недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Најлакше у мечевима за злато

Било је много тешких тренутака, али су ватерполисти остали сви као један. – Освојено све што постоји у овом спорту. – Семафор на крају све каже. – Лош почетак дао снагу. – У финалу ватерполо симфонија од првог до последњег тренутка. – Српски спортисти се представљају на најбољи начин
Аутор: Дејан Стевовићпонедељак, 22.08.2016. у 10:00

Од нашег извештача

Рио – Блистао је од среће после освојеног злата Андрија Прлаиновић. Покушао је да стигне и Дејана Савића и да га баци у базен. Није успео у томе. Један од најтрофејнијих играча у историји српског ватерпола, после церемоније проглашења, озбиљним тоном је анализирао утакмицу са Хрватима и убедљив тријумф:

– Изгледа да нам ова финала највише леже, најлакше играмо у мечевима за злато. Изузетно паметно одиграна утакмица. И ово што смо примали голове у прве три четвртине, две-три лопте су биле Митровићу на руци. Могао је и то да „скине”. Играла се квалитетна одбрана. У нападу смо имали расположеног Мандића и центре, али сви смо били добри. Сви смо допринели колико је требало. Ово је била ватерполо симфонија од првог до последњег тренутка.

Почетак турнира није обећавао. Било је доста мучења у групи.

– Ја сам прижељкивао да тако буде. Знам какав смо турнир имали у Лондону, какву ситуацију. Желео сам да група буде лошија као у Будимпешти на Европском првенству и Казању на Светском. Ово је најбољи могући пут. Једини пут који нам је одговарао и који нам је победама против Аустралије и Шпаније донео сигурност за последње две утакмице. Знао сам да нас се сви прибојавају, требало је само ми да стекнемо то самопоуздање. Хвала свим овим играчима, стручном штабу. То је невероватан склоп добрих људи, подређених истом циљу. Ова прича није могла да се другачије заврши.

Колики је био притисак уочи меча са Аустралијом после кога је Србија могла да се врати кући да није победила?

– Огроман! Највећи! Најтежа утакмица за играње. Али то је то у спорту. Или јеси или ниси. Ту се екипа показала да је несаломива, да може да издржи све. После те утакмице сам знао да идемо до краја.

Дејан Савић се поново није окупао.

– Изгледа да је неухватљив. Хоће да остане записан у историји као једини тренер који се није купао након олимпијског злата. Неки су се тренери у прошлости намештали, а он је бежао. Нека му буде. Није било шансе. Не бих да га наљутим, јачи је од мене. То је куриозитет овог финала.

Србија је дуплирала број медаља из Лондона.

– За разлику од неких претходних Игара на којима сам учествовао мислим да су сви спортисти дали све од себе да дођу до најбољег резултата. Србија је направила резултатски чудо. Осам медаља!

На крају је Андрија Прлаиновић поентирао.

– То је надреално. С обзиром на статус било ког спорта у земљи, сем фудбала. Ви ћете о томе наставити да пишите, да ми не бисмо слали поруке политичарима и министрима. Ви ћете кроз своје медије поручити да је спорт оно где треба да се уложи. Ту не мислим на награде, на премије, него на стање у клубовима, посебно у „малим” спортовима, којима треба већа пажња, па ће можда бити још више медаља. Мислим да смо сви ми најбољи пример младима у Србији, какав пут треба да изаберу.

Милан Алексић је одрадио огроман посао у одбрани у финалу. Први је изашао пред новинаре.

– Поносан сам што сам део ове екипе, која је освојила све што може да се освоји у спорту. Не бих сада причао о утакмици, турниру, пуно је емоција. Било је много тешких тренутака, остали смо сви као један. На крају се исплатило. Урадили смо оно у шта смо веровали. Не могу да опишем како се сада осећам.

Сада коначно имате све медаље у колекцији?

– То је то. Сада идемо даље. Све испочетка.

У Србији је велика радост.

– Хвала Богу. Само да буде што више повода.

Како ћете прославити овај успех?

– Тренутно не знам где се налазим. Освојили смо све, – уз скандирање са постоља кренуо је Алексић према свлачионици.

Пресрећан је био Гојко Пијетловић. Уз широк осмех је рекао:

– Први пут ћу да будем нескроман, никад нисам давао неке јаке, обећавајуће изјаве. Сада први пут то чиним: премоћан смо тим. Само тренирати са овим тимом је велики успех. Нико никада није ово радио као што смо ми урадили.

Екипни спортови су понос Србије:

– Да, много смо безобразни.

Стефан Митровић је додао:

– То, Србијо, то! Ми знамо кроз шта смо прошли, хвала свима на подршци. Све је ово било за Србију.

Бранислав Митровић је био сјајан:

– Урадили смо оно што смо хтели целог живота. Лош почетак нам је дао снагу за крај турнира и да славимо заслужено. Хрватска је озбиљна екипa. Није лако победити је. Пресрећан сам.

Сава Ранђеловић:

– Знали смо због чега смо дошли овде. И када нам није ишло нисмо посустајали. Семафор је на крају све рекао, браво за нас, браво за све српске спортисте који се представљају на најлепши начин.

 

Филиповић МВП и први стрелац

За најкориснијег играча турнира изабран је Филип Филиповић. Наш ас је са Шпанцем Молином голгетер турнира са 19 голова. Филиповић је имао проценат 43,2 а Молина 38%. Следе: Сукно (Хрватска) 17, Дарко Бргуљан (Црна Гора) 15, Фиљоли (Италија), Фунтулис (Грчка), К. Прешути (Италија), Такеи (Јапан),Вамош и Де.Варга (Мађарска) 14, Влахопулос (Грчка) 13, Мандић (Србија) 12...

– Ја сам само креација екипе, њихова продужена рука до гола. Драго признање од стране новинара.

Новинари су у Рију гласали за идеалну поставу ватерполо турнира. Златна Србија дала је двојицу, Филипа Филиповића и Слободана Никића. Уз њих, у најбољих седам су још голман Јосип Павић (Хрватска), те Сандро Сукно (Хрватска), Дарко Бргуљан (Црна Гора), Кристијан Прешути (Италија)

 

Гренд слем у базену

Наши ватерполисти објединили све трофеје који постоје у њиховом спорту, јер су победници Светског купа, Светског првенства, Европског првенства, Светске лиге и сада и Олимпијских игара. – Дејан Савић као селектор освојио девет златних медаља на десет такмичења

Девет златних медаља на 10 такмичења: Дејан Савић задовољно гледа радост наших ватерполиста после финала у Рију (Фото: Ненад Неговановић)

Од нашег извештача

Рио – Ништа више није остало. Србија је узела све. Ватерполо Грен слем од пет трофеја на станицама Алма Ата (Светски куп), Казањ (Светско првенство), Београд (Европско првенство), Хуејџоу (Светска лига) и сада Рио (Олимпијске игре)...

Можда и због тога велики тренутак испражњености, моменат у којем се размишља и о повлачењу, о тражењу нових мотива, шанси другим играчима.

Србија је последње три утакмице одрадила у великом стилу. Агресивно, са одбраном која је мучила нападе ривала, са сигурним Митровићем на голу, покретљивим центрима и нападом у којем су бриљиарали Мандић и Филиповић.

Од самог почетка се видело да Хрватска нема шансе. Србија је у првој четвртини почела да меље, затим додала гас и да није раније почела да слави Хрватска би прошла с убедљивијим поразом. Мандић је одиграо невиђен меч, а шраубом у мрежу Павића направио експлозију на трибинама.

Хрвати су се уздали у Бијача. До тада најбољи голман турнира је остао у сенци Митровића који је бранио најбоље када је то било напотребније. И о сваком играчу би могла ода да се напише: о борбености, хтењу, вољи, снази да се од пакла у прва три кола дигне до шампионких висина.

Србија је од старта турнира квалитетом падала и провалији се потпуно приближила у мечу са Аустралијом. Три минута пре краја било је 7:7, шокантна елиминација је била тако близу. Тражила се једна утакмица и она је стигла у та три минута.

– Не знам зашто сви беже од Србије. Код њих се нешто лоше догађа, – причао је Ивица Туцак, хрватски селектор.

Србија је чекала своју утакмицу. Машина је упаљена против Шпаније, гас је додат с Италијанима, а турбо брзина креирана у финалу  Хрватима.

Екипи свака част. Савић је имао огромну помоћ у сарадницима Урошу Стевановићу, Владимиру Павловићу, Стефану Ћирићу, доктору Хархаију, физиотерапеуту Радовићу и тренерима Петровићу и Вујасиновићу који су сваки дан долазили у олимпијско село. Тај тимски дух у којем се зна чија је последња је и овога пута доминирао. Толико да многи ватерполо сада називају спортом у којој је Србија свет за себе.

Или што рече Туцак на крају:

–  Људи, и као човек и спортиста морам да признам – Србија је најбоља.

После Европског првенства у Будимпешти Дејан Савић је рекао:

– Веге (у преводу крај).

После Светског првенства у Казању:

– Коњец!

После Олимпијских игара у Рију није се бавио речју која значи крај. Овога пута само:

– Коначно !

Ко не зна Дејана Савића не може ни да зна кроз шта је ова громада од човека пропазила у две недеље. Свашта се догађало, резултати и игре за главобољу. Једино се није мењала његова вера у његових 13.

– Ситуација јесте шокантна, али није безизлазна.

Када је долазио до клупе упорно га је са трибина позивао Предраг Даниловић. Деки или није чуо или упорно није желео да погледа према трибинама, где су били сви они који су му желели успех: Икодиновић, Вујасиноић, момци с којима је испустио Атину 2004, многи други.

Затим је, по обичају, загрлио и пољубио сваког играча пред улазак у воду и онда дириговао игром коју је Прлаиновић назвао симфонијом. Веровали смо да ће коначно да скочи базен. Када су играчи кренули са том идејом погледао их је тако да су одмах одустали. И док је трајало славље отишао је у свлачионицу. Да буде неки минут сам са цигаретом можда и да уз огроман уздах олакшања крене у своје славље, и да сам себи каже:

– Јесте било шокантно, али смо нашли излаз.

 

Из тешке ситуације изашли на шампионски начин

Од нашег извештача

Рио – Нису крили одушевљење успехом председник Ватерполо савеза Србије Милорад Кривокапић, присутни чланови УО, затим генерални секретар Немања Маријан, директор Предузећа Дарко Удовичић, председник Стручног савета ВСС Анто Васовић, тим-менаџер Горан Чанковић...

– Одушевљен сам, јер су играчи показали поред квалитета, већ добро познатом, и снагу да из тешке ситуације изађу на шампионски начин. Из меча у меч су били све бољи. Шпанију, Италију и Хрватску су одличном игром заслужено победили. Честитам селектору Савићу, његовим сарадницима и овим бриљантним играчима. Власници смо свих пет трофеја у овом спорту. То нико није урадио, па мислим да ће то и да се цени где буде требало. Још једном свака част, – рекао је председник Кривокапић.

Немања Маријан је кратко рекао играчима:

– Змајеви, ушли сте у легенду.

Анто Васовић је поручио:

– Све у истом стилу, од Будимпеште до Рија, а тврдим да можемо и даље.

 

Хрватски селектор признао да је Србија била боља

Од нашег извештача

Рио – Пустио је Француску јасно стављајући до знања да са Србијом жели само у финалу. Па шта буде. И било је као у Бергаму, Казању, Београду...

– Треба да се призна – Србија је боља. Нисмо нашли решење, а све смо покушали. Имали су сјајан шут са пет метара. Знали смо како ће да играју, али ништа нисмо могли. Физички су јачи од нас уз критеријум суђења који је њима ишао на руку нисми имали шансе. Мађарски судија је пуштао све, Лончара су скоро убили, али то не мења суштину – били су бољи.


Коментари0
41b5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Ватерполо

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља