субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
Интервју: Зоран Терзић, селектор одбојкашица

Нови почетак освајања медаља

„Важно да тим остане тим и да се девојке увек понашају као сада у Рију“. – „Само играчице су добиле одличја, мени нису дозволи ни да будем на терену”
Аутор: Александар Милетићпонедељак, 22.08.2016. у 22:15
(Фото Ненад Неговановић)

Од нашег извештача

Рио – За Зорана Терзића (50) може мирне душе да се каже да је „отац“ женске српске репрезентације у одбојци, имајући у виду то да је њеном кормилу већ деценију и по, али и да у просеку осваја једну медаљу годишње (укупно 15), рачунајући сва такмичења Светске одбојкашке федерације и Европске игре у Бакуу. У том случају његов „отац“ је Александар Боричић пошто га је „угурао“ у женску одбојку која га до тада није привлачила и којој се опирао. На инсистирање Боричића (тада на челу и Црвене звезде и ОСС) постао је „привремени“ тренер Звездиних одбојкашица, а затим 2002. и селектор. Већ 2003. одбојкашице су се пласирале на Европско првенство, своје прво после 12 година. И тада је почео успон ка олимпијском финалу у Рио де Жанеиру...

После пораза од Кине у финалу олимпијског турнира ушао је у микс зону насмејан, као неко ко је потпуно сигуран да је урадио све што је у његовој моћи да му тим буде задовољан. Док су на изласку са терена текле сузе на све стране, трезвено је говорио о свему са српским новинарима. У једном тренутку прошао је поред њега амерички селектор Карч Кираљ, најбољи одбојкаш 20. века у избору ФИВБ-а, потапшао га по рамену и рекао: „Свака част тренеру“!

 Ово је без сумње велики успех – рекао је пре свега Терзић. – Да нам је неко овако нешто понудио пре игара оберучке бисмо прихватили. Можда бисмо помислили и да је шала. Али, тако је то у спорту, када се изгуби последња утакмица увек постоји једна доза незадовољства. Да смо последњег дана играли за бронзану медаљу и победили вероватно бисмо били срећнији него што смо последњи меч изгубили и освојили сребро. То је у спортском бићу тако, да увек желиш да побеђујеш и да се не осећаш добро кад изгубиш финалну утакмицу.

Кинескиње су у финалу успеле да нам се реванширају за пораз у групи, и поред добре игре нашег тима у првом сету?

 Треба бити реалан, Кинескиње су заслужиле да добију ову утакмицу. Видело се после првог сета да наша екипа  није била психолошки  сто одсто спремна за једну овакву утакмицу, што је било и за очекивати јер нико није играо  у финалу Олимпијских игара, а мало њих је играло важне утакмице у финалу. Тако да је било логично да буде мало страха и да буду мало тврде у терену, као што је то било од завршетка другог сета. Без обзира на све, велике честитке девојкама које су уложиле у ово много, много труда и зноја и треба им честитати не само на резултату већ и на понашању на терену и ван њега. На томе како су одрадиле читав припремни период, а ту не мислим само на ово лето, већ на целе четири године. Колико су уложиле у себе, колико су желеле да дођу до доброг резултата и на крају успеле.

Који су домети ове наше репрезентације?

 Без сумње велики, што је и доказала. Ово је генерација релативно млада, има ту пар старијих играчица. Имамо носиоце игре који су веома млади и још дуго могу да играју за репрезентацију. Важно је да буду тим, да без обзира на то ко игра да се понашају као сада у Рију, на терену и ван њега. У том случају резултати неће изостати и ја сам сигуран да је ово само један нови почетак освајања медаља којих је већ доста било.

Шта се променило у нашој репрезентације од дебија у Пекингу 2008. до Рија 2016.?

 Променило се доста тога. У Пекингу су биле наше прве игре. Тамо је најтеже било уловити наше играчице, него било шта друго. По цео дан су лутале по селу, да виде познате спортисте да се сликају с њима. Једноставно, све за њих је било ново и мало смо се изгубили у свему томе. Лондон је сасвим друга прича. Годину дана пре Лондона били смо европски прваци, а из те екипе нисмо могли да рачунамо на седам ирачица. Тако да је било излишно причати о било каквом добром резултату. Сад су се склопиле коцкице, једна доза искуства, квалитета, биле су посвећене само одбојци, максимално, и добар резултат је најзад стигао.

Похвале стижу са свих страна, од јавности и врхунских стручњака?

 Нама годе све те похвале, мени лично од мојих колега који су врхунски тренери који воде највеће светске силе. Нормално је то да кад знају да једна тако мала земља с таквим могућностима какве ми имамо успева да побеђује на Олимпијским играма и светског првака и европског првака, нормално да им није јасно о чему се ту ради и сигуран сам да ће радити још више да би нас победили следећи пут. Наравно, и ми ћемо уложити још више напора да бисмо наставили да побеђујемо велике светске силе и останемо у врху светске одбојке.

Петнаест медаља за 15 година, где ће ова медаља да стоји у вашем срцу, пошто тренери не добијају одличја на олимпијским играма?

 На жалост, ја је нисам добио, пошто само играчице добијају медаљу на олимпијским играма. Нису нам чак дали ни да будемо на терену, већ на трибинама. Јер на терену морају да буду званичници, новинари и сви други... То је ваљда много важније... Сигурно је да ова медаља има посебно место, јер олимпијска је, али не могу да кажем да ми је најдража. И медаље из Јапана 2006 (бронза на Светском првенству) и Београда 2011 (европско злато) подједнако су драге као и ова.


Коментари4
e6aa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ilke
Mi smo vec imali najmladju perspektivnu reprezentaciju koja je trebala da do Ria i Tokia uzme nekoliko zlatnih medalja i da im finale bude rutina gde bi pokazale svoje najbolje izdanje, nesto slicno kao vaterpolo reprezentacija. Sada sta je razlog raspada te reprezentacije, sujeta selektora, njegova nemogucnost da disciplinije igracice ili nesto trece nije bitno, rezultat je isti. S obzirom na to kakav je igracki materijal imao na raspolaganju i s obzirom na to kakve je rezultate ostvario vreme je da se selektor napravi oprostaj, pa makar bio i teca licno.
Вилин
Свака част и за спортске успехе, као и за изузетно достојанствено понашање на терену и ван њега господине Терзићу. Верујем да вам је овај посао донео пуно задовољстава и радости, али и да вам је скратио животни век за бар неколико година. Велики поздрав.
Mile
Terzicu treba ukazati sve pocasti za dosadasnje uspeha, nagraditi ga odgovarajuce i zahvaliti mu se. Reprezentaciji je potreban novi trener, nova energija i vizija, a to ne moze da isporuci. Iz intervjua se ne vidi da on ima nameru da krene dalje i da nekom drugom ustupi mesto. Ova reprezentacija Srbije je suvo zlato i steta je sto nisu osvojile najvise odlicje u Riju. Bice prilika, kaze Terzic, ali prilike za koga? Ja mozda riknem do Tokija 2020 i ne docekam da imamo zlato u zenskoj odbojci. Utakmicu sa Kinom je vodio diletantski i takticki je potpuno bio inferioran prema koleginici iz kineskog tima. Komentatori sa engleskog govornog podrucja su se krstili i levom i desnom na neke njegove odluke a najvise na odsustvo bilo kakve odluke (angazovanja) u kriticnim momentima meca. Recimo, ne izvodjenje Mihajloviceve iz igre u svrhu odmora i pregrupisanja u trenutku kada Kineskinje hvataju svaki njen sut a ona zbog toga vidljivo postaje frustrirana.
Miloje
Voleo bih da gospodin Terzić objasni dve stvari. Prva zašto nešto nije učinio po pitanju prijema u utakmici sa Kineskinjama (konkretno loša igra libera tokom cele utakmice zaključno sa poslednjim poenom gde su Kinskinje iz servisa išle direktno na libera) i druga stvar , zašto ako su tek krajem četvrtog seta zamenjne pomalo istrošene Boškovićeva i Mihajlovićeva sa Brakočevićkom i Veljkovićkom i posle preokreta one ponovo vraćene gde gube set!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља