среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПОГЛЕДИ

Споменици и наследници

Рекао бих да је бура поводом релативно малигне идеје о вечном металу у коме би био заробљен почивши владар Србије мало претерана, јер је његов значај подељен на драстичном сукобу опречних судова
Аутор: Љубодраг Стојадиновићпонедељак, 22.08.2016. у 22:00

Вратио се Слоба у наше животе, као трагични епски мит, пројектовани споменик антијунака, in memoriam на смртоносни део српске историје. У ствари, Милошевић више никоме не служи, нити може да се користи као оправдање за све што не ваља данас. Било је довољно времена да се ствари поправе, осим онога што се поправити не да: десетине хиљада жртава најгорих времена чији је он био симбол. Толико малих споменика за један велики.

Ма колико вредновали учинке Милошевићевог доба, њега не оцењује историја, јер као таква још увек траје, него његова одрасла политичка деца, којој бронзане бисте могу да буду и постамент за сопствене одливке. Или бар за сан о њима. Шта год мислили о времену које брише све и лечи сваку рану, и данас Србијом владају ембриони из његовог шињела.

Рекао бих да је бура поводом релативно малигне идеје о вечном металу у коме би био заробљен почивши владар Србије мало претерана, јер је његов значај подељен на драстичном сукобу опречних судова: за једне је он злотвор за друге романтични Србин, комуниста и националиста у једном бићу. Онај који је желео све најбоље, а то по сваку цену, па му, ето, није успело. Нешто је кренуло по злу, а највеће зло је потрефило народ на чијем је челу био Месија.

Можда ће Дачићево усхићење мртвим Милошевићем бити нешто мање од имитирања и обожавања вожда док је био жив. У ствари, Дачић је први почео са детронизацијом друга Слобе, он је пионир избацивања његове слике из кабинета, што је Мркоњића и старије кадрове својевремено увело у стање губитка основних животних оријентира. Дачић у успону није могао да израста под неугодном Слобином сенком. Лидер уместо лидера можеш да постанеш само на његовим развалинама. Тек кад направиш своје темеље, можеш да га поставиш у двориште, као мртву ствар која не прави сметњу а могла би да помогне.

Свакако да је Ивица Дачић лидер социјалиста мањег формата него што је то био његов почивши идол. Док је Милошевић желео да буде, а у једном тренутку и био оперетски вођа свих Срба, Дачићеве амбиције су само привидно мање. Он не жели нити може да буде вођа народа, али уме да направи добру каријеру у којој ужива више него што је Милошевић икада уживао у својој. Слободан је био драматични трагичар, Ивица је хедониста и прагматичар, склон јавном испољавању својих противречних емоција, као и експресивног музичког антиталента. Слоба је певушио само Мири, Дачић цепа уши коме год стигне. Ако је Милошевић покушао да оживи и одржи косовски мит, и на њему се уздигао пре пада, Дачић зна да би неке крхотине легендарне пропасти могле да му буду од вајде. Да се зна одакле он долази, да тада и тамо није све било тако лоше и са толико много ужаса, и да би доба одрастања у коме је он имао исту фризуру као и велики шеф, могло у његовој верзији да буде скоро сасвим ружичасто.

Но све то ипак још није довољно за подизање споменика у земљи у којој их (споменика) ипак има исувише. Идеја је била Дачићев лакмус папир, и један безобзиран изазов демократској јавности. Он је више пута покушао да каже како је све оно што је било између пада Милошевића и дизања напредњака, још већи суноврат од онога који сматрамо највећим.

 Оно јест, демократизацију овога друштва покушали су да остваре политички хазардери и лешинари, медиокритети способни да униште скоро сваку добру идеју, па су је и уништили. И дали прилику још горима од себе да своју некомпетенцију приказују као божји дар и лоше наслеђе. И данас су и једни и други овде, скоро у истим саставима, и у опозицији и на власти, чинећи да се ово друштво годинама налази у колективној депресији, без отпора и много наде. Логика је ова: бадава грађански бунт и све друго, обрни-окрени, поново ће над нама да буду исти. Тако нам је, видите слике из деведесетих, драга лица, ако нису покојници или кандидати за споменике, још су ту. Само су мало остарела, али то су већ биолошки а не политички процеси.

Процеси воде и у промене, па су спектакуларне политичке травестије сензације које омогућују опстанак на власти и велику моћ. Александар Вучић је открио споменик Бориславу Пекићу, а можда ће и Зорану Ђинђићу, кад дође време. Његов политички други отац (Николић) је прорекао Ђинђићеву смрт, и иселио се из булевара са његовим именом. Споменици су тако постали средство посредног и директног отклањања мрачних мрља из живописних биографија. Своју улогу Дачић види другачије: он не жели да ориба биографију, већ читав један мрачан део историје.

То не може да учини један споменик, било где да буде постављен, макар Милошевић био и на пегазу или овом поднебљу прикладнијој бедевији. Али за Дачићев повратак у бајно детињство, за популистички седатив људима који воле да узгајају своје пилеће памћење, биће то сасвим довољно.


Коментари27
be237
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Moskovljevic
Davati krhotine legendarne propasti na razvalinama lidera dramaticnog tragicara kao populisticki sedativ ljudima koji vole da uzgajaju svoje pilece pamcenje da bi se kao posrednim sredstvom direktno otklonile mracne mrlje iz zivopisnih biografija. Ovim je sve receno. Bravo.
Dr.Sreten Bozic -Australia
Istorija je vec rekla istinu : Da se Milosevic nije poprekio na pitu - NATO bi davno stigao do Sibira.
Dragan
Dileme ne bi trebalo da ima.Sloba se moze svrstati u ravnopravni poredak sa najvecim neprijateljima srba i srpstva. On je uspeo ono sto ni turci ni paveliceva Ndh nije uspela.Smestio je sve (prezivele) srbe u beogradski pasaluk. Usput je na do tada nevidjeni nacin organizovao pljacku gradjana . Polemike bi se mogle voditi oko toga da li je imao mentalnih problema ili je mozda radio za kakvu stranu agenciju, a posle se malo otrgao. Sto bi premijer Aca rekao(ali ne za njega) "Nevidjeni olos".
Lazar KG
Hoće li mi neko objasniti kako je Milošević kriv za ratove? Zar Muslimani i Hrvati nisu hteli da se odvajaju ,zar nisu sprečavali da JNA mirno izadju iz kasarni? Zar posle toga nije nastavio sa Jugoslavizmom i umesto ujedinjenja sa RS i RSK nije stvorio krnju SRJ ? Zar nije prihvatao svako moguće mirovno rešenje za rat u Bosni po sistemu daj šta daš čak i kada je to što je nudjeno bilo mnogostruko manje nego u Dejtonu? Zar nisu sankcije uvedene SRJ, iako se povukla iz rata u Bosni, uništile ekonomiju? Nije li ono taj isti Slobodan pljuvan kao izdajnik jer je udario sankcije RS i pustio da padne RSK? Jel trebalo da prihvati okupaciju u Rambujeu? Jel on privatizovao industriju i prodao banke? Jel beše on onaj čovek što nikad nije imao preko 50 posto poslanika u parlamentu ,tokom čijeg vremena je u bar desetak novina moglo da se čita o njemu sve najgore? Slažem se, ne treba mu dizati spomenik jer nije dovoljno uradio za ovaj narod ali koliko je svima ispran mozak je prosto neverovatno.
gargamel
" и данас Србијом владају ембриони из његовог шињела". Toliko o objektivnosti autora.Od sinjela smo manje stete imali, nego od Armanijeve i Gucijeve garderobe.Jednu stvar moram razjasniti, Milosevica sam poceo ceniti tek onda, kada sam njegove naslednike upoznao ili prepoznao ,po delu( delima)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља