среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:30

Удесетостручен животни век

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 14.03.2008. у 22:00
Пекарски квасац под микроскопом

Не морате да трљате очи и да у неверици неколико пута читате наслов: све што пише дословце је тачно! Уз малу зачкољицу: не тиче се људи, већ пекарског квасца. Довољно је да се сетите чувене крилатице „Никад не реци никад”, ко зна шта ће једног дана молекуларни биолози умети да ураде.

До сада нико није, међутим, толико продужио животни век ма којег живог створа, свеједно колико је једноставан или сложен!

Меримо ли човековом временском скалом, поменуто веомо просто створењце у стању су да поживе 800 година, а да се не испоље икакве пропратне сметње! У стварности квасци уобичајено претрају једну седмицу, што значи да ће у измењеном виду опстати – десет пута дуже.

Биолози на Универзитету Јужна Калифорнија (САД) истовремено су осиромашили исхрану и изменили два гена начинивши корак ка надзирању и преживљавања и здравља, и то у основној јединици свих живих бића – ћелији. Ударили смо темеље поновном програмирању здравог живота, објашњава Волтер Лонго који је предводио истраживање, протумачено у часопису „Генетика”.

У сличном проучавању у “Часопису ћелијске биологије” нешто раније иста дружина показала је да су генетске промене на истом микроорганизму успориле старење. Шта су истраживачи извели?

Народски речено, једним ударцем убили су две муве: смањили су калорије и успавали два гена – RAS2 и SCH9 који потпомажу старење у квасцу и бујање рака код људи.

И пре године дотични тим је обелоданио у веома угледном часопису „Ћелија” да је упетостручио трајање преживљавања.

Национални институт за старење подржава ова трагања у настојању да људи дуже живе у добром здрављу, очекујући нову врста лекова који ће опонашати малочас дочаране поступке. Пекарски квасац један је од најподеснијих и најпроучаванијих организама и молекуларно и генетски. Упркос својој једноставности, послужио је открићу неких од најважнијих гена и стаза старења и оболевања мишева и других сисара.

На измаку минуле године, опет у часопису „Ћелија”, сарадници Валтера Лонга су потнако образложили како су мењањем гена (мутација) омогућили мишевима да живе готово трећину дуже (30 одсто), заштитивши их од срачаних и коштаних бољки без икаквих успутних тегоба. Најавили су да ће малене глодаре и убудуће имати у жижи својих испитивања, а упоредо ће започети да изучавају житење Еквадора код којих се јављају сличне е мене као у квасцу.

Становници с две овакве генетске измене су веома ниског стаса, а прате их још неке недаће. Управо смо разоткрили сроднике само у једном умножавању које је, очигледно, природно, наглашава Валтер Лонго. Надамо се проређивању случајева оболевања и продужењу преживљавања. Упркос томе, дужи животни век живља у овој јужноамеричкој земљи може да буде пропраћен озбиљним успорењем раста и осталим здравствених невољама.

Још једно запажено достигнуће остварили су истражвачи са Универзитета Јужна Калифорнија: осмислили су узорак квасца за неизлечиво људско оболење, Вернер-Блумов синдром, који узрокује прерано старење, повећава учесталост рака и, по свему судећи, усмрћује оболеле. Истоветна промена која игра кључну улогу у удесетостручењу трајања квасца преокреће превремено старење!

Зато је Валтер Лонго предложио да се испита како инсулин хормона раста (IGF-1) делује на ове болеснике.

У најновијем научном чланку у „Генетици” обелодањено је навелико преклапање између гена који су претходно уплетени у усмеревање животног века квасца и сисара и сабраће која укључене у продужење преживљавања изазваног надгледаним гладовањем. Откривени су многи важни играчи умешани у учинак настао умањењем утрошка калорија, али нису сви.

Одавно је познато да изгладњивање користи продужавању живота и опадању болести од квасца до миша. Научници верују, наиме, да оскудица у хранљивим састојцима уводи организме у својеврсно стање самодрожавања, преусмеравајући енергију неопходну расту и размножавању у успоравање старења све док поново не почну да се уобичајено хране и множе.

У међувремену су други истраживачи то проверавали на приматима и, чак, људима.


Коментари1
2e55f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DNK
Pa, dobro , za pocetak su ( u cilju da budu realna ) ocekivanja - 7 godina. To bi medjutim bilo ne produzenje veka samo po sebi , vec usporavanje procesa starenja i propadanja organizma, tj. odugovlacenje s tim. Sto i jeste cilj - nikom ne treba da bude "Metuzalem" , a da ne moze ni da se pomeri.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља