петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Света Софија је болна опомена

На Косову се не чува само српска, чува се и европска култура, светско памћење, рекао је председник Републике Србије Томислав Николић на Међународном конгресу византијских студија
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 22.08.2016. у 22:10
Председник Србије Томислав Николић отвара конгрес (Фото А. Васиљевић)

Промене у свету су сталне и не дешавају се увек на добробит човечанства. Такав је и покушај самопроглашене републике Косово да постане чланица Унеска и да српску баштину на простору Косова и Метохије, која иначе највећим делом припада средњем веку, византијском наслеђу српског народа, мимо свих научних чињеница и артефаката, припише народу коме не припада, и што је још погубније, да повери на чување светиње онима који их континуирано, деценијама, руше и скрнаве, рекао је председник Републике Србије Томислав Николић, проглашавајући отвореним, као високи покровитељ, највећи до сада, 23. Међународни конгрес византијских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду. То је први сусрет византолога у српској престоници, после давне 1927. године, а окупља око 1.400 научника из 49 земаља.


Председник Николић уручује орден академику Љубомиру Максимовићу (Фото А. Васиљевић)

Председник Николић подсетио је и на извештај Унеска о томе да се четири српска манастира на Косову и Метохији, из византијског периода, налазе на листи угрожене светске културне баштине и да су угрожени управо од оних који се препоручују да их чувају.

– Моја је дужност и обавеза да вас, као председник Републике Србије, али и као човек, подсетим о речена огрешења о научну истину, уверен у то да ћете као научници посвећени својој струци и истини, свакако пронаћи мотив да се још више заинтересујете за двојако угрожену српску византијску баштину на простору Косова и Метохије, угрожену неистинама и покушајем фалсификовања историјских чињеница, али угрожену и дословно, до физичког уништења – додао је Томислав Николић.

У духу овог конгреса византијских студија, које теже томе да повежу прошлост са садашњошћу, председник је подсетио и на поуке историје Византије, њеног слома за време Константина XI Палеолога, који је по својој мајци био Драгаш и који се за помоћ у борби против неверника обратио Европи. Међутим, доживео је да га опљачкају крсташи, а Венеција из Византије однесе много уметнички вредних дела.


Високе званице на отварању конгреса (Фото А. Васиљевић)

– За мене је болна опомена и упозорење то што је Света Софија, првобитно изграђена као хришћанска црква, у граду новог имена – Истанбулу, у своје доба постала најпознатија џамија. На Косову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памћење. Молимо вас на нам помогнете у ношењу тог часног крста. Сами смо и осећамо се као Драгаш – речи су председника Николића.

Овом приликом председник Николић уручио је Сретењски орден другог степена Византолошком институту САНУ за нарочите заслуге у промоцији византијског наслеђа на тлу Србије и допринос у проучавању и развоју светске византологије, а говорио је и о угледу Византолошког института САНУ у међународној академској заједници, због чега му је и указана част да буде домаћин овога скупа. Орден је у име Византолошког института САНУ примио академик Љубомир Максимовић, дугогодишњи директор Института.

– Видим једну ширу поруку у овом гесту. Многи посленици хуманистичких наука забринути су због тога што се у модерном технолошком окружењу осећају потиснутима. Ово одликовање једној институцији, која се толике године бави искључиво хуманистичким дисциплинама, подстиче, такође, један круг колега из других институција на заједнички рад, што у овој земљи треба да буде више заступљено. Ово одликовање схватам као почетак тога – истакао је академик Максимовић захваљујући се на примљеном одликовању.  


Конгрес се одржава на Филолошком факултету у Београду (Фото А. Васиљевић)

Бојан Бугарчић, представник Српске националне комисије при Унеску, указао је на то да се данас губе многи људски животи и уништавају се споменици културе, међу којима се налазе и многи византијски споменици, са листе угрожене светске баштине. Због тога је подвукао важност подршке археолошким, историјским, теолошким, филолошким истраживањима византијске цивилизације и њеног наслеђа у данашњем свету.

Председник Међународне асоцијације византолога Јоханес Кодер говорио је о томе да се у данашњем времену и те како може учити од византијског искуства, упркос мишљењима скептика да се за византијске студије интересују само научници из ове области, као једна „угрожена врста”.

– Историјско знање може да буде корисно због дубљег разумевања развоја рационалних или ирационалних политичких поступака у нашем времену. Без обзира на то да ли политичари одређених земаља прихватају прошлост, њихово национално наслеђе је присутно. Византијско наслеђе присутно је у многим друштвима источне и југо-источне Европе, не само у вери или у навикама, већ у и политичким институцијама и социјалној структури – рекао је Јоханес Кодер, додајући и то да ће у фокусу овог конгреса бити и шира, мултикултурна подручја, као што је европско медитеранско подручје, те интензивна историјска размена идеја са исламским светом, а не само националне историје. 

Свечаности су присуствовали чланови Владе Републике Србије, представници Српске православне цркве, других цркава и верских заједница, председник САНУ Владимир Костић, академици и представници академске заједнице. У музичком делу програма наступили су Дивна Љубојевић и хор „Мелоди”, као и пијанисткиња Јелена Ђајић.


Коментари10
9a60f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GRANICA ROMEJSKOG CARSTVA
Pravilan naziv za Vizantiju je ROMEJSKO CARSTVO, koje je nastalo u VI veku nakon podele Velikog Rimskog carstva na Zapadno (centar u Rimu) i Istočno (sa centrom u Carigradu), a GRANICA razdvajanja je išla rekom Neretvom, Bosnom i Savom, po kojoj je posle u XI veku podeljeno hrišćanstvo na zapadno (rimsko-katoličko) i istočno (pravoslavno).
Istoricar
Gluposti, granica izmedju zapadnog i istocnog carstva nikad nije isla ni Drinom ni Bosnom. Srbija, Bosna i Hrvatska su bile deo Vizantije, granica je bila kod Venecije. Ta teza nam je nametnuta tokom Austro-Ugarske da bi nas razdvojili od Bosne i Hercegovine. Srpska drzava se formirala oko Drine i njenih pritoka.
Препоручујем 0
Зачуђен
"за време Константина XI Палеолога, који је по својој мајци био Драгаш и који се за помоћ у борби против неверника обратио Европи. Међутим, доживео је да га опљачкају крсташи, а Венеција из Византије однесе много уметнички вредних дела." Да ли се мени чини, или је писац говора председника побркао пад Цариграда под Турцима 1453. године и пад Цариграда 1204. када су га освојили крсташи?
Зачуђен
Мене би онда било срамота да направим тако велику грешку пред 1200-1300 византолога (или научника који се посредно баве и Византијом). Добро је да председник уопште није ни свестан тога, него је само прочитао оно што је добио.
Препоручујем 1
ClaudiusGothicus
Побркао је и тачка. Крсташи су заједно са својим млетачким савезницима освојили Цариград за свој рачун током Четвртог крсташког рата (1202-1204), поделили византијске територије између себе и створили низ мањих латинских држава на обалама Егејског мора. Притом су доста блага, укључујући и реликвије, разнели по Западној Европи...Дакле, 1204. први пад Византије, 1261. обнова византијске власти у Цариграду и 1453. османско освајање Цариграда и коначан нестанак Византијског царства (закључно са турским освајањима Мореје, Трапезунтског царства и сл. у року од неколико година).
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Небојша Обућина
Господине председниче честитам Вам на одличном потезу!
anonimus
Samo ako se Srbi odreknu KiM i ustupe prostor falsifikatorima istorije onda ce se desiti nezamislivo. Ako se to desi mi nemamo koga da krivimo. Sami smo krojaci svoje sudbine. Muz je branic zene i djeteta. Narod branic crkve i drzave. Ako nismo u stanju da branimo ne zasluzujemo da imamo.
Milan
Nije vizantija nego Istocno Rimsko Carstvo ili Romejsko Carstvo...ako vec zapadnjaci ih zovu tako mi barem ne moramo
ClaudiusGothicus
Само Римско/Ромејско царство. И назив Источно римско царство је историографски, баш као и назив Византија. За Римљане/Ромеје царство је увек било једно, једино и јединствено, макар имало и више савладара истовремено што је била пракса зачета са савладарством Марка Аурелија и Луција Вера у 2. веку. Да скратим, историографски термини су и Први српски устанак, ренесанса, хуманизам, хеленизам, противреформација, Први светски рат, Латинско царство...па их користимо свакодневно и нико се не буни. Инсистирање да "Византија никада није постојала" јер сте тако прочитали на неком порталу, па папагајски понављате показује да се не разумете у историографију претеренао...Термин "Византија" је био током 19. прихваћен и у царској Русији, а веровали или не, Британци су га прихватили тек при крају 19. века. Њихови историчари су још дуго користили термин Источно римско царство (или нпр. Позно римско царство, узмите Бјурија за пример...).
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља