субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:47
ПОСЛЕ ОЛИМПИЈСКОГ ФИНАЛА У ФУДБАЛУ

Бебе, труднице и девојке са Ипанеме у храму бразилског фудбала

Бразил је коначно постао олимпијски победник, али сва та драма на терену не може по енергији да се пореди с оним што носе у себи „људи фудбала“...
Аутор: Александар Милетићнедеља, 21.08.2016. у 23:23

Од нашег извештача

Рио – „Маракана“ је налик чувеним холивудским глумицама: славна, привлачна и пожељна док шири разне предрасуде око себе, јер стотине милиона који јој се диве никада неће имати прилику да је упознају. Међутим, за разлику од филмских дива које неретко разочарају срећнике који их случајно сретну на неком булевару, кад схвате да њихова облине нису тако заносне, да им недостаје десетак центиметара упркос штиклама, „Маракана“ вас на први поглед убеди да је још лепша, отменија и грандиознија. Ту се живо осећа ехо минулих победа и пораза. Ту се Пеле опростио од репрезентације (против Југославије), ту је 200.000 људи плакало док је Уругвај славио у финалу Мундијала 1950, а широм Бразила десетине људи издахнуло од последица срчаног удара. Кад закорачите у тај храм, схватите да то није обично место...

Јутро, 20. август 2016, Рио де Жаниро се тромо буди претпоследњег дана 31. олимпијских игара. Делимично заклоњен облацима, али довољно врео да измами купаче на Ипанеми с које младићи и девојке хватају залет за догађај за који нико не може да тврди да ли ће Рио претворити у ерупцију задовољства или у нову националну трагедију. Ако Бразил победи, постаће први пут олимпијски победник (за петоструке шампионе света то би требало да буде мачји кашаљ, али деценијама није), а уколико Немци освоје злато... Не, о томе нико нормалан овде и не помишља... Па зар Немци поново, после оног шамара (7:1) у полуфиналу Мундијала 2014, да завију Бразилце у црно...

У 14 часова, три и по сата пре почетка финала, ка станици метроа „Генерал Осорио“ сливају се реке људи. Прва група од две хиљаде покушава се се угура у празне вагоне, а места има за упола мање. Немају намеру да чекају други воз, јер желе што пре на лице места, тамо се већ пева и призива пад Немачке. Малтене сви су у жутим дресовима бразилске репрезентације, а има и оних с обележјима највећих домаћих клубова. Поред напопуларнијег Фламенга, ту су и мајице Ботафога, Васка да Гаме, Флуминензеа, али и клубова из Сао Паула. Данас није време за поделе. Сви загрљени иду на утакмицу.

Посебну пажњу изазивају девојке са Ипанеме, у бразилским мајицама и марамама, са песком на листовима и бутинама, журе на велики фудбалски двобој. Чувена плажа је само пар стотина метара ниже од „Генерала Осорија“ и нормална је ствар у овим отменим улицама видети људе и купаћим костимима и јапанкама које могу да се купе на сваком ћошку. Данас је фудбал као цунами разјурио све са плажа.

Метро пролази кроз „дворишта“ познатих клубова. Прва станица је „Фламенго“, друга „Ботафого“ (истоимене и плаже и градске четврти) на којем је прави хаос, јер ту се преседа за „Маракану“. Као да је дошао судњи дан. Људи се гурају на вратима, као да их гони нека неман. Ипак, унутра су сви насмејани. Неколико брачних парова не делује забринуто док телом штити бебе које очеви носе у „кенгурима“, јер и њима се жури. Иду и они на утакмицу! У  вагону где игла не може да стане, група младића покушава да се склони да би једној трудници са кармином у бојама бразилске заставе (жуто-зелена) омогућили да седне. Ту су и два близанца с родитељима, отприлике седам-осам година, срећни што су им косе офарбане спрејом у жуто. Десетине вагона изнутра изгледају као велика жута мрља.

Коначно, отварају се врата и раздрагана маса хрли степеништем на чијем врху се указује њено величанство. Изненадна киша не може да поквари амбијент у којем сви певају док се дугим мостом приближавају „Маракани“. Мушки део публике је задужен за главни хит који се ори из хиљада грла. Са заносом с кавим се не пева ни химна. Да човек не поверује: „Оле, оле, Марадона је наркоман, оле оле, Марадона је наркоман“! Нису испевали песме својим легендама Пелеу, Зику, Роналду, Нејмару и осталима, већ су „стваралачки дух“ усмерили на вређање највећег аса својих комшија Аргентинаца! И види се да искрено уживају док то певају.

На стадиону је ускоро било 80.000 душа. То је максимум откако су седишта заменила бетон на којем је некада могло да стоји 200.000. Кад је Нејмар постигао пенал којим је Бразил коначно освојио олимпијско злато, Марадона је пао у заборав. „Нејмар, Нејмар, Нејмар“... Није било лако засенити највећег аргентинског фудбалера.


Коментари1
d5d9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вилин
Сјајан чланак. Браво!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /
Спортске приче
Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља