављења који траје најкраће 28 дана и кроз који би требало да прође свако ко се упушта у ово „путовање”. Због тог правила одређени број људи остаје у недоумици да ли је хроно исхрана баш толико здрава.

– Воће јесте здраво, али се често заборавља да се све потребне материје које се налазе у воћу можемо пронаћи и у поврћу. Чак се витамини и минерали из поврћа боље апсорбују у телу од оних из воћа – уверава Ђорђе Пејић.

 

Збогом млеку, јогурту, шећеру и кромпиру

Млеко, јогурт, бели шећер и кромпир – четири су намирнице које нутрициониста Ђорђе Пејић трајно протерује из јеловника.

*Млеко – људски организам нема ензим којим се разлажу казинати у желуцу, што ствара тешкоће у варењу

*Јогурт – има емулгаторе и стабилизаторе на бази скроба, а док га пијемо наше тело не региструје га као храну, већ као воду, па се тада не луче ензими за разлагање масти, чиме се поспешује стварање масних наслага, посебно у пределу абдомена

*Шећер – савремени отров

*Кромпир – превише је модификован, има доста скроба у себи али и соланин који је канцероген, а и тешко га је укомбиновати с осталим намирницамаАнтрфиле

 

Режим прати ритам лучења ензима и хормона

Програм хроно исхране др Гифинг не подразумева бројање калорија, мерење тежине намирница нити одређивање количине хране. Функционише по принципу исхране по гликемијском индексу намирница, кисело-базном режиму, хормонској равнотежи намирница и њиховом правилном биохемијском комбиновању. То је режим према законитостима природних ритмова лучења одређених ензима и хормона у одређено доба дана. Када неко поједе неодговарајућу храну у одређено доба, на пример увече пицу или сендвич, онда збуњује жлезде које луче хормоне, тражећи од њих да се активирају и у време када се одмарају. Кад због тога дође и до недовољног лучења ензима долази до грешке у метаболизму која даље води до гојазности и хроничне болести.

Основна начела

• Доручак је најважнији оброк – треба да је богат животињским масноћама и спороварећим угљеним хидратима.

• Између сваког оброка требало би да прође најмање три, а идеално је више од четири сата.

• Забрањене су све врсте грицкалица између оброка.

• Забрањен је унос свих газираних пића која садрже шећере или вештачке заслађиваче.

• Не препоручује се комбиновање протеина и угљених хидрата за ручак и вечеру.

• За ручак треба јести беланчевине животињског или биљног порекла, поврће као извор спорих шећера и влакана.

• Воће и суво воће се не једу ујутро, нити увече, као ни слаткиши – већ само по подне, неколико сати после ручка.

• Идеална храна за вечеру су лаки протеини и салате који се уносе два сате пре спавања.


Коментари18
eb2b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Evo danas Slobodna Dalmacija upravo ima članak „Ne bacajte novac, testovi intolerancije na hranu su bezvrijedni!” Vredi pročitati. Neko ipak treba da pokrene pitanje je li sve to nadrilekarstvo i je li kažnjivo, možda čak i isključenjem iz lekarske komore i sličnim merama.
Janko
Kako se hraniti kada ste student u Beogradu – da biste smršali ili da se ne biste ugojili, to mene zanima. Nije problem kupiti šta god je potrebno, ali je problem kada se baš nema uslova za kuvanje i kada je kuvanje za jednu osobu nepraktično i prilično neizvodljivo. To bi mene zanimalo da znam, a nigde odgovora... Neki studentski režim preko je potreban.
Josip
Da ne zaboravim: hronodijeta uzela je dosta i od tzv. paleoishrane. Videćete da se u preporukama stalno navodi da se koristi što manje prerađena hrana. Pa tako npr. gotovo ništa od suhomesnatih proizvoda, nikakvi kiseli krastavčići, ajvar mora biti „organski” itd.
Mrgud
Zaista je nepotrebno potencirati na bilo kakvim posebnim rezimima. Poznajem dvoje ili troje ljudi koji su presli na hrono ishranu, kazu da funkcionise. Medjutim, ja nikada nisam praktikovao bilo kakve "rezime". Jednostavno, hranim se zdravo i uravnotezeno, jedem povrce, voce, mlecne proizvode, meso, ribu, ugljeni hidrati ponajmanje mi prijaju ali i njih jedem u razumnim kolicinama. Skoro svaki obrok sadrzi salatu. Voce volim i jedem kilogram dnevno u svako doba. Jedem i prirodno suvo voce, kao i sirove i pecene kostunjave plodove redovno. Alkohol pijem u razumnim kolicinama (ne dva piva svakodnevno posle rucka uz przeni slani kikiriki). Uz to se bavim sportom, krecem se biciklom. Uz ovakav nacin zivota imam dobru liniju, nemam nikakvih zdravstvenih tegoba, osecam se sjajno i smatram da je to sve sto je neophodno znati. Jednostavno, obratiti paznju na raznovrsnu, uravnotezenu i zdravu ishranu i baviti se sportom, kretati se sto vise. Umesto TVa poslepodne otici u setnju ili rekreaciju.
Стефан Стојановић
Зашто? Па зато што нема свако услова да проведе дан активно, у покрету. Ево, узмимо на пример мене. Ја проведем цео дан за компјутером. Такав ми је посао. Понекад по два-три дана не изађем из куће, седим у суседству фрижидера, на дохват руке од хране. Кад излазим, углавном идем у набавку, и тад идем колима, пошто не могу да донесем све то што ми треба на леђима. Ни на бициклу. Од рекреације једино радим сваки дан по пет серија згибова или склекова. И радим кућне послове. И онда морам да водим рачуна мало да се не бих опет нагојио. А оно и јесте најбоље да си стално у покрету, па да те баш брига кад си јео и шта си јео, пошто све ионако изгори. Али, кажем, већина људи проведе на послу или у послу цео дан, и не креће се много.
Препоручујем 11
Maja
Svi iskljucivi rezimi ishrane su pogresni. A ovo da je jogurt los, to je najveca glupost koju sam ikada procitala...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља